COP28: Siromašne zemlje dobile 30-godišnju bitku za novčanu pomoć zbog posljedica klimatskih promjena

„Gubitak i šteta" se odnosi na uticaj vremenskih neprilika izazvanih klimatskim promjenama koji osjećaju mnoge zemlje

2505 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images

Tokom iznenađujućeg početka 28. Konferencije strana (COP28), delegati su se saglasili oko dugoočekivane novčane pomoći za štetu nastalu u olujama i sušama koje su proizvele klimatske promene.

Obično se takvi dogovori sklapaju u poslednjim trenucima posle višednevnih pregovora.

Predsednik COP28 sultan Al-Džaber uzdrmao je skup iznevši dogovor o novčanoj pomoći prvog dana.

Evropska unija, Britanija, Amerika i drugi odmah su najavili da će doprineti, što je dovelo do iznosa od oko 400 miliona dolara za siromašne zemlje koje najviše osećaju uticaj klimatskih promena.

Ulozi ne mogu biti veći - dan je počeo upozorenjem šefa Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša da „proživljavamo klimatski kolaps".

Gutereš je dodao da vesti o tome da će 2023. „gotovo izvesno" biti najtoplija godina od kada postoje merenja treba da „zabrinu svetske lidere".

Tri decenije od kada je ideja prvi put pomenuta, dogovor o novčanoj pomoći za „gubitak i štetu" pozdravljen je aplauzom tokom konferencije.

Ovo se tumači kao pametan potez Ujedinjenih arapskih emirata, zemlje domaćina koja je bila na meti kritika pre početka COP-a, posle izveštavanja BBC-ja o tome da je UAE planirala da tokom samita sklopi naftne ugovore sa 15 država.

„Ovo je veoma pametan način da se otvori konferencija", kaže profesor Majkl Džejkobs sa Univerziteta u Šefildu i posmatrač ovih pregovora.

„Već tokom prve sednice su dogovorili najvažniji deo čitave konferencije, iako je bilo sporova, Amerika nije bila zadovoljna tekstom pre nekoliko nedelja, a danas je dogovoren fond za gubitak i štetu", dodaje.

„Gubitak i šteta" se odnosi na uticaj vremenskih neprilika izazvanih klimatskim promenama koji osećaju mnoge zemlje.

Do sada je novčana pomoć obezbeđivana kako bi se zemlje prilagodile rastućim temperaturama i smanjile emisiju štetnih gasova, ali novca nije bilo za posledice nevremena i suša.

Ideja da treba naći novca za tu vrstu gubitka prvi put je spomenuta 1990-ih godina.

Decenijima su se bogatije zemlje protivile inicijativi za ovakav fond, jer nisu želele da plaćaju „kompenzaciju" za emisiju ugljenika.

Getty Images

Prošle godine, tokom COP27 u Egiptu, moralna strana argumenata je prevagnula i zemlje učesnice su se dogovorile da uspostave takav fond.

U proteklih 12 meseci, države su se sporile oko pravila, gde bi fond trebao da se nalazi i ko bi sve trebao da plati.

Načelni dogovor postignut je nekoliko nedelja pre početka okupljanja u Dubaiju.

Takve sporazume bi obično morale da prihvate sve države učesnice u plenarnoj sednici, tokom koje pregovarači detaljno prolaze kroz tekst sporazuma, što često dovodi do velikih sporova.

Do sada se to dešavalo na kraju COP-a, posle dana i noći prepiranja.

„Danas smo postigli istorijsku stvar", rekao je Al-Džaber delegatima kada je predlog usvojen bez svađe.

UAE se obavezala na 100 miliona dolara, kao i Nemačka.

Amerika kaže da će platiti 17 miliona, pod uslovom da uspe da postinge dogovor sa Kongresom. Američka delegacija želi da sve zemlje znaju da prihvatanjem da plate ne znači i da prihvataju obrazloženje da plaćaju odštetu za emisiju gasova kroz istoriju.

Velika Britanija je obećala 60 miliona funti (70 miliona evra).



Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk