Priča nastavnice koja je izgubila 32 učenika pod ruševinama u zemljotresu u Maroku

„Ne mogu da spavam, još sam u šoku", kaže

5638 pregleda1 komentar(a)
Foto: Adaseel Schools

„Zamišljala sam kako proveravam ko je prisutan na času i idem redom, od imena do imena, sve dok nisam precrtala svih 32 učenika. Svi oni su sada mrtvi."

Nesrin Abu ElFadel, nastavnica arapskog i francuskog iz Marakeša, priseća se dana kada je pojurila u selo Adasil na planini Atlas u Maroku, pokušavajući da pronađe svoje učenike ispod ruševina koje su ostale posle zemljotresa jačine 6,8 stepeni Rihterove skale.

U petak uveče provela je noć na ulici sa majkom posle potresa, a tada je čula koliko je on bio razoran za stanovništvo planinskih sela.

Odmah je pomislila na centralnu školu u Adasilu u kojoj radi i na učenike, koje naziva „njenom decom".

„Otišla sam u selo i pitala za moju decu: gde je Somaja? Gde je Jusef? Gde je ova devojčica? Gde je ovaj dečak?

„Odgovor sam dobila kroz nekoliko sati: 'Svi su mrtvi'."

Maroko je 8. septembra pogodio najsnažniji zemljotres u istoriji zemlje, a bio je to i najsmrtonosniji potres u prethodnih 60 godina - poginulo je oko 3.000 ljudi, a za hiljadama se još traga.

Najpogođenija su bila mesta južno od Marakeša, gde su mnoga planinska sela potpuno uništena.

Adaseel Schools

Jedna od stradalih učenica koju je Nesrin pronašla bila je Kadija - ovu šestogodišnjakinju su spasioci pronašli kako leži pored brata Muhameda i sestara Mene i Hanan.

Bili su u njihovom krevetu, verovatno u snu, kada se dogodio zemljotres.

Svi su pohađali školu u kojoj Nesrin radi.

„Kadija mi je bila miljenica. Bila je mnogo fina, pametna, aktivna i volela je da peva.

„Dolazila je u moju kuću, volela sam da učim i razgovaram sa njom", opisuje nastavnica.

Nesrin će pamtiti njene učenike kao „anđele", decu punu poštovanja i želje za učenjem.

Uprkos borbi sa siromaštvom i porastom troškova života, ta deca i njihove porodice gledali su na školovanje kao na „najvažniju stvar na svetu", opisuje.

„Naš poslednji čas završio se u petak uveče, tačno pet sati pre zemljotresa.

„Učili smo nacionalnu himnu Maroka i planirali smo da je otpevamo pred čitavom školom u ponedeljak ujutru", opisuje ElFadel.

'Ne mogu da spavam'

BBC

Iako govori smirenim glasom, Nesrin je preživela traumu.

Još ne može da prihvati ono što se dogodilo njenim đacima i školi.

„Ne mogu da spavam, još sam u šoku", kaže.

„Ljudi me smatraju jednom od srećnica, ali ne znam kako ću da nastavim da živim", dodaje.

Ona je volela da predaje arapski i francuski deci u Adasilu, selu u kojem žive Amazigi, autohtono stanovništvo Severne Afrike, koje pretežno govori njihovim jezikom tamazigt.

„Teško je naučiti arapski i francuski, ali su deca bila pametna i gotovo tečno su govorila oba ta jezika", kaže nastavnica.

Nesrin planira da nastavi da radi kao nastavnica i nada se da će škola u Adasilu, koja se urušila usled zemljotresa, ponovo biti izgrađena.

Neverovatan broj od 530 obrazovnih ustanova je oštećeno u različitoj meri, a među njima ima objekata koji su potpuno srušeni ili im je naneta ogromna šteta, objavili su zvaničnici.

Marokanska vlada objavila je obustavu nastave u regionima Al-Huz, Čičaua i Tarudant, koji su pretrpeli najveću štetu.

„Možda ćemo jednog dana, kada obnove školu i ponovo krene nastava, moći da odamo počast 32 dece i ispričamo njihove priče", zaključuje Nesrin.


Pogledajte i ovu priču:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk