Da li je kraj rata bliži poslije sastanka Putina i Sija

Ukrajina insistira da se ruske trupe povuku sa njene teritorije i to je prvi uslov za bilo kakve razgovore, nema naznaka da je Rusija spremna da to i uradi

2263 pregleda2 komentar(a)
Si i Putin, Foto: Reuters

Kineski plan za Ukrajinu mogao bi da bude osnova za kraj rata, rekao je Vladimir Putin, predsednik Rusije.

Ali taj plan će, dodaje Putin, biće sproveden u delo kada za to budu spremni „Zapad i Kijev".

Ruski predsednik sastao se u utorak u Moskvi sa kineskim liderom Si Đinpingom i razgovarali su o ratu i o odnosima dve države.

U kineskom planu, objavljenom prošlog meseca, Rusija se na poziva eksplicitno da napusti Ukrajinu.

Plan ima 12 tačaka, poziva na mirovne pregovore i poštovanje nacionalnog suvereniteta, bez konkretnih predloga.

Ali Ukrajina insistira da se ruske trupe povuku sa njene teritorije i to je prvi uslov za bilo kakve razgovore.

A nema naznaka da je Rusija spremna da to i uradi.

Proruske vlasti poluostrva Krim, koje je anektirano 2014, saopštile su da su odbijeni napadi tri drona na brodove Crnomorske flote u luci u Sevastopolju.

Tom prilikom nije pričinjena nikakva šteta na brodove ove flote, tvrde lokalne vlasti.

BBC nije mogao da potvrdi ove navode iz nezavisnih izvora.

U ponedeljak su, u severnom delu poluostrva Krim, u u napadu dronovima uništeni ruski projektili koji su transportovani vozom i bili su namenjeni Crnomorskoj floti.

Ukrajinska vojska je objavila vest o ovoj eksploziji, ali nije preuzela odgovornost za napad.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, rekao je da bi pozivanje na prekid vatre pre nego što se Rusija povuče „u praksi predstavljalo podršku ratifikaciji ruskog pohoda"

Na zajedničkoj konferenciji u Moskvi posle sastanka sa kineskim predsednikom Sijem, Putin je rekao:

„Mnogi delovi kineskog mirovnog plana mogu da posluže kao osnova za prestanak sukoba u Ukrajini, kad god Zapad i Kijev budu spremni za to."

Ali druga strana tek treba Rusiji da pokaže takvu „spremnost", dodao je Putin.

Stojeći pored ruskog predsednika, Si Đinping je rekao da se njegova vlada zalaže za mir i dijalog i da je Kina „na pravoj strani istorije".

On je ponovio da je Peking zauzeo „neutralnu poziciju" u ratu u Ukrajini, pokušavši da predstavi Kinu kao mogućeg mirotvorca.

Ruski i kineski predsednici razgovarali su i o trgovinskoj razmeni, energetici i politički odnosima dve nacije.

„Kina je vodeći spoljni trgovinski partner Rusije", kazao je Putin.

On je obećao da će se truditi da se prošlogodišnji nivo trgovinske razmere dodatno uveća.

Si je u sredu završio posetu Rusiju.

Prethodno je Si nazvao Kinu i Rusiju „velike komšijske sile i svestrani strateški partneri".

Prema navodima ruskih medija, dvoji lidera su:

  • Potpisala dva zajednička dokumenta - jedan sa detaljnim planovima za privrednu saradnju, a drugi o produbljivanju rusko-kineskog partnerstva
  • Postigla dogovor o planiranom gasovodu u Sibiru kojim će, preko Mongolije, ruski gas stizati u Kinu
  • Složila da nuklearni rat „nikada ne treba da bude započet"
  • Razgovarala o zabrinutosti zbog novog Aukus pakta - odbrambenog sporazuma Australije, Amerike i Velike Britanije
  • Izrazila zabrinutost zbog sve većeg prisustva NATO alijanse u Aziji

Na Zapadu raste zabrinutost zbog mogućnosti da Kina pruži vojnu podršku Rusiji.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, rekao je da alijansa „nije videla nijedan dokaz da Kina doprema Rusiji smrtonosna oružja".

Ali je dodao da postoje „znaci" da je Rusija tražila oružje i da Peking razmatra taj zahtev.

U zajedničkom saopštenju posle sastanka Putina i Sija, navodi se da blisko partnerstvo dve zemlje nije „vojno-politički savez".

Odnosi „ne znače stvaranje bloka, niti su agresivne prirode i nisu usmereni ka trećim zemljama", dodaje se u saopštenju.

Putin je takođe iskoristio konferenciju za novinare da optuži Zapad za snabdevanje Ukrajine oružjem sa „nuklearnom komponentom".

Naveo je da će Rusija biti „prinuđena da reaguje" ako Veliko Britanija pošalje Ukrajini granate sa osiromašenim uranijumom.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je osiromašeni uranijum „standardni deo" i da nema „nikakve veze sa nuklearnim oružjem".

Kineski predsednik Si je uz počasti dočekan u Kremlju drugog dana posete.

Rekao je da je „veoma srećan" što je u Moskvi, a razgovore sa Putinom je opisao kao „iskrene, otvorene i prijateljske".

On je posetio Rusiju nekoliko dana pošto je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog optužbi da je umešan u ratne zločine.

Dok je Si bio u Moskvi, japanski premijer Fumio Kišida stigao je u iznenadnu posetu Kijevu.

Tako je postao prvi japanski lider koji je posetio neku zemlju u ratu od 1945.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da će putem video linka učestvovati na sastanku grupe zemalja članica G7 u Japanu u maju, posle poziva premijera Kišide.

Zelenski je na konferenciji za novinare rekao da je zatražio od Kine da učestvuje u razgovorima, ali da još čeka odgovor.

„Ponudili smo Kini da postane partner u sprovođenju mirovne formule.

„Pozivamo vas da učestvujete u dijalogu i čekamo vaš odgovor", poručio je Zelenski.


Pogledajte video


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk