STAV

Sajam

Dok lutate štandovima, tražite ili otkrivate djelo koji bi vam moglo promijeniti život, ne mislite ni na šta drugo sem na duhovno i intelektualno okrepljenje

6150 pregleda0 komentar(a)
Foto: sajamknjiga.rs

Ovih dana gledamo, da ne kažem svedoci smo dve sajamske postavke u našem glavnom gradu.

Obe su, na svoj način, blisko vezane za naše živote. Jedan sajam ne možemo izbeći, doduše u posrednom smislu, dok drugi zavisi od našeg neposrednog angažmana.

No, da se prvo pozabavim samom rečju: imenica “sajam” vodi etimologiju od anahronih sinonima vašar, sabor, pazar, pazarište. Svaki od ovih sinonima uklapa se gotovo savršen, u prvi sajam koji, posredno, pratimo preko malih ekrana, a neposredno ako prođemo pored sajamske zgrade. Pardon, i to potpada pod “posredno”, pošto se zgrada mesecima renovira, pa samo možemo izdaleka posmatrati učesnike i vozila kojima su došli.

Nije neophodno da budete bogzna kako informisani ili pametni da biste shvatili kako je prvi sajam - Skupština Srbije, u kojoj se izglasava nova vlada. Ovo što bi, inače, trebalo da predstavlja najviše predstavničko telo u političkom sistemu jedne zemlje, postalo je sajam besmisla u kojem se ređaju uvrede, napadi, prozivke, manje ili više nadahnuti monolozi sličnih tema koje preseče poneki isprazni vic koji nije smešan ni poslaniku (sajamdžiji) koji ga govori, a kamoli onome kome je upućen. Ali i šeretski pristup je bolji od sajma u kojem ne učestvujemo, no ipak kusamo izložene proizvode (odluke) na dnevnom nivou.

Ne bih se previše bavio prvim sajmom, pošto želim da završim ovaj tekst u pozitivnom tonu (ionako je sve mračno, pa samo još ja falim) i pređem na drugu, mnogo korisniju i blagorodniju postavku gorespomenute imeni: kada kažem “sajam” i kraj oktobra i početak novembra, samo mislite na tek otvoreni Međunarodni beogradski sajam knjiga posle dve godine (kovid) pauze. Nije veliki i uticajan kao frankfurtski ili londonski, jasno je da mu fali možda više mogućnosti za umrežavanje, spajanje i otkrivanje novih veza između pisaca i izdavača, ali najveća smotra knjige, sa svim svojim manama, i dalje monolitno stoji kao jedina nedelja u godini kada je kupovina knjiga pitanje nasušne potrebe.

Dok lutate štandovima, tražite ili otkrivate delo koji bi vam moglo promeniti život, ne mislite ni na šta drugo sem na duhovno i intelektualno okrepljenje. A u vremenu fizičkih i ekonomskih potreba nad ovim drugima jedna nedelja godišnje je najmanja stvar koju možemo učiniti za naš napaćen i zatrovan um. Izdržite gužvu, kupite knjige, usrećite se, a posle možete i na pljeskavicu. Zaslužili ste, ukoliko ne idete obrnutim redosledom.

(Novi magazin)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")