Rojters: Sukob Tramp-Zelenski otkrio podjele unutar evropske desnice

Sukob Donalda Trampa u Bijeloj kući sa ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim otrkio je razlike unutar rastućeg pokreta krajnje desnice u Evropi oko njihovog plana za kraj rat između Rusije i Ukrajine, piše Rojters.

Desničari su proslavili povratak predsjednika SAD na vlast, vidjevši to kao marginalni pokret koji je postao mejnstrim, a i podržali su poziv milijardera Ilona Maska da „učinimo Evropu ponovo velikom” (MEGA), prenosi Rojters.

Ali pojedinci na evropskoj krajnjoj desnici uznemireni su zbog Trampovog ponašanja prema Zelenskom i njegove naizgled ravnodušnosti prema prijetnji koju ruski predsjednik Vladimir Putin predstavlja za demokratsku Evropu.

Tramp je početkom ove sedmice zamrznuo ključnu američku vojnu pomoć Ukrajini protiv trogodišnje invazije Rusije, nakon žustre i javne konfrontacije u Ovalnom kabinetu prošle sedmice.

Nekoliko evropskih ekstremno desničarskih političara, uključujući Viktora Orbana, Tina Krupalu (AfD) i Italijana Matea Salvinija, odlučno su podržali Trampa.

Drugi desno orijentisani političari, kao što su Britanac Najdžel Faraž i Poljak Kšištof Bosak, izrazili su svoju podršku uz upozorenje ili su bili otvoreno kritični prema tome što je Tramp naizgled okrenuo leđa Evropi i Ukrajini, sugerišući da bi Kijev morao da ustupi teritoriju radi mira i istovremeno ne zahtijevajući nikakve ustupke od Kremlja.

Razlika pokazuje koliko su desničarski populisti daleko od kohezivne grupe, navodi Rojters, kako prenosi N1.

To, dodaju, obuzdava njihov uticaj u politici Evropske unije i naglašava da Maskova želja da okupi Evropu oko MEGA kampanje, promovisanjem krajnje desnice protiv EU – ima svoja ograničenja.

„Postoji kombinacija faktora koji ne podstiču nužno otvorenu konfrontaciju sa Trampom, kao što je to slučaj sa ljevicom, ali ipak dovode do distance između njega i… krajnje desnih partija koje sve više prihvataju evropske integracije“, rekao je Aleksandar Klarkson, predavač evropskih studija na Kings koledžu u Londonu.

Mađarski nacionalistički premijer Viktor Orban stao je u Trampovu odbranu, podržavajući predsjednikov pristup mirovnim pregovorima u Ukrajini, koji do sada isključuju Kijev i Evropu.

Tramp se „hrabro zalagao za mir – čak i ako je to mnogima bilo teško za varenje“, napisao je Orban na Iksu nakon Trampovog sukova sa Zelenskim u Bijeloj kući.

Krajnje desničarska, proruska Alternativa za Njemačku (AfD), tek sa svog istorijskog drugog mjesta na prošlomjesečnim nacionalnim izborima, takođe je stala na Trampovu stranu.

„Pošto EU i Njemačka, nažalost, nisu uspjele kao posrednici, SAD i Rusija moraju da se dogovore (o Ukrajini)“, napisao je ko-lider AfD-a Tino Krupala na Iksu.

Bjorn Heke, lider najradikalnijeg krila AfD-a, rekao je da je za sukob u Bijeloj kući kriv Zelenski nakon što je „odlučio da mora da vrijeđa svoje domaćine“.

Izvor iz španske stranke Voks zauzeo je oprezniji stav, rekavši da očigledna podrška Putinu nekih evropskih kolega ostavlja njene glasače zbunjenima.

„Trampova nepredvidljivost nas je ostavila zbunjenim. Da li napadamo Putina ili se svrstavamo sa Trampovim pogledom na Putina“, pitao je Rojtersov izvor.

Pojedini, kao što je krajnje desničarska opoziciona Konfederacija u Poljskoj, gdje je strah od ruske regionalne dominacije duboko ukorijenjen u istoriji, podjednako su osudili Trampa i Putina.

„Tramp, suprotno svojim predizbornim obećanjima i možda suprotno sopstvenoj mašti, nije uspio da dobije brz mir od Putina. Putin ipak odlučuje koliko će ovaj rat trajati, bez obzira ko je u Bijeloj kući“, rekao je ko-lider Konfederacije Kšištof Bosak na Fejsbuku.

Drugi desničarski populisti bili su dvosmisleniji.

Najdžel Faraž, lider britanske Reformske stranke, saglasio se sa Zelenskim da su Ukrajini potrebne „prave bezbjednosne garancije“ da bi mirovni plan funkcionisao, ali je kasnije bio kritičniji prema ukrajinskom lideru, rekavši na radiju LBC da „u diplomatskom smislu, Zelenski odigrao veoma loše“.

Liderka francuskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen odbila je da zauzme stranu, rekavši da su i Tramp i Zelenski branili svoje nacionalne interese tokom žestoke svađe.

Dok je Orban podržao Trampov plan, njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni je u Londonu razgovarala o evropskom alternativnom mirovnom planu.

„Mi smo Evropljani, i ovo nas se veoma tiče – dešava se na našim vratima. Zauzeli smo stav i držimo ga se“, rekao je Edmondo Ćirijeli, zamjenik ministra spoljnih poslova Italije i član Melonijine Braće Italije (Fratelli d’Italia).

Tanka linija

Meloni, koja je čvrsto podržavala Ukrajinu otkako je postala premijerka Italije, ali je njegovala dobre odnose sa Trampom, hoda tankom linijom između podrške Evropi i prijateljstva sa Trampom, rekao je Emanuel Maseti, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Trentu.

„Glavna strategija je da se što manje govori ili da se usvoji opšti stav koji naglašava potrebu da se ostane u harmoniji sa SAD“, rekao je Maseti.

Trampovi planovi za Ukrajinu tvore i unutrašnji razdor u zemljama EU.

U Italiji je vladajuća koalicija podeljena između Salvinijeve Lige, koja snažno podržava Trampa, i Braće Italijei Naprijed, Italijo, koji su oprezniji.

U Španiji, kritika lidera stranke Voks Santjaga Abaskala o oklijevanju Evrope da podrži Trampov mirovni plan naišla je na kritike bivšeg generalnog sekretara i suosnivača stranke Havijera Ortege Smita.

„Ako Tramp odluči da okrene leđa evropskoj zemlji poput Ukrajine, podijeli njene granice i sklopi takozvane mirovne sporazume bez uzimanja u obzir (ove) oštećene nacije, ne možemo se saglasiti sa Trampom“, rekao je Ortega Smit.

( B.H. )