Najviše žalbi na pravosuđe: Građani Crne Gore prošle godine poslali 171 upit Delegaciji EU u Crnoj Gori

Delegacija EU primila je prošle godine 171 upit crnogorskih građana, koji se Evropljanima najčešće žale na kašnjenja u suđenjima i donošenju presuda, zakonodavne ili administrativne nedostatke, neefikasnost javne uprave, korupciju i kršenje ljudskih prava, pokazuju podaci dostavljeni “Vijestima”.

Broj upita povećan je u odnosu na 2023. godinu za 50.

“U 2023. godini, Delegacija EU primila je ukupno 121 upit od građana, dok je u 2024. taj broj porastao na 171. Pitanja koja građani postavljaju značajno variraju - od ozbiljnih zabrinutosti do zahtjeva za promotivnim materijalima”, rekli su “Vijestima” iz Delegacije.

U nekim slučajevima, kako su naveli, Delegacija je uključena u korespondenciju kao direktan primalac, dok je u drugim slučajevima samo u “kopiji” radi informisanja.

Iz Delegacije su kazali da se najčešće pokrenuta pitanja odnose na funkcionisanje pravosuđa, posebno na kašnjenja u suđenjima i donošenju presuda.

Tu su, kako navode, i pitanja iz oblasti socijalne politike, poput penzija, zapošljavanja i invaliditeta, uz zabrinutost zbog zakonodavnih ili administrativnih nedostataka, neefikasnost javne uprave, uključujući izostanak odgovora, “kašnjenja i žalbe povezane s korupcijom, ekološke probleme, posebno one povezane s ekonomskim pritiscima i potencijalnom korupcijom, lokalne izbore i proceduralna pitanja, kršenja ljudskih prava, sporove oko imovinskih prava, zaštitu djece, pristup informacijama i pitanja transparentnosti, podršku ženama žrtvama nasilja, pomoć tražiocima azila, zahtjeve za finansijsku podršku te pitanja vezana za ratne zločine”.

Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori je počela da radi u novembru 2007. godine. Delegacije su sastavni dio Evropske službe za vanjske poslove (EEAS) i od ratifikacije Lisabonskog sporazuma iz 2009, zvanična su diplomatska predstavništva Unije u zemljama izvan EU.

“Delegacija EU u Crnoj Gori zadužena je za analizu i izvještavanje o političkim, ekonomskim i trgovinskim dešavanjima, promociju napretka reformi, sprovođenje i upravljanje portfolijom finansijske pomoći EU i unapređenje vidljivosti i komunikacije EU u Crnoj Gori”, piše na sajtu Delegacije.

Prema istraživanjima, skoro 80 odsto crnogorskih građana podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji.

Pregovori Crne Gore i EU počeli su 29. juna 2012. godine. Za taj period, Crna Gora je otvorila sva poglavlja, 33, a privremeno zatvorila šest, od čega tri krajem prošle godine. Iako planirano, nije zatvoreno Poglavlje 31 - Vanjska, bezbjednosna i odbrambena politika, zbog blokade Hrvatske.

U Vladi očekuju zatvaranje devet poglavlja ove godine

Glavni pregovarač sa EU Predrag Zenović rekao je prošle sedmice do bi do kraja ove godine moglo biti zatvoreno još devet poglavlja, ukoliko to dozvoli dinamika rada Skupštine.

Zenović je, u podkastu agencije Mina, 23. marta rekao da u junu očekuje Međuvladinu konferenciju na kojoj će biti zatvoren određeni broj poglavlja, dok drugu konferenciju očekuje krajem godine.

On je kazao da postoji interna spremnost za Poglavlje 4 - Sloboda kretanja kapitala, Poglavlje 5 - Javne nabavke i Poglavlje 31 - Vanjska, bezbjednosna i odbrambena politika, koje je interno spremno, ali čije zatvaranje zavisi od konsenzusa svih članica, pa i Hrvatske koja je to blokirala krajem prošle godine.

“Dinamika zavisi od nas i našeg rada, ali i od parlamentanog rada koji je bio u jednom vidu blokade posljednjih mjeseci i to se sve, nažalost, može odraziti na dinamiku zatvaranja poglavlja”, kazao je Zenović.

On je naveo da su, nakon procjene i utvrđivanja bilansa u pregovaračkom procesu, došli do agende 26 - kojom je previđeno privremeno zatvaranje svih poglavlja do kraja naredne godine.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos smatra da bi Crna Gora mogla završiti pregovore do kraja 2026. godine.

Ona je prošle sedmice, u intervjuu za Radio 1 Radio-televizije Slovenije, kazala da se prvi put pregovara sa državom u ratu - Ukrajinom, a spoljne sile pokušavaju omesti proces proširenja. “Proširenje Evropske unije sada je geopolitičko pitanje, ne više samo tehnički proces”, poručila je.

( Biljana Matijašević )