EU ulaže milijarde u odbranu, ali nema radnika

Pavel Čehal smatra da bi češka kompanija u kojoj radi mogla lako da proširi poslovanje u oblasti motora za projektile i dronove i udvostruči broj zaposlenih - samo kada bi mogao da nađe dovoljno radnika.

Njegovu dilemu dijele mnoge odbrambene kompanije širom Evrope, u trenutku kada vlade povećavaju izdvajanja za municiju, tenkove i drugo naoružanje kao odgovor na upozorenja američkog predsjednika Donalda Trampa da se previše oslanjaju na Vašington.

Čehal je potpredsjednik operativnog poslovanja u kompaniji PBS Group, čija proizvodna jedinica u gradu Velka Biteš, dva sata vožnje od Praga, zapošljava 800 ljudi. On traži još radnika.

“Kad bi bili dostupni na tržištu rada, većinu bismo odmah zaposlili. Posla za njih imamo”, rekao je Čehal za Rojters, dodajući da je firma prošle godine povećala plate za 8 odsto, a da planira dodatno povećanje od 10 odsto u 2025. kako bi privukla radnu snagu.

“Trenutno zapošljavamo na svim nivoima u kompaniji.”

Dok se očekuje da će podsticaj EU za odbrambenu potrošnju u iznosu od 800 milijardi eura stvoriti stotine hiljada radnih mjesta u narednoj deceniji, specijalno obučenih inženjeri za vještačku inteligenciju, naučnika za obradu podataka, varioca i mehaničara i dalje nema dovoljno.

Više od desetak kompanija, regrutera i radnika saopštilo je za Rojters da proizvođači oružja, pored povećanja plata i beneficija, regrutuju kadrove iz drugih sektora i traže potencijalne radnike među lokalnim učenicima i studentima.

PBS Group je otišao korak dalje u saradnji sa školama i univerzitetima, rekao je Milan Maholan, generalni direktor proizvodnog pogona u Velka Bitešu: “Pokrenuli smo i sopstvenu školu za obuku, u kojoj sami stvaramo svoje zaposlene.”

Od kada je Rusija 2022. napala Ukrajinu, 78% potrošnje EU na vojnu nabavku otišlo je van EU, pri čemu je u samo u SAD otišlo 63%, pokazuju podaci Evropske komisije, djelimično zbog toga što je evropski odbrambeni sektor fragmentisan po državama.

EU planira da veliki dio te nabavke prebaci unutar Evrope i nada se da će nova strategija “Unija vještina” za obuku i zapošljavanje pomoći da se popuni praznina u odbrambenom kadru. U međuvremenu, u Rusiji, zapošljavanje u dobro finansiranom sektoru naoružanja izaziva nestašicu radne snage u drugim oblastima.

Zabrinutost zbog konkurentnosti

Francusko-njemačka kompanija KNDS, proizvođač autonomne haubice CAESAR koja se koristi u Ukrajini, proširila je smjene u glavnom proizvodnom pogonu u gradu Burž, u centralnoj Francuskoj, i povećava broj zaposlenih za 50% godišnje.

Zapošljavanje i dalje ostaje ključno pitanje, rekao je za Rojters Nikola Šamusi, generalni direktor KNDS France, dodajući da postoji granica koliko mogu da povećaju plate.

“Ne zaboravite da se nalazimo u ratnoj ekonomiji, ali i u ekonomskom ratu. Ako nam plate porastu nekontrolisano, bićemo manje konkurentni”, izjavio je on.

Stručnjaci za vještačku inteligenciju koji mogu da razvijaju autonomne oružane sisteme, kao i ljudi sa ekspertizom u proizvodima koji se izrađuju u malim serijama, posebno su traženi, navode akteri iz industrije.

“Nećemo proizvoditi CAESAR na isti način kao “peugeot 308”. Moramo da ovladamo veoma, veoma specifičnim znanjem koje zahtijeva vrlo posebne vještine. A one su rijetke na tržištu rada”, rekao je portparol KNDS-a Gabrijel Masoni.

Povećanje odbrambene potrošnje na 3% BDP-a, u odnosu na trenutni NATO cilj od 2%, zahtijevalo bi čak 760.000 novih kvalifikovanih radnika u Evropi, navodi se u nedavnom izvještaju konsultantske firme Kearney.

“Samostalnost u vođenju odbrambene politike Evrope bila bi moguća samo ako bi se udio domaće potrošnje na odbranu drastično povećao, što bi, zauzvrat, moglo dodatno pogoršati manjak kadrova”, napisao je u izvještaju partner firme Kearney, Gvido Hertel.

Kompanija Rheinmetall (RHMG.DE), najveći evropski proizvođač municije, planira da poveća broj zaposlenih za oko 29%, odnosno do 9.000 radnika, do 2028. godine, pretežno angažovanjem stručnjaka za razvoj proizvoda, inženjera, zavarivača i elektroničara, saopštili su iz kompanije za Rojters.

Proizvođač podmornica i fregata Thyssenkrupp Marine Systems (TKAG.DE) traži do 1.500 radnika za svoje brodogradilište u Vizmaru, na sjeveru Njemačke. Kompanija učestvuje na sajmovima zapošljavanja, ali navodi da je manjak stručnjaka iz STEM oblasti - obrazovanih u matematici, informacionim tehnologijama ili nauci - ozbiljan izazov. Slično mišljenje dijeli i italijanski proizvođač oružja Leonardo (LDOF.MI).

“Ranije je bilo dovoljno to što nudimo sigurne i kvalitetne ugovore da bismo zadržali lidersku poziciju, ali danas mladi radije biraju druge sektore, a ne industriju”, navela je ova vazduhoplovna i odbrambena kompanija, koja se sada okreće univerzitetima i tehničkim školama u potrazi za kadrovima.

Godefroi Žordan, generalni direktor firme “Headhunting Factory” iz Pariza, specijalizovane za pronalaženje mehaničara, sistemskih inženjera i tehničara za neke od 4.000 malih i srednjih preduzeća u odbrambenoj industriji Francuske, opisuje specifičnost problema:

“Ljudi koje ciljamo rade na poslovima gdje ih nikad niko nije pokušao regrutovati. Oni čak ni nemaju radnu biografiju”, rekao je Žordan za Rojters. “Kada ih pozovemo, misle da je u pitanju prevara.”

“Ovo nije finansijski problem; ovo je problem ljudskih resursa jer potrebne veštine jednostavno ne postoje”, dodao je.

Potražnja za radnicima u autoindustriji

Emrulah Karaca, koji je 25 godina radio u fabrici u Gifhornu koju uskoro zatvara automobilski dobavljač Continental (CONG.DE), razmatra prelazak u kompaniju “Rheinmetall”, koja ima fabriku oko 50 kilometara sjevernije.

Ali, otac troje dece, obučen za rukovaoca mašinama specijalizovanim za obradu plastike, razmatra i druge opcije koje ne podrazumijevaju sate putovanja do posla i u povratku.

“Posljednjih 25 godina imao sam luksuz da... stignem na posao za pet minuta”, rekao je on.

Problemi u automobilskoj industriji pomogli su češkom proizvođaču municije i granata STV Group da zaposli dio od više od 200 ljudi koje planira da pridruži pogonu u mjestu Visoke Mito, 155 kilometara od Praga, do sredine naredne godine, rekao je predsjednik kompanije David Hač.

“Kako se situacija u autoindustriji pogoršava, sada smo, prvi put posle dužeg vremena, u poziciji da možemo malo i da biramo među kandidatima.”

Oliver Der, izvršni direktor njemačkog proizvođača senzora i radara Hensoldt (HAGG.DE), rekao je za Rojters da kompanija rado prima bivše radnike iz autoindustrije jer su navikli na proizvodnju po principu “just-in-time” (tačno na vrijeme).

“U tome vidimo priliku da steknemo dodatnu ekspertizu koja će nas podržati na putu ka serijskoj proizvodnji, ka povećanju obima proizvodnje”, izjavio je Der.

( N.B. )