Turska propustila priliku da se približi Zapadu

Ankara je protraćila poene koje je zaradila jedinstvenom ulogom posrednika između Rusije i Ukrajine

18454 pregleda11 komentar(a)
Erdogan ne želi da ga Zapad isključi, ali želi da ga prihvati onakvog kakav jeste, Foto: Reuters

Prije nego što je otputovao u Moskvu prošle nedjelje, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš sastao se u Ankari sa Tajipom Erdoganom i pohvalio diplomatske napore turskog lidera u cilju okončanja rata u Ukrajini.

Manje od dva sata pošto su se rukovali, nestao je veliki dio dobre volje koju je Ankara pobudila na Zapadu zahvaljujući jedinstvenoj ulozi posrednika između zaraćenih strana, što je potkopalo šanse Turske da iskoristi otopljavanje odnosa.

Do prekretnice je došlo kada je sud u Istanbulu osudio filantropa Osmana Kavalu na doživotni zatvor zbog uloge u antivladinim protestima 2013, uprkos pozivima Zapada da ga oslobodi u slučaju koji mnogi smatraju politički motivisanim.

Protesti protiv presude Osmanu Kavali u Istanbulu foto: DILARA SENKAYA

Jedan zapadni diplomata izjavio je za Rojters da je presuda pokazala da se Erdoganovoj vladi “ne može vjerovati povodom nekih pitanja” iako je stekla političke poene oko Ukrajine.

Osam diplomata je reklo Rojtersu da je ta presuda udarac za ambicije Turske da popravi zategnute ekonomske i političke veze sa zapadnim državama dok je i dalje u bliskim odnosima sa Moskvom - Erdogan je protiv sankcija Rusiji. Diplomate su kazale da je presuda takođe umanjila nade Zapada da će doći do približavanja sa Turskom, koja je bila domaćin mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine.

Ankara želi da se Zapad pripremi za okončanje rata, uključujući postepeno ukidanje sankcija i restrikcija uvedenih njenoj vojnoj industriji. Ona takođe želi veću saradnju sa NATO saveznicima, uključujući SAD, Francusku i Italiju, te da ublaži postojeće tenzije sa Zapadom uoči izbora usred sve većih ekonomskih problema, navodi Rojters.

Oprez zapadnih država da ne pruže podstrek Erdoganu uoči izbora 2023. na kojima bi, prema nedavnim anketama, mogao izgubiti, takođe je podrio šanse za značajne trgovinske ili investicione sporazume, kazalo je nekoliko diplomata.

Povećanje podrške Ukrajini u sukobu moglo bi podstaći Rusiju da kazni tursku ekonomiju smanjenjem velikog protoka turista i energenata, ili oboje

Erdogan i zvaničnici kažu da je rat doprinio tome da saveznici shvate geopolitički značaj Turske i da je uravnotežena politika Ankare povodom Ukrajine dobrodošla, čak za divljenje. Diplomate dijele tu ocjenu.

Zapad shvata poziciju Turske prema sankcijama i Ankara neće postati utočište za njihovo izbjegavanje, ističu turski zvaničnici.

Erdoganov portparol i glavni spoljnopolitički savjetnik Ibrahim Kalin za vikend je iznenada posjetio Kijev da bi se sastao sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. On je kasnije rekao da su razgovarali o načinima za okončanje rata.

Prilika bi se mogla pretvoriti u krizu

Ako se napadi Rusije na Ukrajinu nastave tokom ljeta, Turska će se vjerovatno naći pod još većim pritiskom Vašingtona i Brisela da pojača podršku Ukrajini, rekle su diplomate.

Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u NATO-u, već je poslala naoružane dronove u Kijev, blokirala neke ruske pomorske prolaze do Crnog mora i zabranila ruske letove za Siriju i iz te zemlje.

Rusija negodovala zbog prodaje dronova „TB2” Ukrajinifoto: Reuters

Stav Turske o olakšavanju pregovora i protivljenju sankcija Moskvi u principu “ne može da potraje” rekao je treći diplomata.

Povećanje podrške Ukrajini u sukobu moglo bi podstaći Rusiju da kazni tursku ekonomiju smanjenjem velikog protoka turista i energenata, ili oboje, rekla je ta osoba, naglašavajući kako bi se prilika mogla pretvoriti u krizu za Ankaru.

Rast cijena energenata zbog rata već je pogoršao tursku valutnu krizu i doveo do inflacije od 61 odsto, komplikujući Erdoganove izglede za izbore sredinom 2023.

Opomena opoziciji

Neki analitičari kažu da je presuda Kavali, od strane sudova za koje kritičari vjeruju da su pod Erdoganovim uticajem, poslužila kao opomena opoziciji uoči izbora. Oni dodaju da je predsjednika možda ohrabrilo diplomatsko pokriće koje mu je pružio rat.

”Erdogan ne želi da ga Zapad isključi, ali želi da ga prihvati onakvog kakav jeste: kao snažnog vođu Turske”, rekao je Birol Baskan iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

Izvor tenzija je i želja Turske da odmah okonča sukobe u Ukrajini i što više se vrati svijetu u kojem Ankara balansira odnose sa Zapadom i Rusijom

Tokom druge Erdoganove decenije na vlasti, zapadni lideri su stalno kritikovali obračun Turske sa ljudskim pravima i neistomišljenicima. Njemačka je pozvala turskog ambasadora u Berlinu zbog presude Kavali, koju je Vašington opisao kao “nepravednu”, što je podstaklo Ankaru da pozove njemačkog ambasadora.

Turska poručuje da su njeni sudovi nezavisni i da preduzima korake ka unapređenju vladavine prava, ali takođe odbacuje domaće i međunarodne kritike na račun svog pravosuđa kao miješanje u unutrašnje stvari.

Sankcije i naoružanje

Zbog stava Turske prema ratu, uključujući to što dozvoljava letove iz Moskve, ona je postala glavna destinacija za ruske građane, kapital, i čak imovinu koja je pod sankcijama, kao što su jahte oligarha.

Troje zapadnih diplomata je kazalo da bi to moglo podstaći SAD ili Evropu da usvoje “sekundarne sankcije” protiv onih koji posluju sa Moskvom.

”Tražimo od Ankare da primijeni naše sankcije. Ako ih budu kršili, sekundarne sankcije su vjerovatna opcija”, rekao je jedan od izaslanika.

Rojters piše da drugi mogući izvor tenzija predstavlja želja Turske, koju dijele Ujedinjene nacije, da odmah okonča sukobe u Ukrajini i što više se vrati svijetu u kojem Ankara balansira odnose sa Zapadom i Rusijom.

Erdogan sa predsjednikom SAD na samitu NATO-a u junu 2021.foto: Reuters

SAD i još neke zemlje žele da se rat završi pod pravim uslovima. Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je prošle nedjelje da Vašington želi da vidi Moskvu “oslabljenu” kako ne bi mogla ponovo da izvrši invaziju.

Od Turske se ipak očekuje da preispita odnose sa Rusijom.

Zbog kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400, SAD su 2020. uvele sankcije Turskoj i zahladili su odnosi između njih.

Ipak, njen prošlogodišnji zahtjev za 40 lovaca F-16 američke proizvodnje i saradnja oko Ukrajine mogli bi pripremiti teren za kompromis povodom zahtjeva Vašingtona da Turska odustane od S-400, reklo je troje diplomata.

Oni su dodali da su intenzivirani pregovori povodom moguće kupovine raketne odbrane SAMP-T francusko-italijanskog proizvođača “Eurosam” takođe odraz nove i jače NATO saradnje.