Još ponešto o požaru u Portonovom od 27. marta

To što su prije nekoliko dana u Kumboru neki protiv svoje volje, ni krivi ni dužni, možda primili dozu – u ovoj državi izgleda slabo koga dotiče. Gorjela je i izgorjela motorne jahte "Ramonda" i sve što se toga dana zadesilo na njoj. Srećom, nije bilo ljudi. Doduše, da je kojim slučajem tamo bilo nekoga u blizini, pa da se reaguje na vrijeme, događaj bi ostao nezabilježen - makar medijski. Kakva deka ili ponjava sa jahte, lopata pijeska ili boca sa vodom, pa i nečija puna bešika - možda bi učinjeli posao. A kamoli da je ko imao i umio ugasiti početni požar (ukoliko nijesu bile u pitanju elektroinstalacije) upotrebom mlaznice sa hidranta (kojih bar u Marini ima na svaki ćošak). Ali, učinjenom – mane nema. Važno je da je izbjegnuta ekološka katastrofa – ponavljaju uglas svi.

A “fosilno gorivo” (u narodu poznato kao nafta ili dizel) nije se srećom izlilo u more, nego je “otišlo u ariju” (za neupućene, u Boki to znači: nestalo bestraga – nema ga niđe). A sa gorivom i mazivo i fibereglas i PVC i obična plastika i guma i drvo i razna pitura i smole i kojekakve brodske hemikalije i namještaj i još koječega – za nadležne posve nebitnoga – ode bestraga u ariju. I na svu njihovu sreću – samo na štetu sada već bivšeg vlasnika svega toga. Prije neki dan RTHN me prijatno iznenadi objavom mojeg reagovanja na ovaj događaj. Ali ispostaviće se izgleda uzalud... Niko se od nadležnih još ne glasnu na to – ni ekološka, ni bilo koja druga inspekcija, ni lučka kapetanija, ni jedna uprava, ni institucija. Niko da ja znam - Arija. Biće da još rade svoj posao, u miru – da ih niko ne ometa. A kad završe tu rabotu, bojim se, saopštiće vjerovatno uglas: “Mir, mir, mir - niko nije kriv" ili "Izvući ćemo iz ovoga korisne pouke i ovo će nas dodatno mobilisati i još više ojačati".

Odmah istoga dana nakon objave mojeg gore rečenog reagovanja, na istom tom portalu RTHN ide saopštenje direktora UPSUL. Pomislih – saznaćemo nešto novoga što u vezi sa događajem. Ali opet isto: Uspješna akcija… Izbjegnuta ekološka katastrofa… Što bi bilo, da je bilo? Možda jedina novina je: “Naučena lekcija”.

Davno je to bilo, ne sjećam se više ni kada, ni đe, a ni od koga je (ne od bilo koga, jer posve sam siguran da je u pitanju bila neka visoko uvažena stručna persona) pred auditorijumom uglavnom osoba od struke, rečeno (parafraziram): “Kad čujemo za nekoga da su mu našli nešto na pluća, ili neđe drugo, pa mu se zato ne piše nimalo dobro – moramo se zapitati da li je i kada je taj i taj pasao, ili se zadesio pored kakve velike paljevine sa gumom, plastikom, izolacijom, uljem ili slično – pa eto slučajno udahnuo malo tog zraka (iliti stručno - inhalirao se)”. Ja dodajem: duvanske paljevine tu naravno ne računamo – jer većina pušača kaže da pušenje nema nikakve veze sa rakom pluća ili drugih organa.

A sad, ipak još malo struke:

Računajući da se mediji neće baš lako odlučiti da objave bilo što novoga, a što odudara od dotadašnjih saopštenja nadležnih i nenadležnih na ovu temu, u mom reagovanju od 31. marta na portalu RTHN sam se, opreza radi, ograničio samo na aspekte uticaja požara na aerozagađenje i na zdravlje ljudi.

Međutim, ima još toga – pa se odlučih da ovom prilikom prozborim i o drugim, ne manje važnim aspektima požara od 27. marta u Kumboru – da eto, i to kojim slučajem ne ode u ariju.

Naime, svakim burnim sagorijevanjem se u atmosferu emituju razne, manje ili više štetne materije u obliku dima, gareži, prašine, isparenja i pepela, a dio tih materija kasnije neminovno završi i na morskoj površini. Koje će se od tih materija i u kojoj količini nataložiti na morsku površinu zavisi od više faktora od kojih su ključni: njihova veličina i masa, hemijska i fizička svojstva, vrsta i karakteristike požara i vremenski uslovi (temperatura, vlažnost, brzina strujanja vjetra, padavine).

Dokazano je da čak i čestice pepela i gareži koje u slučaju nepotpunog sagorijevanja dizel goriva u brodskim pogonskim motorima nakon emitovanja iz brodskog dimnjaka u vazduh završe na površini mora, sadrže ekstremno toksične i kancerogene materije PAH – poliaromatske ugljovodonike i benzene. A kamoli u slučaju m/j "Ramonda" kada je nekontrolisano na otvorenom prostoru izgorjelo čitavo plovilo, kojom prilikom je, osim gore navedenih, dodatno došlo do razvijanja i emisije: dioksina, furana, fozgena, cijanovodonika, teških metala u isparenjima, kisjelina, PM čestica i drugih veoma štetnih i opasnih supstanci po ljude i morsku sredinu.

Dakle da zaključimo:

U slučaju požara na m/j "Ramonda" je zasigurno došlo i do zagađenja mora, i to na sljedeći način:

– Dio štetnih materija koje su se razvile sagorijevanjem konstruktivnih elemenata broda, te goriva, maziva i raznih hemikalija i opreme, nakon emisije u vazduh, su se neminovno, djelovanjem atmosferskih, fizičkih i drugih uticaja, nataložili na morskoj površini u vidu čestica pepela, gareži i prašine.

– Dim i razna štetna isparenja koji su usljed požara emitovani u vazduh su se kondenzovali i pod atmosferskim i fizičkim uticajima nataložili u vidu kondenzata na morsku površinu.

– Voda za gašenje i pjenilo korišćeni za gašenje su saprali sa trupa plovila ostatke goriva, maziva i raznog sagorjelog ili polusagorjelog materijala u more.

Ovo je bio moj skromni doprinos objašnjenju procesa transfera aerozagađenja u morski ekosistem u slučaju požara na plovnom objektu.

Ako nadležnima sve ovo nije bilo poznato - u problemu su. Ako jeste - opet su u problemu i to još većem.

Ako se ispostavi da je ovo bilo još jedno moje pišanje uz vjetar - nije mnogo bitno. Ionako sam već odavno nagrajisao.

Adio do novog javljanja.

Autor je dipl. inženjer, stučnjak za zaštitu životne sredine i zaštitu i zdravlje na radu

( Mr Đuro Pešikan )