Slonovi kao mega baštovani koji pomažu u očuvanju prašuma

Šumski slon izaziva haos usred bujne vegetacije prašume dok skida koru sa mladica, kopa korenje u zemljištu i žvaće lišće i bobice

7416 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images

Dok šeta kroz guste kišne šume zapadne i centralne Afrike, šumski slon stvara lavirint zelenih hodnika pasući i gazeći mala drveća na svom putu.

Na visini od tri metra, ovaj nežni džin je manji od poznatijeg pandana, slona iz savane, i ostaje neuhvatljivo, usamljeno stvorenje.

Šumski slon izaziva haos usred bujne vegetacije prašume dok skida koru sa mladica, kopa korenje u zemljištu i žvaće lišće i bobice.

Ali ovo uništenje donosi više koristi nego štete šumi: pomaže šumama da skladište više ugljenika u svojim stablima i čuva jedan od najvitalnijih ekosistema planete.

Kompanije i vlade širom sveta se utrkuju da smanje emisije i razviju inovativnu tehnologiju za hvatanje ugljenika.

Ali afrički šumski slon je izuzetno efikasan u skladištenju ugljenika bez ikakve tehnološke pomoći.

Afrički šumski slonovi su poznati kao „mega baštovani šume" zbog sposobnosti da povećaju zalihe ugljenika i raspršuju vitalne hranljive materije.

Studija iz 2019. pokazala je da destruktivne navike slona pomažu da se poveća ukupna količina ugljenika uskladištenog u centralnoj afričkoj prašumi.

Svaki šumski slon može stimulisati neto povećanje hvatanja ugljenika u ovim kišnim šumama od 9.500 metričkih tona ugljen dioksida po kvadratnom kilometru.

Ovo je jednako emisiji iz vožnje 2.047 automobila na benzin tokom jedne godine.

Naučnici su prvobitno obavili terenski rad na dve lokacije u basenu Konga, jednom gde su slonovi bili aktivni i jednom gde su nestali, i zabeležili su razlike u pokrivaču drveća i gustini drveta.

Zatim su napravili model koji je pratio dinamiku šume, kao što su biomasa, visina stabala i zalihe ugljenika i simulirali uznemiravanje slonova povećanjem smrtnosti manjih biljaka.

Model je pokazao da su šumski slonovi smanjili gustinu stabljika u šumi, ali su povećali prosečni prečnik stabala i ukupnu biomasu iznad zemlje.

Razlog je taj što slonovi pasu i gaze drveće manje od 30 centimetara u prečniku, koje se takmiči sa većim drvećem za svetlost, vodu i prostor.

Izbacivanjem konkurencije, veća stabla su procvetala.

Kao rezultat toga, veća stabla su porasla još više zahvaljujući navikama slonova, kaže glavni autor Fabio Berzagi, istraživač u Laboratoriji za klimu i nauke o životnoj sredini u Gif Sir Iveu, u Francuskoj.

Getty Images

Manja stabla, koja slonovi više vole da jedu, imaju manju gustinu drveta, što je povezano sa bržom stopom rasta i većom smrtnošću.

Ponašanje slonova promoviše rast sporijeg drveća koje skladišti više ugljenika u deblima, kaže Berzagi.

Kapacitet drveća za skladištenje ugljenika uglavnom zavisi od zapremine i gustine drveta, iako je za izgradnju gušćeg drveta potrebno više resursa i vremena, dodaje on.

„O slonovima možete misliti kao o upraviteljima šuma", kaže on.

Oni su „ključna vrsta", što znači da igraju vitalnu ulogu u održavanju biodiverziteta vlastitog staništa.

Osim što eliminišu konkurenciju, slonovi takođe raspršuju seme i hranljive materije dok češljaju vegetaciju i distribuiraju izmet po šumi, pomažući drveću da brže raste, kaže Berzagi.

„Slonovi pomažu u rasturanju drveća na koje se druge životinje oslanjaju. Drveće koje promovišu slonovi podržavaju primate i mnoge druge životinje."

Prema studiji, izumiranje šumskih slonova rezultiralo bi gubitkom od sedam odsto zaliha ugljenika, ukupno tri milijarde tona, u prašumi centralne Afrike.

To je ekvivalentno emisiji koju generiše više od dve milijarde automobila na benzin tokom godine.

„To šalje prilično snažnu poruku za očuvanje šumskih slonova", kaže Berzagi.

Postoji veoma visok rizik od izumiranja afričkih šumskih slonova.

Oni su kritično ugroženi, a populacija se brzo smanjuje zbog krivolova i krčenja šuma.

Sedamdesetih godina prošlog veka bilo je 1,2 miliona slonova koji su lutali ogromnim delovima Afrike, ali su ih lovokradice i gubitak staništa doveli na ivicu izumiranja.

Danas ih je ostalo samo 100.000, prema studiji iz 2013.

„Najmanje nekoliko stotina hiljada šumskih slonova izgubljeno je između 2002. i 2013, u proseku 60 dnevno, ili jedan na svakih 20 minuta, danju i noću", kaže Fiona Mejsels, koautorka studije i naučnica iz Društva za zaštitu divljih životinja.

„Dok doručkujete, još jedan slon je zaklan da bi proizveo sitnice za tržište slonovače", rekla je ona.

„Izgubili smo veliki broj šumskih slonova u poslednje dve decenije", kaže Tomas Bruer, koordinator za afričke šumske slonove u Svetskom fondu za prirodu (VVF).

„Šumski slonovi imaju mnogo sporiji reproduktivni obrazac (od slonova iz savane) i stoga je potrebno mnogo duže da se populacije oporave."

„Njihovo ponašanje je poremećeno krivolovom. Mnogi slonovi nemaju majke i ne mogu da nauče individualne obrasce kretanja koje inače nasleđuju od matrijarha", kaže on.

Kako se njihovo stanište smanjuje, slonovi takođe dolaze u mnogo bliži kontakt sa ljudima, što je dovelo do povećanja ubistava slonova iz odmazde, kaže on.

Klimatske promene takođe dovode do smanjenja plodonosnih događaja u afričkim prašumama, ostavljajući slonove veoma ranjivim na smanjenje zaliha hrane, prema studiji Eme Buš sa Univerziteta Stirling u Škotskoj iz 2020.

Vrednovanje prirode

Ako se krdo afričkih šumskih slonova vrati na svoju nekadašnju veličinu i povrati svoj domet od 2,2 miliona kvadratnih kilometara, mogli bi povećati hvatanje ugljenika za 13 metričkih tona po hektaru, prema Berzagijevoj studiji.

Ovo je jednako emisiji koju generiše deset benzinskih automobila tokom jedne godine po hektaru.

Berzagi kaže da studija pokazuje da je opstanak šumskih slonova kritično važan za očuvanje basena Konga, druge po veličini prašume na svetu, kao glavnog ponora ugljenika.

Getty Images

Ovo je postalo još hitnije sada kada delovi amazonske prašume gube svoju funkciju ponora ugljenika, kaže on.

Prema istraživanju brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE), više od četvrtine Amazona sada emituje više ugljenika nego što apsorbuje.

„Ovo je ogroman uticaj, znate direktno jer emitujemo CO2 u atmosferu, što ubrzava klimatske promene, ali i zato što promoviše promene u uslovima sušne sezone i predstavlja stres za drveće koje će proizvesti još više emisija", rekla je za BBC Njuz u julu 2021. autorka Lucijana Gati.

„Nećemo doći do neutralnosti ugljenika ako ne ulažemo u rešenja zasnovana na prirodi", kaže Berzagi.

U svom poslednjem izveštaju iz februara, Međuvladina komisija UN-a za klimatske promene (IPCC) ističe rešenja zasnovana na prirodi kao ključnom sredstvu za borbu protiv klimatskih promena i za smanjenje emisija ugljenika iz atmosfere.

„Obnavljanjem degradiranih ekosistema i efektivnim i ravnomernim očuvanjem 30 do 50 odsto Zemljinog kopna, slatkovodnih i okeanskih staništa, društvo može imati koristi od kapaciteta prirode da apsorbuje i skladišti ugljenik", naveo je u saopštenji Hans-Oto Portner, jedan od kopredsedavajućih Izveštaja IPCC-a.

Ralf Čami, pomoćnik direktora Instituta za razvoj kapaciteta pri Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), u misiji je da istakne vrednost očuvanja prirode u borbi protiv klimatskih promena.

Ekonomista to radi na način koji bi mogao da natera političare i kompanije da primete: određujući cenu šumskog slona.

Koristeći nalaze Berzagijeve studije iz 2019, Čami je procenio usluge hvatanja ugljenika svakog šumskog slona na 1,68 miliona evra, a ukupna vrednost stada, ukoliko bi bilo vraćeno na nekadašnju veličinu od 1,2 miliona, procenjena je na vrednosti od 33 milijardi evra.

Čami je proračune zasnovao na prosečnoj tržišnoj ceni metričke tone ugljen-dioksida u to vreme - nešto ispod 24 evra u 2019.

Krivolov bi rezultirao sa 13 do 19 milijardi evra izgubljenih usluga ugljenika, navodi se u nedavnoj analizi Berzagija i Čamija.

Getty Images

Umesto da na očuvanje slonova gledamo kao na skup predlog, trebalo bi da ga posmatramo kao investiciju, tvrdi on.

„Šumski slon je prirodno dobro koje nam pruža vrednost tokom života", kaže on.

„Živi slon pruža usluge vredne milione, pomaže nam u borbi protiv klimatskih promena i vredi mnogo više živ nego mrtav."

Slonovača mrtve šumske životinje procenjena je na oko 20.000 evra.

„Gubimo naš prirodni kapital i njegov biodiverzitet. Ako izgubimo tu borbu, umiremo i mi", kaže on.

„Ali ako ulažemo u prirodu, to će nam se svima vratiti kao bumerang sekvestriranjem ugljenika."

Nije prvi put da Čami određuje cenu nekoj vrsti.

On je 2019. objavio izveštaj sa drugim ekonomistima MMF-a koji se bavi klimatskim prednostima zaštite kitova.

Analiza je otkrila da, kada se sabere vrednost ugljenika koji je kit izdvojio tokom života, prosečan veliki kit vredi više od dva miliona dolara, a celokupna svetska zaliha iznosi više od bilion dolara.

Kada kitovi uginu, potonu na dno okeana i sav ugljenik uskladišten u njihovim ogromnim telima prenosi se u duboko more, gde ostaje vekovima.

Čami kaže da je određivanje cene vrste najbolji način da se ubede zemlje da ih zaštite.

„Želeo sam da prevedem te klimatske prednosti u dolare i cente i da (brojeve) stavim pred kreatore politike."

Prodaja usluga ugljenika za slonove

Drugi idu korak dalje od koncepta novčane vrednosti slona.

Start-ap Rebalance Earth želi da iskoristi Berzagijeva naučna otkrića i Čamijevu procenu kako bi prodao potencijal slonova za hvatanje ugljenika kompanijama širom sveta.

Nadovezujući se na tržište kompenzacije ugljenika, koje omogućava kompanijama da nadoknade svoje emisije plaćanjem za sadnju drveća ili projekte obnovljive energije na drugim mestima, Rebalance Earth je počeo da prodaje tokene ekosistema koji predstavljaju ugljenik koji je uhvatio svaki slon.

„Novčana vrednost šumskog slona je direktno povezana sa količinom sekvestracije ugljenika tokom života i ta količina se množi sa sadašnjom cenom nadoknade ugljenika", kaže izvršni direktor Rebalance Earth Valid Al Sakaf.

Getty Images

Kompanije koje kupuju žetone plaćaju za zaštitu slonova, a prikupljena sredstva idu čuvarima parkova i lokalnim zajednicama, navodi Al Sakaf.

Celokupnom transakcijom će se upravljati i nadgledati putem privatne blokčejn tehnologije.

„Svi vole slonove, ali da li to zaustavlja njihov pad?", pita se on.

„Mi ne donosimo prave izbore na osnovu dobrih namera, mi donosimo odluke oko svog novčanika.

„Kako možemo da iskoristimo tu finansijsku inicijativu da uradimo pravu stvar?"

Rebalance Earth pokreće pilot projekat u Gabonu, gde živi čak 70 odsto afričkih šumskih slonova.

Gabon ima skoro jednu petinu šuma u basenu Konga i ima nižu stopu krčenja šuma od svojih suseda, Republike Kongo i Kameruna.

Međutim, šumari u Gabonu zapretili su štrajkom ove godine zbog loših uslova rada i kašnjenja u plaćanju.

„Naše finansiranje će osigurati da ima dovoljno rendžera da zaštite slonove i investiraju u lokalne zajednice", kaže Al Sakaf.

Neki ljudi su skeptični u vezi sa pristupom Rebalance Earth, navodeći brige za životnu sredinu i etiku korišćenja digitalnih tokena podržanih blokčejnom za finansiranje očuvanja.

Ketrin Flik, viša istraživačica za računarstvo i društvenu odgovornost na Univerzitetu De Montfort u Lesteru, Velika Britanija, kaže da je glavni problem to što je metod „spekulativan" i „veoma teško ga je regulisati".

Međutim, Al Sakaf tvrdi da je „lepota" blokčejn sistema u tome što svaka strana ima potpuno isti pristup informacijama kao i svaka druga.

„Kako se naša platforma širi, mi ćemo izgraditi nezavisno upravljačko telo i pregledaćemo njihovu ulogu u verifikaciji transakcija", dodaje on.

Flikova kaže da postoji i pitanje ko ima koristi od programa: velike kompanije koje kupuju žetone ili lokalne zajednice koje obavljaju radove na konzervaciji?

Al Sakaf kaže da će čuvari parka biti plaćeni u lokalnoj valuti, kao i zajednice tokom pilot projekta.

Kada se inicijativa poveća, pojedinci će moći da troše žetone u namenskim prodavnicama, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, kaže on.

Prihodi prikupljeni ovom šemom biće uloženi u lokalno zdravstvo i obrazovanje, kaže on.

Iz klimatske perspektive, postoji dodatna zabrinutost oko korišćenja blokčejna, koji može biti energetski intenzivan.

Rebalance Earth saopštio je da će koristiti privatni R3 Corda blokčejn, za koji tvrdi da koristi otprilike istu količinu energije kao slanje e-pošte.

Dok Bitcoin i drugi javni blokčejnovi koriste visoko energetski intenzivan mehanizam „dokaza rada" za verifikaciju transakcija, R3 Corda je privatni blokčejn koji koristi mehanizam konsenzusa o validnosti i jedinstvenosti, koji troši daleko manje energije jer ne zahteva računarsku snagu da reši matematički zadatak.

Bruer kaže da je pilot projekat „fantastična inicijativa", ali identifikuje nekoliko potencijalnih zamki.

„Apsolutno je potreban mehanizam koji ulaže novac u održavanje šumskih slonova i povećanje sposobnosti lokalnog stanovništva da koegzistiraju sa divljim životinjama", kaže on.

„Ali moramo biti iskreni prema granicama i izazovima takvog koncepta."

Na primer, postoji praktičan problem praćenja slonova.

„Kako ćete znati da su to isti slonovi? Nije ih lako identifikovati", kaže on.

Getty Images

Takođe je teško ubediti lokalne zajednice u „neopipljive koristi" takve inicijative, kaže Bruer.

„Ako odete u centralnoafričko selo i kažete im o konceptu blokčejna, oni će reći 'ako ubijemo jednog slona, imaćemo meso određeno vreme i to nam je vrednije'", kaže on.

Napori za očuvanje treba da se odvijaju na lokalnom nivou i da se usmere na pomaganje zajednicama da žive zajedno sa slonovima, kaže Bruer.

Finansiranje treba usmeriti i na prevenciju krivolova i sprovođenje zakona, kaže on.

„Moramo da se pobrinemo da novac stigne do terena. Rešenja su uvek na terenu, a ne u prestonicama", kaže on.

Krajnji cilj, kaže Bruer, treba da bude ubeđivanje lokalnih zajednica da je očuvanje vredan poduhvat, onaj koji donosi poslove i prosperitet regionu.

„Tako da u roku od jedne ili dve generacije oni osete da ne mogu da žive bez očuvanja."


Pogledajte video: Eko-bake čuvaju životnu sredinu


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk