Žena koja se borila protiv robovlasnika na sudu i pobijedila

Mani je prodata 1996. godine i provela je 11 godina kao robinja

6586 pregleda1 komentar(a)
Foto: BBC

Hadizatu Mani Karou je prodata plemenskom poglavaru, sa samo 12 godina, da bi postala vahaja iliti „peta supruga".

„Bio je to užasan život. Nisam imala nikakva prava; na odmor, na hranu, čak ni na vlastiti život", kaže ona za BBC 100 žena iz njenog doma u južnom Nigeru.

Vahaja je dominantni oblik ropstva u njenom regionu, gde bogati muškarci kupuju mlade žene za seks i kućne poslove i za do 200 dolara, a čine ih petom suprugom da bi zaobišli Islamski zakon, koji odobrava najviše četiri supruge.

Mani je prodata 1996. godine i provela je 11 godina kao robinja.

Ali njena patnja se nije završila samo na tome.

Pošto je oslobođena 2005. godine i udala se za muškarca po vlastitom izboru, njen bivši robovlasnik ju je tužio za bigamiju i Mani je osuđena i zatvorena dok je još bila trudna.

Na kraju, više od decenije kasnije, presuda joj je bila preinačena.

Njen slučaj je predstavljao prekretnicu u Nigeru, gde je ropstvo istrajavalo uprkos stalnim naporima da se ono zabrani.

Sada Mani živi slobodnim životom u Zongo Kagagiju, gradu u južnom regionu Nigera Tahou, i bori se da i druge žene razumeju vlastita prava i oslobode sa ropstva.

Ona je jedna od žena koje se pojavljuju na listi BBC 100 žena, koja svake godine imenuje 100 inspirativnih i uticajnih žena iz svih krajeva sveta.

Ove godine lista odaje počast napretku koji je ostvaren od njenog nastanka pre 10 godina.

Slučaj Mani bio je ključan za izmenu zakona u njenoj zemlji.

Ali ipak, uprkos sudskoj odluci i kampanjama koje je vodila Mani, u Nigeru danas ima više od 130.000 ljudi koji žive u ropstvu, prema podacima iz indeksa Globalnog ropstva.

BBC

Supruga viška

„Pete supruge" su zatočene od bogatih muškaraca u regionu, a poklanjaju se i u okviru srodne prakse poznate kao sadaka.

I vahaja i sadaka se smatraju oblikom seks trafikinga.

Ove pete supruge su u suštini konkubine koje u zatočeništvu drži njihov robovlasnik, robovlasnikove četiri supruge, kojima se oženio u skladu sa islamskim zakonom, i njihova deca.

One su izložene mentalnom, fizičkom i seksualnom zlostavljanju, često im se uskraćuje hrana i druge osnovne potrepštine, i prisiljene su da rade kućanske poslove, staraju se o stoci i neguju useve.

Tako je izgledao život Hadizatu Mani-Kaou nakon što je kupljena u Nigeru i prebačena preko granice u Nigeriju.

Ona kaže da je uticajni plemenski poglavar dobio kupio nju i sedam drugih žena i devojaka odjednom „po bagatelnoj ceni".

Transakcija je izvršena bez njenog ili pristanka njenih roditelja.

Zbog vrzinog kola nasilja, bežala je više nego jednom nazad u Niger, ali svaki put bi bila uhvaćena i vraćena u Nigeriju i još surovije kažnjena.

„Govorio bi mi da može da radi sa mnom šta hoće zato što me je kupio baš kao što je kupio koze", kaže ona.

Bila je silovana i primorana da rodi decu njenom gospodaru.

Getty Images

Niger je jedna od zemalja povezana sa transatlantskom trgovinom robljem, u koji Zapadni Evropljani silom prebacuju porobljeni afrički narod, uglavnom u Amerike.

Praksa vahaja poreklo vuče od još starih vremena i duboko je ukorenjena u društvu.

Francuski kolonizatori su je zabranili početkom 20. veka, ali su je često samo ignorisali umesto da krivično gone počinitelje.

Prema novom ustavu Nigera, 1960. godine je robovlasništvo još jednom zabranjeno na papiru, ali je dozvoljeno da se nastavi u praksi.

Zemlja je na kraju preduzela krupan korak 2003. godine, zvanični definisavši vahaju i uvevši je u krivično zakonik.

Posle ove odluke, Mani je dobila napismeno garanciju da je slobodna i 2005. godine je otišla sa dvoje dece i još dve vahaje, da bi ponovo živela kao slobodna.

Ali kad se udala za današnjeg muža, godinu dana kasnije, njen bivši robovlasnik ju je tužio na sudu za bigamiju, tvrdeći da je ona još udata za njega.

„Trougao sramote"

Mani je proglašena krivom za bigamiju i osuđena je na šest meseci zatvora - što je presuda koja će biti preinačena tek 2019. godine.

Međutim, ona je takođe tužila vladu Nigera na Sudu pravde Ekonomske zajednice Zapadnoafričkih država (Ekovas), što je dovelo do pravnog presedana.

Sudije su presudile da je Niger prekršio vlastite zakone protiv ropstva ne osudivši čoveka koji ju je porobio i zato što nije ispunio pravnu obavezu da je zaštiti.

Vlada Nigera isplatila joj je 2009. godine 20.000 dolara odštete.

Mani je u borbi za pravdu imala pomoć nigerske organizacije koja se bori protiv ropstva Timidrija i britanske nevladine Međunarodne organizacije za borbu protiv ropstva.

Predsednik udruženja Timidrija Ali Bouzo kaže da je ropstvo i dalje u procvatu u regijama Koni, Madaua-Bouzu i Ilela, oblast nazvana „trouglom sramote".

„Postoje čitava sela u 'trouglu sramote', gde je više od polovine stanovništva sačinjeno od vahaja", kaže on.

Timidria

Došlo je do podizanja nekih optužnica u Nigeru, prema zakonima o zabrani ropstva.

Između 2003. i početka 2022. godine, bilo je 114 tužbi za ropstvo, kaže Bouzu, od kojih je za 54 podignuta optužnica, koje su dovele do šest presuda (četiri su bile odbačene).

Ali ova pravna bitka je daleko od dobijene.

Oni koji budu proglašeni krivim za prekršaje u vezi sa ropstvom trebalo bi da dobiju zatvorske kazne između 10 i 30 godina, ali skorašnje presude su bile mnogo blaže - ispod 10 godina.

Eksperti pozivaju na šire mere u borbi protiv ovog problema.

Bouzova organizacija preporučuje da se tradicionalnim poglavicama, koje često stoje iza ove prakse, oduzmu njihove moći.

Ona poziva na napore da se ospori široko rasprostranjena zabluda da je vahaja u skladu sa islamskim zakonom.


Pogledajte video:


Za to vreme, ropstvo ostaje svetski problem.

Profesor Danvud Čirva, dekan pravnog fakulteta na Univerzitetu u Kejp Taunu i predsednik Trusta Ujedinjenih nacija za borbu protiv savremenih oblika ropstva, kaže da je poslednjih godina ropstvo u porastu i da je pogoršano pandemijom kovida-19 i ratom u Ukrajini.

On se poziva na izveštaj Međunarodne organizacije rada, Međunarodne organizacije za migraciju i Hodaj slobodno iz 2022. godine, koji pokazuje da u svetu u ropstvu živi 50 miliona, dok su od sedam miliona u Africi.

„Rat protiv ropstva je otežan zato što afričke zemlje nemaju zakone protiv njega u svim njegovim oblicima na njihovim individualnim teritorijama, uprkos tome što ispunjavaju međunarodne obaveze", kaže profesor Čirva.

Danas je Hadizatoru Mani srećno udata majka sedmoro dece uzrasta od jedne i 21 godine.

Pomogla je mnogim ženama, među kojima i svojoj sestri, da se oslobode ropstva i da žive slobodne i produktivne živote.

„Posebno učim ove žene njihovim slobodama koje su zaštićene zakonom", kaže ona.

„Ne žalim ni za jednom jedinom stvari koja mi se dogodila... Moja patnja nije bila uzaludna, ukazala je čitavom svetu na problema vahaja."

BBC 100 žena svake godine bira 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta. Pratite BBC 100 žena na Instagramu, Fejsbuku i Tviteru. Pridružite se razgovoru uz pomoć heštega #BBC100Women.



Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk