SAD: Zašto se zabranjuju neke knjige iz školske lektire

Jael Levin-Šeldon, majka dvoje djece koja živi nadomak Ričmonda, u saveznoj državi Virdžinija, nedavno je čula za knjigu koju je nastavnica u obližnjoj školi donijela na čas

2579 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images

Sve veći broj roditelja u Sjedinjenim Američkim Državama tvrdi da su neke knjige iz školske lektire opscene ili na neki drugi način štetne po decu.

To dovodi do sve polarizovanije političke borbe koja bi mogla da se odrazi i na predstojeće nacionalne izbore.

Jael Levin-Šeldon, majke dvoje dece koja živi nadomak Ričmonda, u saveznoj državi Virdžinija, nedavno je čula za knjigu koju je nastavnica u obližnjoj školi donela na čas.

Pažnju joj je skrenuo naslov: Crni prijatelj: Kako biti bolja bela osoba.

Samo je taj naslov, kaže Levin, rasistički - i to nije ona vrsta knjige koje bi trebalo da bude dostupna deci u državnim školama.

„Zamislite samo da kažete: 'kako biti bolja crna osoba'", kaže ona i pita se: „Da li bi to bilo u redu?".

Levin-Šeldon je predsednica virdžinijskog ogranka konzervativne grupe za prava roditelja Nema skretanja ulevo u obrazovanju.

Njena organizacija sastavlja spisak knjiga za koje tvrdi da se „koriste za širenje radikalnih i rasističkih ideologija učenicima" i „da nas dele kao ljude zarad indoktrinacije dece opasnim ideologijama".

Na tom spisku je i distopijski roman Margaret Atvud Sluškinjina priča i Bela krhkost Robin Dianđelo.

Crni prijatelj, memoari Frederika Džozefa sa Njujork tajmsove liste bestselera o problemima sa kojima se suočavao kao crni student u većinski beloj srednjoj školi nije na tom spisku. Makar ne još.

Knjiga kao što je Džozefova - koja nudi kritički pogled na teme kao što su američka istorija ili rasa - dospele su u nastavne programe i biblioteke kao reakcija na proteste pokreta Životi crnaca su važni iz 2020. godine i napore u prosveti da se pokrenu teme o stalnom rasizmu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nema skretanja ulevo tvrdi da o delima treba učiti u okviru konteksta, zajedno sa drugim tekstovima koji pružaju drugačiji (i, pretpostavlja se, pozitivniji) pogled na američku prošlost.

A roditelji, dodaje Levin-Šeldon, treba da imaju mogućnost izbora da se isključe sa tih časova.

Druga dela, međutim, posebno ona koja se bave ljudskom seksualnošću na eksplicitan način, treba da budu skroz zabranjena, tvrdi ova grupa.

„Kad su u pitanju pornografija i pedofilija", kaže Levin-Šeldon, „želimo da te knjige budu potpuno povučene."

To je, dodaje ona, sve što njena grupa traži.

To se ne razlikuje previše od onoga što zagovornici slobode govora i prosvetni radnici tvrde da bi takođe voleli da vide - razgovor između roditelja, nastavnika i školskih bibliotekara kako bi se pronašla ravnoteža između moralnih i prosvetnih interesa, i da se oni sprovedu sa najboljim interesom dece na umu.

U praksi, međutim, ne ispada uvek baš tako.

Getty Images

Plima pritužbi

Savezni poslanik u Teksasu sastavio je spisak više od 850 knjiga za koje tvrdi da bi mogle kod učenika da izazovu „nelagodu, osećaj krivice, patnju ili bilo koji drugi oblik psihološke neprijatnosti", zbog njihove rase ili pola.

Analiza Dalas morning njuza otkrila je da su 97 od prvih 100 knjiga na tom spisku napisali pripadnici etničkih manjina, žene ili LGBT autori.

Školski okrug u San Antoniju povukao je 400 od tih knjiga iz biblioteka bez ikakvog formalnog postupka revizije ili konkretne pritužbe roditelja.

Školski odbor iz Tenesija povukao je Mausa, Pulicerom nagrađeni grafički roman o Holokaustu, iz nastavnog plana i programa za osmi razred zbog vulgarnosti i antropomorfizovane golotinje miša.

U okrugu Polk, na Floridi, škola je povukla 16 knjiga dok ne budu podvrgnute zvaničnoj reviziji, poput nagrađivanih romana Lovac na zmajeve Haleda Hoseinija i Voljena Toni Morison, zato što sadrže „opsceni materijal".

Pritužbe su stigle i sa levice. Školski okrug nadomak Sijetla, u državi Vašington, izbacio je klasik Harper Li iz 1960. godine Ubiti pticu rugalicu iz nastavnog plana i programa zbog opisa rasnih odnosa i korišćenja rasističkog jezika.

Upotreba rasističkih epiteta kod likova prošle godine je navela na ograničavanje predavanja i o knjizi O miševima i ljudima Džona Stajnbeka u školskim oblastima u Mendota Hajtsu, u državi Minesota, i Burbanku, u državi Kalifornija.

Udruženje američkih bibliotekara vodi evidenciju o broju pritužbi podnetih protiv knjiga u školskim bibliotekama i zabeležilo njihov značajan porast tokom prošle godine.

Prema preliminarnim podacima, od septembra do novembra 2021. godine, udruženje je zabeležilo 330 takvih incidenata.

Ukupan broj zabeleženih incidenata za čitavu 2019. godinu, poslednju tokom koje su škole širom Amerike bile otvorene za lično preuzimanje knjiga tokom čitavog trajanja godine, bio je 377 - što ukazuje na to da će konačna brojka za 2021. godinu gotovo sigurno ubedljivo nadmašiti prethodne cifre.

Kumulativni efekat, kaže Debora Kaldvel-Stoun, direktorka Kancelarije za intelektualne slobode ovog udruženja, nanosi značajnu štetu otvorenom diskursu i procesu učenja širom zemlje.

„Mi smo vlada, društvo koje bi trebalo da štiti slobodu govora, slobodu pristupa informacijama na osnovu kojih ćemo sami doći do nekih zaključaka, da angažuje druge u širokoj liberalnoj edukaciji", kaže ona.

„A sada otkrivamo da postoji pokret koji želi da uguši taj razgovor, da uskrati ta prava, naročito mladim ljudima."

„Kovid limunada"

Prema Tifani Džastis, suosnivačici roditeljske grupe Mame za slobodu, porast roditeljskog interesovanje može da se pripiše, makar delimično, politici učenja na daljinu koja je primenjivanja tokom pandemije kovida-19.

Prvi put su se, kaže ona, mnogi roditelji našli u bliskom kontaktu sa onim čemu se uče njihova deca - i to im se nije dopalo.

Ona to zove „Kovid limunadom", zato što je pandemija sadržala elemenat sreće u nesreći.

„Nikad ranije nismo uspevali da zainteresujemo roditelje kao što je to bilo kad su detaljno proučili nastavni plan i program sedeći sa svojom decom dok uče", kaže ona.

„Mi smo to prepoznali kao priliku da istinski još više angažujemo roditelje i da ih navedemo da učestvuju u edukaciji vlastite dece."

Pokazalo se da i društvene mreže imaju ogroman uticaj na obim ovog pokreta.

Aktivisti kažu da je to pomoglo njihovim grupama da se organizuju širom Amerike, kad su roditelji uvideli da nisu usamljeni u svojoj zabrinutosti.

S druge strane, grupe kao što su Udruženje američkih bibliotekara otkrile su da se u pritužbama iznova i iznova pojavljuju iste knjige, nakon što spiskovi - kao onaj na sajtu Nema skretanja ulevo - počnu da kruže po internetu.

„Društvene mreže pojačavaju i guraju podjednako poruke ovih grupa koje imaju određeni cilj kao i pojedinačna osporavanja koja se jave u zajednici", kaže Kardvel-Stoun.

U središtu ovog pitanja nalazi se rasprava o ulozi roditelja, škole i pravima učenika u učionicama.

I Levin-Šeldon i Džastis ističu da su deca sve dok ne napune 18 godina maloletna, a roditelji bi trebalo da mogu da prouče ideje i teme kojima su njihova deca izložena - čak i ako to nije nadzor koji svi roditelji žele da primene kod kuće ili u učionici.

Zagovornici slobode govora ističu da biblioteke treba da služe čitavoj zajednici učenika, a ne samo onima sa najsmernijim roditeljima.

Ali iako učenici nisu odrasli, oni i dalje imaju vlastita prava - kao i mogućnost delovanja.

Dijalog između roditelja, nastavnika i bibliotekara je važan, ali ako tinejdžeri traže informacije o temi koja ih zanima, treba da mogu da dođu do njih.

„Uvreženo je verovanje da mladi sve vreme traže samo najnedozvoljeniji sadržaj u svakoj oblasti svojih života", kaže Džonatan Fridmen, direktor Slobodnog izražavanja i obrazovanja pri PEN-u Amerike, grupe koja se bori za slobodu govora.

„Mislim da to nije istina. Mislim da kad ljudi odlaze u biblioteku obično dođe do usaglašenosti između čitaoca i teksta."

Politika besa

I kako je pritisak da se sudi o određenim knjigama - i da se one uklone iz škola - postao nacionalna inicijativa sa nacionalnom pažnjom konzervativnih i liberalnih medija, strasti su postale izrazito uzavrele.

Sastanak školskog odbora u okrugu Flejgler na Floridi na kom je trebalo da se raspravlja o uklanjanju knjige Svi dečaci nisu plavi prerastao je u proteste prepune vulgarnosti i kontra-proteste. (Odluku odbora da odobri knjigu na kraju je poništio okružni zvaničnik).

Sastanci u drugim delovima SAD-a morali su da budu otkazani ili odloženi zbog pretnji upućenih državnim službenicima.

Tokom sastanka školskog odbora u Karmelu, u državi Indijana, prošlog jula, gde su se roditelji smenjivali čitajući eksplicitne odlomke iz knjiga za koje su smatrali da ih treba ukloniti iz školske biblioteke, jedan čovek je uhapšen pošto mu je iz džepa ispao pištolj.

Levin brže-bolje ističe kako njena grupa ne odobrava takvo ponašanje roditelja i da oni žele da obuče članove da se ponašaju „s poštovanjem i profesionalno" na sastancima školskih odbora.

Džastis se slaže, nazivajući svoje članove „veselim ratnicima", ali dodaje da roditelji imaju razloga da budu besni.

„Jeste, oni su uznemireni", kaže ona.

„Njihova deca ne uče u školi. Oni šalju decu u školu, a njihovu decu više uče - ko zna čemu. Sasvim sigurno ne čitanju i pisanju."

Getty Images

Bes ume da bude moćna sila u politici, a konzervativni političari - sa većinskim republikanskim poslanicima - pokušali su da iskoriste tu strast u vlastitu korist.

Prošlog novembra republikanac Glen Jangkin je osvojio guvernerski položaj u Virdžiniji zasnovavši kampanju na obrazovanju i pravima roditelja.

Jedna od njegovih televizijskih reklama prikazivala je majku koja se usprotivila tome što se Voljena Toni Morison predaje na času engleskog u školi njenog sina.

I dok se bliže novembarski srednjomandatni izbori, čiji su ulog kontrola američkog Kongresa i mnogih vlada saveznih država, sve više kandidata sa desnice slede njegov primer.

Mat Kraus, teksaški poslanik sa onim spiskom od 850 knjiga, kandidovao se za državnog javnog pravobranioca.

Početkom februara je Senat države Indijane odobrio predlog zakona koji će omogućiti krivično gonjenje školskih bibliotekara zbog širenja „materijala štetnog po maloletnike".

Poslanici Oklahome razmatraju predlog zakona koji bi zabranio bibliotekama državnih škola da nude bilo kakve knjige o seksualnosti ili rodnom identitetu.

Fridman upozorava da će napori da se uklone knjige imati negativan uticaj na bibliotekare i školske zvaničnike, koji bi mogli da se upuste u „meku cenzuru" preventivno uklanjajući naslove za koje misle da bi mogli da izazovu kontroverzu.

Takođe bi to moglo da ima negativan efekat na autore i izdavače, koji bi mogli da se klone kontroverznih tema i potiskuju kreativnost.

„Ako pričate priču koja se u ovom trenutku nalazi na granici svih tih tema, dobro ćete razmisliti pre nego što sednete da pišete na način koji bi mogao da bude zabranjen ili da privuče nacionalnu pažnju", kaže on.

„Nećete objaviti tu knjigu; tom govoru nećete dati publicitet."

Ešli Houp Perez jedna je od autorki koja savršeno oseća taj pritisak.

U skorašnjem broju Teksas mantlija, ona opisuje kako je bila uznemiravana pošto je njena knjiga Iz mraka kritikovana kao opscena na sastanku jednog školskog odbora nadomak Ostina.

„Ostavljali su mi ružne telefonske poruke u kojima su me nazivali 'degenerisanom', dobijala sam mejlove u kojima su se nizale uvrede, ostavljali su mi komentare na društvenim mrežama u kojima se govorilo da sam 'bukvalno SOTONA' i podsticali su me da se obesim", piše ona.

„Napadi na Iz mraka govore mnogo više o našem kulturološkom trenutku nego o mojoj knjizi."

Ona ističe da je njena knjiga prvi put objavljena pre šest godina i da je tad nisu pratile kontroverze.

Politička arena, čini se, od tada se u značajnoj meri promenila.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk