Američki izbori za Kongres: Šta je Bajden postigao do sada i šta ga još čeka

Rani znaci bili su pozitivni, ali u avgustu 2021, poslije izuzetno kritikovanog povlačenja američkih trupa iz Avganistana, rejting mu je opao na negativni nivo rijetko viđen kod predsjednika u prvom mandatu

8175 pregleda1 komentar(a)
Foto: BBC

Američki glasači izaći će 8. novembra na birališta da izaberu nove članove Kongresa.

Ali ishod ovih takozvanih. „izbora sredine mandata" predstavljaće i podršku ili osudu za predsednika Džozefa Bajdena.

Predsednikova partija često pretrpi gubitak u ovoj fazi, ali da li je Bajden uradio dovoljno da izbegne taj trend i šta bi mogle da mu donesu preostale dve godine mandata?

Pozitivna/negativna ocena predsednikovog rada

Rezultati anketa o Bajdenu pružaju sumornu sliku o njegove prve dve godine.

Rani znaci bili su pozitivni, ali u avgustu 2021, posle izuzetno kritikovanog povlačenja američkih trupa iz Avganistana, rejting mu je opao na negativni nivo retko viđen kod predsednika u prvom mandatu.

U leto ove godine, RilKlirPolitiks, koji objedinjuje sve ankete na jednom mestu, pokazao je da samo 37 odsto građana pozitivno ocenjuje predsednikov rad, dok ga 57 odsto ocenjuje negativno.

Od tada su se ljudi malo zagrejali za njega.

Neki predsednici su se oporavljali od ovakvih rezultata u sličnim fazama mandata i osvajali reizbor dve godine kasnije.

Neke druge su birači odbacili.

Bajden se nalazi u anketnom limbu: nije ni završio svoje, a ne ide mu ni najbolje što može.

Burna agenda

Bajden je započeo predsednički mandat usvojivši ogroman ekonomski i zdravstveni paket pomoći zbog kovida.

Njegove isplate novčane pomoći pomogle su da milioni američke dece izađu iz siromaštva i bili su dugo očekivani politički trijumf demokrata.

Sarađivao je i sa republikancima na usvajanju predloga zakona o masovnom ulaganju u infrastrukturu, da bi uložio u puteve, mostove, širokopojasni internet i stanice za punjenje električnih automobila.

Ali posle tako jakog početka, njegova agenda udarila je u zid.

Socijalna davanja i klimatski paketi vredni više biliona dolara bili su zakočeni u Senatu, a republikanci su blokirali napredak u zaštiti glasačkih prava, kontrole oružja i pristupa abortusu.

Tek su u leto 2022, kako su počeli da se bliže izbori za Kongres, demokrate uspele da realizuju klimatski i zdravstveni paket i usvojen je predlog zakona o tehnološkom ulaganju.

Uvedene su nove strože provere prošlosti mladih kupaca oružja posle niza masovnih ubistava, među kojima i ono u kome je stradalo 19 dece i dvoje nastavnika u Juvaldeu, u Teksasu.

Napredak je ostvarivan prilično neredovno, ali iako mu nedostaje jedan jedini krupan uspeh kao što je Obamaker, može se reći da je njegov učinak širok i konkretan kao kod bilo kog savremenog predsednika.

Rešavanje kriza

Bajdenova administracija je u više navrata uhvaćena u raskoraku.

Planirano povlačenje iz Avganistana u avgustu 2021. pretvorilo se u haos, jer Bela kuća nije bila spremna za brzinu kojom su talibani preuzeli vlast.

Nedokumentovani prelasci migranata na američko-meksičkoj granici dostigli su najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija, pošto je ublažena Trampova stroga politika, a broj izbeglica je skočio posle kovida.

Inflacija je narasla na nivoe koji nisu viđeni još od ranih osamdesetih, podstaknuta brzim privrednim rastom posle pandemije, prekidima u lancu snabdevanja i sve većom cenom goriva.

Ali mnogi stručnjaci su za raspirivanje vatre okrivili i Bajdenov ogroman paket mera ekonomske stimulacije.

Omikron soj kovida u jesen 2021; nestašica mlečne formule za bebe u proleće 2022; i ukidanje odluke Ro protiv Vejda kojom se štiti abortus na Vrhovnom sudu u junu čini se da su zatekli Belu kuću nespremnom.

Spoljna politika

Povratak u diplomatske mirne vode nije bio ni izdaleka tako idiličan kao što je Bajden obećavao u predizbornoj kampanji.

Evropski lideri su pozdravili njegov obnovljeni naglasak na transatlantskim odnosima i odluku da se vrati pod okrilje Pariskog klimatskog sporazuma.

Ali povlačenje iz Avganistana iznenadilo je saveznike i došlo je do nesuglasica sa Francuskom zbog zajedničke američko-britanske odluke da se američke podmornice prodaju Australiji.

Severna Koreja nastavlja da ispaljuje projektile u Japansko more, a pokušaji da se ožive pregovori sa Iranom oko njegovog programa nuklearnog oružja su propali.

Čak ni najkrupniji spoljnopolitički izazov njegovog mandata, rat u Ukrajini, više nije pitanje oko kog su svi ujedinjeni kao pre.

Podrška republikanaca u Kongresu za slanje američke pomoći i oružja je oslabila, naročito u svetlu rasta cene nafte.

Šta je ostvario?

Bajden je ukinuo neke od Trampovih tvrdih imigracionih mera, kao što je politika da tražioci azila moraju da ostanu u Meksiku dok im se razmatra zahtev.

Ispunio je predizborna obećanja da će otpisati deo studentskog duga (iako se to već osporava na sudu) i najavio pomilovanja za pojedince osuđene za posedovanje marihuane na federalnom nivou.

Ostvario je i obećanje da će naimenovati prvu crnkinju u Vrhovni sud.

Bajden će možda ostaviti najtrajniji trag na federalnim sudovima jer je postavio više sudija u prve dve godine mandata nego bilo koji predsednik od Džona Kenedija.

Većina njegovih sudskih naimenovanja bile su žene i osobe poreklom iz rasnih i etničkih manjina - što predstavlja presedan za bilo kog dosadašnjeg američkog predsednika.

Kakvi ga još izazovi čekaju?

Ako je suditi po istoriji - i aktuelnim anketama - demokrate će izgubiti kontrolu nad najmanje jednim domom Kongresa na predstojećim izborima sredine mandata.

To znači da će se Bajden prvi put suočiti sa agresivnim nadzorom Kongresa.

Republikanci u Predstavničkom domu već planiraju da pokrenu istragu o poslovanjima njegovog sina u Kini.

Takođe su na zub uzeli povlačenje iz Avganistana i imigracionu politiku.

Na međunarodnoj sceni, administracija je upravo objavila dokument o novoj nacionalnoj strategiji u kojoj se izlaže agresivna konkurencija između SAD i njenih saveznika s jedne strane i Kine i Rusije s druge.

Kod kuće postoji opasnost od ekonomske recesije i biće teško pronaći načine da se ublaži šteta od sve veće nezaposlenosti ili visoke inflacije.

Bajdenova administracija takođe će se suočiti sa tužbama povodom njene politike prema imigraciji, otpisivanju studentskog duga i životne sredine.

Bilo kakav novi poraz predstavljao bi težak politički udarac u jeku priprema za predsedničke izbore 2024.

I nema garancija da će Bajden imati direktnu prolaznost do nominacije Demokratske stanke - ako ovaj uskoro osamdesetogodišnjak bude odlučio da se bori za još jedan mandat.

Njegova sposobnost u rešavanju svega ovoga odrediće da li može da drži rivale na odstojanju sada kada se nalazi na najvišem položaju na koji se trudio da dospe skoro čitav život.


Pogledajte video: Zašto Amerika traži izručenje Džulijana Asanža


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk