NIS pred zastojem, Hrvatska zavrnula slavinu

Sjedinjene Države su juče uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), što je podstaklo Hrvatsku da obustavi isporuku sirove nafte i izazvalo zabrinutost da bi jedina rafinerija u zemlji mogla za nekoliko sedmica prekinuti s radom.

SAD su u januaru ove godine uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, ali je njihova primjena u nekoliko navrata odlagana do juče. NIS je najveći uvoznik nafte u Srbiji i jedno od posljednjih ruskih energetskih preduzeća koja još posluju u Evropi.

Bez novih isporuka, rafinerija NIS-a, koja obezbjeđuje većinu naftnih derivata u Srbiji, uključujući benzin i avionsko gorivo, teško će moći da nastavi s radom poslije 1. novembra, izjavio je u televizijskom obraćanju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je dodao da su skladišta puna i da bi postojeće zalihe naftnih derivata trebalo da obezbijede snabdijevanje zemlje do kraja godine.

„To je loša vest za našu zemlju, očekivana. Višestruko je loša za Srbiju. Moram da napomenem da ovo nije upereno protiv pojedinaca, i nije pitanje funkcionisanja samo jedne kompanije, već će imati teške posljedice po zemlju i pogodiće svakog građanina“, rekao je Vučić.

NIS je juče saopštio da daljeg odlaganja neće biti.

„Specijalna dozvola američkog Ministarstva finansija, koja omogućava nesmetano poslovanje, još nije produžena“, navedeno je u saopštenju kompanije.

Operateri naftovoda JANAF, koji doprema sirovu naftu iz Hrvatske, saopštili su da su obustavili isporuke Srbiji i da traže mogućnosti za širenje na druga tržišta.

Stjepan Adanić, predsjednik Upravnog odbora JANAF-a, izjavio je juče da ugovor s NIS-om čini 30 odsto prihoda kompanije. Ukoliko sankcije ostanu na snazi, do kraja godine bi, prema njegovim riječima, mogli izgubiti 18 miliona eura.

Vlada Srbije ima udio od 29,9 odsto u NIS-u, kompanija Gasprom Njeft posjeduje 44,9 odsto, a investiciona jedinica Gasproma oko 11,3 odsto akcija.

Taj objedinjeni većinski ruski udio doveo je do uvođenja sankcija, koje su već juče počele da pogađaju obične građane Srbije na benzinskim pumpama, prenio je Rojters.

NIS je saopštio korisnicima programa lojalnosti da na oko 350 benzinskih pumpi ne mogu kupovati gorivo koristeći American Express, Mastercard ili Visa kartice, a novinari Rojtersa su vidjeli da su radnici na kasi odbili jednog muškarca koji je pokušao da plati karticom.

Jug Lopušina (58) iz Beograda rekao je da se Srbi još sjećaju teških međunarodnih sankcija iz devedesetih.

„Preživjeli smo jednu rundu sankcija, nadam se da ove neće biti iste“, rekao je Lopušina za Rojters.

Trgovci kažu da su bez pristupa naftovodu JANAF, koji iz Jadranskog mora u Hrvatskoj doprema sirovu naftu, mogućnosti Srbije za veće uvoze sirove nafte ograničene.

Rojters navodi da bi jedna od alternativa bio uvoz goriva baržama duž Dunava, željeznicom ili kamionima, ali da su trgovci izrazili sumnju da bi drugi regionalni dobavljači mogli nadoknaditi izgubljene isporuke.

Direktorka maloprodaje NIS-a, Bojana Radojević, izjavila je da će benzinske pumpe nastaviti s radom, a kompanija je saopštila da je obezbijedila dovoljno nafte za naprekidan rad svoje rafinerije u Pančevu, čiji je godišnji kapacitet 4,8 miliona metričkih tona.

„Ne postoje ograničenja u količinama koje građani mogu da natoče, tako da nema potrebe za pravljenjem zaliha“, rekla je Radojević.

NIS obezbjeđuje oko 80 odsto potreba Srbije za dizelom i benzinom, te 90 odsto ili više avionskog goriva i lož ulja, rekao je jedan trgovac za Rojters. Srbija gotovo u potpunosti zavisi i od uvoza gasa iz Rusije.

Miloš Zdravković, ekonomista iz Beograda, naveo je da je NIS u 2023. godini u državni budžet uplatio oko dvije milijarde eura, što čini približno 12 odsto ukupnih prihoda.

Avikompanija Air Serbia bi mogla da pretrpi finansijske gubitke, rekao je beogradski konsultant Zoran Kusovac, jer više neće moći da skladišti veće količine goriva niti da se bavi zaštitom cijena avionskog goriva, što joj je ranije omogućavalo značajne uštede u troškovima goriva.

Hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar rekao je za državnu televiziju HRT da bi Hrvatska bila spremna da kupi NIS kako bi se riješio problem.

„Pružamo ruku“, izjavio je Šušnjar.

Otpravnik poslova ambasade SAD u Srbiji, Aleksandar Titolo, rekao je da sankcije NIS-u nisu uperene protiv građana Srbije već je njihova namjera da se izvrši finansijski pritisak na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini.

On je u intervjuu za „Blic“ rekao da bi Srbija trebalo da preduzme korake da ukloni rusko vlasništvo nad kompanijom NIS, te da preuzme kontrolu nad ključnim energetskim resursima i postigne veću energetsku nezavisnost.

( A.Š. )