Kina traži prilike u Evropi i na Tajvanu poslije posrtanja diplomatije oko Ukrajine

Nakon sedmice u kojoj je propala diplomatija za okončanje rata u Ukrajini, čime se produbio jaz između SAD-a i drugih zapadnih sila, uz nova pitanja o budućnosti američke pomoći Ukrajini, Kina gleda kako da to iskoristi.

Za Peking, diplomatske pukotine između SAD-a i njihovih evropskih saveznika – od kojih je posljednja nastala sukobom između predsjednika SAD-a Donalda Trampa i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog u Ovalnoj kancelariji – otvaraju nove mogućnosti za popravljanje narušenih odnosa s Evropom.

Posljedice bi se takođe mogle osjetiti u Aziji, gdje se zemlje povezane s Vašingtonom, poput Tajvana, suočavaju s implikacijama više transakcionog pristupa SAD-a i mogućnostima koje bi mogle koristiti Kini, koja nastoji da pojača pritisak i snažnije se potvrdi na Pacifiku.

"To je bilo prilično nedvosmisleno dobro za Kinu", rekao je za RSE Endrju Smol, viši saradnik Njemačkog Maršalovog fonda u Berlinu, koji je ranije savjetovao Evropsku komisiju o strategiji za Kinu. "Peking vidi šire mogućnosti koje bi to moglo donijeti – od nepredviđenih situacija na Tajvanu, preko globalnije saradnje s Rusijom, do oslabljenih SAD-a."

Kako Kina može imati koristi od promjena politike SAD-a?

Kina je već poslala poruke Briselu i evropskim prijestonicama i prije incidenta u Vašingtonu, zbog kojeg je Zelenski ranije nego što je planirano napustio Bijelu kuću bez potpisivanja važnog sporazuma o mineralima, nakon što su ga kritikovali Tramp i potpredsjednik Džej Di Vens. Čini se da taj potez kineskih diplomata ima za cilj da iskoristi strahove da bi napori SAD-a da resetuju odnose s Rusijom i brzo okončaju rat u Ukrajini mogli dovesti do toga da evropske zemlje ostanu bez svog saveznika, izjavila su tri zvaničnika Evropske unije za RSE.

Peking – koji tvrdi da je neutralan, ali je podržao Rusiju u njenoj invaziji na Ukrajinu – sada želi da proširi svoju inicijativu i iskoristi transatlantski raskol, uključujući i Trampov plan da uvede carine od 25 odsto na robu proizvedenu u EU, na što je Brisel već najavio da će uzvratiti kontramjerama protiv američke privrede.

Smol kaže da je ovaj kineski napor još u ranoj „fazi utvrđivanja činjenica“ kako bi se „otkrilo koje su mogućnosti dostupne u ovom novom kontekstu“.

„Šta god Kina bude predložila, biće dočekano sa sumnjom“, rekao je on. „Ali Peking vjeruje da bi mogao uočiti neke prilike ako se uspije snaći u ovoj prvoj fazi, posebno ako dođe do povećanja carina.“

Da li Kina želi da bude mirotvorac u Ukrajini?

Kina je uglavnom bila zadovoljna time da ostane po strani dok su se odvijale intenzivne diplomatske aktivnosti otkako je Tramp preuzeo dužnost u januaru, ali njeni zvaničnici sada ispituju evropsku stranu.

Na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji u februaru, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je da Kina vjeruje da sve zainteresovane strane treba da učestvuju u mirovnim pregovorima, naglašavajući ulogu Evrope u njima, uoči pregovora između SAD-a i Rusije u Rijadu, na kojima nije bilo ukrajinskih niti evropskih zvaničnika.

„Da sam u Pekingu, govorila bih Evropljanima ono što žele da čuju, a jedna stvar koju žele da čuju jeste da Evropa i Kijev treba da budu za stolom kako bi razgovarali o budućnosti Ukrajine“, rekla je za RSE Žuža Ana Ferenci, docentkinja na Nacionalnom univerzitetu Dong Hva na Tajvanu i bivša savjetnica u Evropskom parlamentu.

Penzionisani kineski pukovnik Džou Bo dospio je na naslovne strane tokom intervjua na marginama konferencije u kojem je iznio mogućnost kineskih i indijskih mirovnih snaga u Ukrajini kao dio rešenja za okončanje rata.

Nakon toga su uslijedili komentari Vanga na sastanku ministara spoljnih poslova Grupe 20 (G20) u Južnoj Africi gdje je rekao da razgovori SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji predstavljaju „mogućnosti za mir“ u Ukrajini i da će „Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u političkom rešavanju krize“.

Ferenci ove komentare vidi kao probne balone dok Peking testira koliko će njegova inicijativa biti prijemčiva, ali upozorava da će biti teško otresti godine trgovinskih sporenja Brisela i Pekinga, kao i zategnute veze zbog kineske ekonomske podrške Moskvi tokom rata i snabdijevanja Rusije robom dvostruke namjene za njene ratne napore.

Peking će takođe morati da prevaziđe percepciju da su njegovi diplomatski napori više usmjereni na izgradnju imidža nego na prave napore za postizanje mira.

Ubrzo pošto je rat počeo, kineski lider Si Đinping je požurio da predstavi Kinu kao neutralnu, dok su kineske diplomate pozivale na mir na međunarodnim forumima. Peking je 2023. izneo mirovni plan za Ukrajinu od 12 tačaka koji je izgledao smišljen da postavi okvire za prekid vatre i mirovne pregovore, ali nije dao jasnu mapu puta za okončanje rata i zapadni zvaničnici su ga odbacili kao postavljanje okvira za mir pod ruskim uslovima.

Na sličan način, zvaničnici EU kažu da Peking tek treba da iznese nove ponude Uniji 27 zemalja u svojim ranim nastojanjima mimo priče o nepouzdanim SAD i izgledima za normalizaciju trgovinskih odnosa.

„Neizbježno je da će nas dirnuti izjave iz Pekinga koje nam zvuče dobro“, rekla je Ferenci. „Ali manje pouzdane SAD ne čine Kinu odjednom pouzdanijom“.

Hoće li tenzije oko diplomatije za Ukrajinu uticati na Aziju?

Trampova administracija je saopštila da su njeni napori osmišljeni da natjeraju saveznike da više izdvajaju za svoje odbrambene potrebe, ponovo kalibriraju trgovinske odnose i okončaju rat u Ukrajini.

Ministar odbrane SAD Pit Hegset je takođe rekao da bi, ako bi SAD smanjile vojnu pomoć Ukrajini, to omogućilo Vašingtonu da fokusira svoje resurse na azijsko-pacifički region, gdje administracija navodi da je prioritet suprotstavljanje Kini.

Međutim, postoje rane naznake da će pristup Vašingtona okončanju rata u Ukrajini imati odjeka dalje na istoku, posebno na Tajvanu, ostrvu sa svojom vladom za koje se Peking zavjetovao da će pripojiti, ako Tajvan odbije da mirno prihvati ujedinjenje.

Tajvan se već dugo suočava s mogućnošću kineske invazije, ali se čini da pritisak takođe raste.

Kinesko ministarstvo odbrane 28. februara nije isključilo upotrebu sile protiv Tajvana, a portparol ministarstva Vu Ćian upozorio je SAD da bi „izvođenje podmuklih trikova na Tajvanu samo imalo negativne posljedice“.

Ta izjava je usledila pošto su tajvanske vlasti saopštile da su zadržale teretni brod sa posadom koju su činili kineski državljani, za koji veruju da je možda prekinuo podmorski komunikacioni kabl. Poslije toga, kineska vojska je održala, kako je naveo Tajpej, nenajavljen „trening gađanja“ kod južne obale ostrva.

Mogućnosti Tajvana da odvrati potencijalni napad zavisi od toga da li su SAD spremne da pomognu i da li je tajvanska vlada smatra američku pomoć Ukrajini kao nešto što bi trebalo da pokaže kako bi Vašington mogao da reaguje u slučaju krize s Kinom.

Rajan Has, bivši direktor za Kinu u američkom Savjet za nacionalnu bezbednost, rekao je da će Trampovi napori da okonča rat u Ukrajini i njegova nedavna svađa sa Zelenskim u Ovalnoj kancelariji bez sumnje izazvati uznemirenost u Tajpeju, ali je dodao da je Tajvan kao proizvođač 90 odsto najnaprednijih svjetskih poluprovodnika u jedinstvenom položaju u pogledu SAD.

Tramp je pozvao Tajpej da poveća izdavanja za odbranu i rekao je da želi da u SAD premjesti neke od ostrvskih fabrika poluprovodnika, koje prave čipove uglavnom za američke tehnološke kompanije. Međutim, svaka vrsta premještanja je skup i spor proces.

Has kaže da to čini Tajvan "neophodnim za Trampove ciljeve za američku industrijsku renesansu" dok želi da obnovi proizvodnju kod kuće.

"Tajvanu su potrebne SAD, ali SAD takođe trebaju Tajvan", napisao je Has na mreži Iks. "Tramp zna ovu činjenicu. Postoji komplementarna podjela rada između američkih tehnoloških kompanija i tajvanskih fabrika čipova koja se ne može zamjeniti."

( Radio Slobodna Evropa )