Detalje o Otvorenom Balkanu čekamo, možda će se lakše do posla
Vlada će dobiti draft dokumenta koji će Albanija, Sjeverna Makedonija i Srbija potpisati, a kojim će se navodno olakšati turističkim poslenicima, kaže ministar. Malo ljudi zna što to donosi Crnoj Gori. Njihova argumentacija je puna praznih, populističkih poruka, navodi Zlatko Vujović
Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović rekao je da bi inicijativa Otvoreni Balkan mogla biti korisna za privredu i biznis, ali da Vlada još ne zna njene detalje i da će se politička odluka o eventualnom pristupanju Crne Gore donijeti isključivo u odnosu na to da li ona stimuliše proces integracija države u Evropsku uniju.
On je za “Vijesti” rekao da očekuje draft dokumenta koji će potpisati članice Otvorenog Balkana - Sjeverna Makedonija, Albanija i Srbija, te da će tada znati više detalja inicijative koja na prvi pogled djeluje kao da može koristiti slobodnom protoku ljudi i robe.
”Otvoreni Balkan je ideja koju treba da sagledamo s više aspekata, a kada je u pitanju biznis, ekonomija i benefiti za građane, oni bi se možda ogledali kroz brži protok ljudi, roba i usluga. To znači da, na primjer, ako neka kompanija pošalje robu iz jedne zemlje i uradi se fitosanitarni pregled, to ne mora da se ponavlja na granici jer će potvrda iz domicilne države važiti i za druge”, rekao je ministar.
On objašnjava da je ideja da se zadržavanje robe na granicama smanji na minimum jer bi to, kako je objasnio, dalo mogućnost brže prolaznosti:
”To je sigurno multiplikativno jako veliki efekat i značajno za privredu, a samim tim i za građane kroz kvalitetniju uslugu i servis.”
Đurović je rekao da je imao priliku da čuje da će Sjeverna Makedonija, Albanija i Srbija da potpišu ugovor u turizmu, na osnovu koga bi se priznavale licence, između ostalog, i turističkih vodiča. Radnik koji bi se prijavio na biro rada u nekoj državi članici Otvorenog Balkana, u drugoj zemlji ne bi morao da čeka prijavu boravka i dozvolu kako bi radio, objasnio je ministar.
”Trebalo bi da dobijemo detalje tog predloga, da vidimo kakva je njihova ideja, ali otprilike je tako. Još sve detalje ne znamo, ali ono što znamo jeste da bi ovo imalo benefit za privredu. Postoji taj momenat političke odluke o nekim manama, pa ih treba sagledati ako postoje”, rekao je.
On ponavlja kako je više puta isticao, kao i Vlada, da je Crnoj Gori evropski put prioritet. “I ukoliko bi to i milimetar pomjerilo, mi smo protiv. Ali, ako taj projekat ima podršku većine EU i Amerike, nemam predrasude prema tome. Očekujemo draft verziju koju će tri zemlje da potpišu u Ohridu, gdje smo mi gosti, i onda ćemo znati detalje”, rekao je Đurović.
Predsjednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) Zlatko Vujović potvrđuje da malo ljudi zna što tačno znači pojam, odnosno što to donosi Crnoj Gori.
”Ni zagovornici ove ideje u Crnoj Gori nijesu je uspjeli približiti. Njihova argumentacija je puna praznih, populističkih poruka, ali ne i odgovora. Slično je i s onim što promovišu kreatori Otvorenog Balkana”, kaže on za “Vijesti”, nakon što je CeMi objavio istraživanje o stavovima građana na ovu temu.
Ono je pokazalo da gotovo polovina građana nije ili je vrlo malo informisana o “Otvorenom Balkanu”.
”Svi naši zapadni partneri vide kao prioritet članstvo Crne Gore u EU. Ako izgubimo tu šansu, onda će nas pakovati u Otvoreni Balkan... EU mora imati povjerenje u nas. Stoga mene čude istovremene poruke zvaničnika da će Crna Gora učiniti sve što je potrebno da bude članica EU, a nakon toga šalju poruku da želimo da budemo dio “Otvorenog Balkana” koji treba da bude utočište za neuspješne aplikante. Pričom o “Otvorenom Balkanu” crnogorski zvaničnici šalju poruku da oni ne vjeruju da Crna Gora može ispuniti uslove za članstvo, podstiču sumnje kod zapadnih partnera u to da možemo biti spremni”, rekao je Vujović.
Vujović: Alternativa za države koje neće brzo postati članice EU
”Ako već ne znamo što je u tom paketu, onda znamo zašto je on potreban ovom prostoru, odnosno koja je jedna od njegovih funkcija. Otvoreni Balkan je jednostavno alternativa za one zemlje Zapadnog Balkana za koje se ne očekuje da u naredne dvije decenije mogu postati članice Evropske Unije, a možda ni tada. Stoga je potrebno izgraditi određeni okvir koji bi podstakao političku i ekonomsku stabilnost tih zemalja, bio neka vrsta instrumenta za ublažavanje štete time što nemate skoru evropsku perspektivu”, kaže Zlatko Vujović.
( Mila Radulović )