Privreda i rat u Ukrajini: Da li će izazvati novu svjetsku krizu

Analitičari i dalje predviđaju snažan rast ove godine, delom zbog povratka privrede zemalja na nivoe od pre pandemije kovida-19

5759 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images

Stručnjaci i dalje veruju da će ove godine doći do rasta globalne ekonomije, uprkos ratu između Rusije i Ukrajine - ali njegove posledice će se osetiti širom sveta.

Koliko te posledice biti teške, zavisiće od toga koliko rat bude trajao.

To će odrediti da li će skorašnja previranja na tržištima biti samo privremeni šok ili nešto trajnije.

Zbog toga istražujemo kako će rat uticati na globalu privredu - i da li može da dovede do recesije.

Različite posledice u zavisnosti gde živite

Privredne posledice rata biće „dramatične" za Rusiju i Ukrajinu, ali u svakom drugom svetskom regionu će varirati, navode iz Oksford ekonomiksa, britanske konsultantske firme.

Poljska i Turska, na primer, imaju važne trgovinske veze sa Rusijom i mnogo su ranjivije na posledice rata od privreda drugih zemalja.

Poljska uvozi više od polovine celokupnog goriva iz Rusije, dok Turska uvozi više od trećine.

Međutim, američka trgovina sa Rusijom svega je 0,5 odsto njenog Bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za Kinu je ta cifra 2,5 odsto - tako da će posledice po te dve zemlje biti svedenije.

Ben Mej, direktor Globalnog makro istraživanja pri Oksford ekonomiksu, predviđa da će rat smanjiti globalni rast za oko 0,2 procenata ove godine - sa četiri na 3,8 odsto.

„Ali to samo u slučaju da sukob ne bude dug i razvučen", navodi Mej.

„Naravno, ako budemo imali mnogo duži sukob, onda bi posledice mogle da budu mnogo gore", dodaje.

„Stagflacija" i cena nafte

Još jedan izuzetno važan faktor koji mora da se uzme u obzir je uticaj na cenu nafte - to je već počelo da izaziva previranja na tržištima.

Rusija je treći najveći proizvođač nafte na svetu, posle SAD i Saudijske Arabije, podaci su američke Uprave za energetske informacije.

Izvukla je 10,5 miliona barela nafte dnevno 2020. godine, a izvezla između pet i šest miliona - oko polovine tog izvoza išlo je u Evropu.

Međutim, cena nafte brent, tipa sirove nafte iz Severnog mora, vinula se 7. marta u nebesa maltene do najvišeg rekorda svih vremena.

To se dogodilo posle najava iz SAD i Evrope da bi mogle da zabrane uvoz ruske nafte.

Posle skoka od 21 odsto prethodne nedelje, skočila je dodatnih 18 odsto, na skoro 140 dolara po barelu, pre nego što se malo spustila nazad.

„Ovaj poremećaj mogao bi da podigne cenu nafte na iznad 200 dolara po barelu", izjavio je za Fajnenšel tajms Rob Vest, šef istraživačke firme Tander sed enerdži (Thunder Said Energy).

Ruski potpredsednik vlade Alaksandar Novak 8. marta otišao je još dalje i rekao da će „skok cena biti nepredvidiv", kao i da će biti „300 dolara po barelu, ako ne i više."

„Apsolutno je očigledno da će odbijanje ruske nafte dovesti do katastrofalnih posledica po globalno tržište", rekao je Novak u saopštenju na državnoj televiziji.

Skok cene nafte utiče ne samo na cenu goriva, već i na sve ostalo.

Inflacija skače zato što su gorivo i energija osnovni troškovi koji moraju da se pokriju u proizvodnji i transportu robe.

Ova kombinacija mogla bi da dovede do „stagflacionog" šoka, prema ekonomistima iz Barklija, koji su već smanjili predviđanje globalnog rasta ove godine za čitav jedan procenat.

„Staglfacija" se dešava kad se privreda zemlje istovremeno suoči sa rastom cena i ekonomskom stagnacijom.

Rast cena hrane

Rat bi mogao da dovede i do povećanje cene hrane, jer su i Rusija i Ukrajina veliki proizvođači hrane.

Rusija i Ukrajina proizvode 14 odsto pšenice u svetu i na njih odlazi 29 odsto globalnog izvoza, navodi Vandileu Silobou, viši istraživač poljoprivredne ekonomije na Univerzitetu Stelanboš i u Dž. P. Morganu.

Uz sve to, obe zemlje su isto tako veliki proizvođači kukuruza i suncokretovog ulja.

Prekidi u snabdevanju žitaricama uticaće na kupce na Bliskom istoku, u Africi i Turskoj.

Liban kupuje najveći deo pšenice ili od Rusije ili od Ukrajine, baš kao i Egipat i Turska.

Sudan, Nigerija, Tanzanija, Alžir, Kenija i Južna Afrika takođe zavise od ruskih i ukrajinskih žitarica.

„Za mene pitanje nije da li ulazimo u globalnu krizu hrane - već koliko će ta kriza biti velika", kaže Svein Tore Holseter, šef Jare, jedne od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju đubriva.

Cena đubriva je već visoka zbog rasta cene gasa.

Rusija je vodeći izvoznik đubriva, koja se koriste u poljoprivredi za zaštitu useva.

„Već smo bili u teškoj situaciji i pre rata", kaže Holseter za BBC.

„Pola svetskog stanovništva dobija hranu kao direktnu posledicu đubriva i ako ono bude nestalo sa njiva za neke useve, prinosi će opasti za 50 odsto", kaže on.

Rast kamatnih stopa

Takođe, očekuje se da visoke cene energenata i hrane povećaju inflaciju u zemljama u razvoju za jedan procenat, kaže Dženifer Mekjuen, šefica Globalnih ekonomskih usluga pri Kapital ekonomiksu.

U nekim zemljama koje već imaju problema sa inflacijom, posebno u Centralnoj Evropi i Latinskoj Americi, centralne banke doći će u iskušenje da se protiv inflacije bore povećanjem kamatnih stopa.

„Biće to dodatni balast za privrede tih zemalja", kaže Mekjuen za BBC.

U međuvremenu, delovi Istočne Evrope, Nemačke, Italije i Turske - koje umnogome zavise od ruskog gasa - takođe će doživeti porast troškova života.

Potrošačka potražnja

Zajednički pritisak na potrošačku moć globalnih potrošača mogao bi da pogodi i privredu azijskih zemalja, kaže Mekjuen.

„Mislim da će se glavni uticaj na Aziju odraziti preko bilo kakve posledice po potrošačku potražnju i potražnju za njihovim izvozom", kaže ona.

„Ako zbog rata budemo doživeli prilično veliki pad potražnje iz Evrozone, na primer, sa potrošačkom moći oštećenom rastom cene nafte, to će imati značajan uticaj na azijski izvoz."

Buran oporavak

Analitičari i dalje predviđaju snažan rast ove godine, delom zbog povratka privrede zemalja na nivoe od pre pandemije kovida-19.

Mej kaže da povratak u normalnost stvara „neočekivane prihode" u pogledu privrednog rasta.

Rat trenutno ugrožava deo tog rasta, ali njegov uticaj će umnogome zavisiti od toga koliko dugo će trajati i koliko će se stvari pogoršati.

„Ovo nije nešto što gura globalnu ekonomiju u recesiju niti bilo šta slično", kaže Mej.

Međutim, on priznaje da situacija „stvara neizvesnost u generalnom smislu" i prihvata da su „razmere do kojih sve ovo može da eskalira velika nepoznanica".


Pogledajte video: Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk