Kako Izrael plaća propagandu: "Nema gladi u Gazi"

Istraga medija koji su članovi Eurovision News Spotlighta, uključujući i tim DW, pokazuje da Izrael koristi vladinu reklamnu agenciju, kako bi uticao na javno mnjenje u Evropi i Severnoj Americi putem plaćenog oglašavanja.

Izrael već najmanje godinu dana koristi vladin nalog na Jutjubu za objavu promotivnih videa s ciljem diskreditovanja Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih inicijativa.

Javno dostupan dokument izraelske vlade pokazuje da je ta zemlja od juna 2025. investirala najmanje 42 miliona eura u te kampanje, na primjer na Jutjubu i Iksu.

Kampanja je dio „Hasbare“, što se sa hebrejskog otprilike prevodi kao „deklaracija“ – odnosno inicijative čiji je cilj uticaj na javno mnjenje u inostranstvu, i to u korist Izraela.

Izrael je pokrenuo i novu kampanju 22. avgusta, istog dana kada je međunarodno priznata inicijativa Integrated Food Security Classification (IPC) proglasila glad u djelovima Gaze.

Cilja nove kampanje je negiranje gladi u Gazi. Državna Israeli Government Advertising Agency posebno je promovisala dva višejezična videa objavljena na nalogu izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.

Jedan od promotivnih videa prikazuje pijace pune hrane, drugi prikazuje hranu u restoranima – obje scene navodno iz Gaze, snimljene u julu i avgustu ove godine. Glas naratora generisan veštačkom inteligencijom govori: „U Gazi ima hrane. Svaka drugačija tvrdnja je laž.“

Videi imaju ukupno više od 18 miliona pregleda i objavljeni su na engleskom, italijanskom, njemačkom i poljskom jeziku.

Prema Guglovom centru za oglašavanje, svako ko se oglašava na Jutjubu može precizno da odredi ko će tačno vidjeti taj materijal: na primjer po polu, uzrastu i regionu.

Prema Guglu, Izrael je kao publiku odabrao ljude u Njemačkoj, Austriji, Italiji, Poljskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama. Taj podatak je javno dostupan.

Šta se time „dokazuje“?

Analizirali smo video koji navodno prikazuje otvorene restorane u Gazi i pronašli naloge tih restorana na društvenim mrežama.

Većina video-klipova u snimku koji je distribuiralo izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova objavljena je na nalozima tih restorana u junu i julu.

Međutim, činjenica da u Gazi postoje restorani koji prodaju hranu ne dokazuje da tamo nema gladi. Neki restorani objavili su da su morali u više navrata da zatvore vrata, na primjer zbog problema sa snabdevanjem.

Takođe smo kontaktirali sve restorane i kafiće prikazane u videu. Do trenutka objave ovog članka, odgovorio nam je samo jedan restoran.

Zaposleni restorana Estkana, koji se nalazi u naselju Rimal u gradu Gazi, potvrdio je da je otvoren, ali i da je više puta zatvaran na nekoliko dana. Takođe je rekao da su cijene izuzetno visoke – standardne vreće brašna ponekad tamo koštaju i po nekoliko stotina eura, u zavisnosti od dostupnosti.

Vafl sa nutelom koštao je 25 eura krajem avgusta, a desert od orašastih plodova isto toliko. Drugi restoran prikazan u videu, O2, takođe je objavio jelovnik na Instagramu. Početkom septembra palačinke sa nutelom koštale su 50 šekela (oko 12 eura).

Riham Abu Aita, suosnivačica palestinske organizacije za provjeru činjenica i medijsku pismenost Kashif, potvrđuje nam visoke cijene u regionu. Njena organizacija pružala je novinarsku obuku u Pojasu Gaze od jula do avgusta.

„Kupili smo kilogram šećera za 250 šekela (oko 65 eura)“, kaže. Komad hleba sa komadom falafela tada je koštao 30 šekela (oko 8 eura), dodala je ona.

Krajem jula proširila se slična priča, koju su, između ostalih, podijelile izraelske novine The Jerusalem Post: jedan video-klip prikazao je naime tezgu sa povrćem na pijaci u Gazi. Snimak je kod nekih ljudi na internetu izazvao sumnju u glad.

Naš tim za provjeru činjenica potom je kontaktirao palestinskog novinara Madždija Fatija, koji je snimio scene na pijaci. Potvrdio je autentičnost snimka, ali je objasnio: „Povrće i voće su veoma skupi. Većina ljudi u Gazi ne može da ih priušti.“

Abu Aita dodaje: „Ne pate sve regije u Gazi podjednako. Ako je jedan grad pod opsadom, možda ima hrane u drugom gradu.“ Čak i kada ima hrane, cijene su veoma visoke, naglašava.

Videi izraelskog Ministarstva spoljnih poslova stoga su obmanjujući. Postoje jasni dokazi da u delovima Gaze trenutno vlada glad, koja će se, prema stručnjacima IPC-a, vjerovatno pogoršati do kraja septembra.

Izraelski propagandni videi distribuirani su ne samo na Jutjubu, već i na drugim platformama i izraelskim nalozima na raznim evropskim jezicima.

DW je kontaktirao izraelsku ambasadu u Berlinu kako bi ih suočio sa njihovom reklamnom kampanjom.

Ambasada nas je kao odgovor jednostavno uputila objavu izraelskog Ministarstva spoljnih poslova na Iksu, koje nastavlja da širi laž kako „u Gazi nema gladi“.

Takođe su podelili dokument navodno poslat IPC-u, u kojem Izrael dovodi u pitanje procenu IPC-a o gladi.

Izrael ocrnjuje IPC

Takođe smo otkrili da Izrael sponzoriše link na Guglu koji se pojavi kada korisnici pretražuju ključnu reč „IPC famine“, odnosno „IPC glad“.

Poveznica vodi na veb stranicu izraelske vlade koja dovodi u pitanje procenu IPC-a o gladi u gradu Gazi. Navodi se da IPC ne pruža dokaze o gladi, već da je proglasio na osnovu nepotpunih i netačnih podataka.

IPC je potom objavio izveštaj u kojem navodi da nije promenio svoje standarde, čime je protivrečio izraelskim tvrdnjama.

Prema Guglu, takva vrsta sponzorisanih reklamnih linkova, takođe može lako „ciljati“ na određene korisnike. Gugl nije odgovorio na naš upit u vezi sa izraelskom kampanjom.

Izrael želi da evropsku naklonost

„Mislim da se Izrael trenutno suočava s neviđenim rizikom izolacije od međunarodne zajednice“, kaže Tomaso Kaneta, koordinator za provjeru činjenica evropske medijske opservatorije EDMO.

On vidi jasan cilj izraelske propagande i dezinformacija, koje se posebno usredsređuju na evropske jezike: „Osnovna ideja je osvojiti simpatije zapadnog javnog mnjenja u Evropi i SAD.“

Za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua „veliki je diplomatski poraz“ to što sve više zemalja priznaje Palestinu kao državu, tvrdi Kaneta.

Takođe primjećuje dezinformacije koje stižu s palestinske strane, ali naglašava: „Jasno je da trenutno vidimo više dezinformacija s proizraelske strane.“

Temelj za međunarodnu propagandu

Intervjuisali smo i Orena Persika, novinara koji radi za Seventh Eye, poznati izraelski medijski blog.

On takođe objašnjava da je cilj Izraela stvoriti utisak da u Gazi nema gladi. Slika koju Izrael želi da prikaže o sebi: „Mi smo dobri momci ili smo žrtve i ne pokušavamo namjerno da naudimo civilima.“

Persiko to naziva „anti-novinarstvom“. Izraelski mediji i Izrael šire nebitne informacije umjesto relevantnih informacija, smatra on. „Činjenica da postoji neka prodavnica mješovite robe ili dvije ili deset polica punih robe ne znači da deset kilometara dalje nema ljudi koji ne mogu bezbjedno da napuste svoje domove ili koji nemaju hranu.“

Persiko analizira medijsko izvještavanje u Izraelu. Ono, kaže nam, postavlja temelje agende izraelskih vladinih naloga u inostranstvu. „Sve dok u Gazi još uvijek ima talaca, Izraelcima je lako sebe vidjeti kao žrtve. To je glavni narativ.“

Dana 7. oktobra 2023, teroristička organizacija Hamas ubila je 1.200 ljudi u Izraelu i otela 250 talaca u Gazu. Trenutno se u Gazi još uvek drži 48 talaca – od kojih je, kako se vjeruje, oko 20 još uvek živih.

Od 7. oktobra 2023. Izrael je ubio više od 60.000 ljudi u Pojasu Gaze. Prema novinskoj agenciji Rojters, trećina njih bili su maloljetni.

Stručnjaci UN, kao i dvije izraelske nevladine organizacije i vodeće svjetsko udruženje istraživača genocida (IAGS), osuđuju masovno ubijanje Palestinaca od strane Izraela nazivajući ga genocidom. Izrael to poriče.

Svetska zdravstvena organizacija, između ostalih, takođe opisuje glad kao „izazvanu od strane ljudi“. Prema priznatim organizacijama poput UN, glad i dalje postoji jer Izrael nastavlja da napada Gazu i blokira humanitarnu pomoć.

Saradnja na tekstu: Alima de Graf i Bjern Kicman

Ovo istraživanje dio je saradnje javnih medijskih servisa Dojče vele, BR24 (Nemačka), ORF (Austrija), VRT (Belgija) i EBU (Švajcarska).

( Deutsche Welle )