Javni dug Crne Gore će rasti brže od ekonomije

Neto javni dug Crne Gore u naredne tri godine porašće za 25 odsto, ili za skoro 1,2 milijarde eura, dok će bruto domaći proizvoda za isti period imati rast od 15 odsto. Odnosno, javni dug će rasti brže od ekonomije. Na taj način će neto javni dug u odnosu na BDP porasti sa sadašnjih 56,95 odsto na 61,67 odsto, ili sa 4,62 na 5,79 milijardi.

To je navedeno u trogodišnjim projekcijama javnog duga koje je Ministarstvo finansija objavilo uz predlog budžeta za narednu godinu.

Prema Mastrihtskim kriterijumima, učešće javnog duga veće od 60 odsto BDP-a smatra se visokim. Za nova članice Evropske unije postoji pravilo da u trenutku učlanjenja ne smije imati javni dug preko 60 odsto BDP-a. Tako da bi Crna Gora, ako želi da bude članica 2028. godine, morala da skine 1,67 odsto javnog duga, što bi, prema projekciji BDP-a za tu godinu od 9,4 milijarde, iznosilo 160 miliona eura.

Ovo pravilo ne važi za države koje su već u EU, jer sada 12 članica ima javni dug iznad ove granice. Najveći dug u odnosu na sopstvenu ekonomiju imaju Grčka, sa 154,2 odsto, Italija sa 134,9 i Francuska, sa 113,2 odsto.

Zaduživanje za otplatu dugova

U projekcijama Ministarstva finansija navodi se da će se Crna Gora u naredne tri godine zaduživati samo za otplatu dugova koji dospijevaju i za potrebe kapitalnog budžeta. Za otplatu starih kredita u naredne tri godine dospijevaju obaveze od 1,88 milijardi eura - 383 miliona u 2026. godini, 1,16 milijardi eura u 2027. i 338 miliona u 2028. Kako će istovremeno neto javni dug porasti za 1,2 milijarde i da će se vratiti dugovi od 1,88 milijardi, to matematički znaći da će se država u ovom periodu zadužiti za 3,1 milijardu

U fiskalnoj projekciji državnog budžeta do 2028. godine navedeno je da će u 2026. godini nedostajuća sredstva za pokriće deficita i vraćanje starih dugova iznositi 704 miliona eura, koji će se obezbijediti novim zaduženjem od 488 miliona eura i korišćenjem depozita iz ove godine od 200 miliona.

U 2027. godini za plaćanje dospijevaju dugovi od 1,16 milijardi i uz deficit od 250 miliona eura, ukupan nedostajući novac u državnoj kasi biće 1,43 milijarde. Taj manjak, kako je navedeno, pokriće se novim zaduženjem od 718 miliona eura, kao i korišćenjem depozita iz prethodne godine od 700 miliona eura. Kako u 2026. godini postoji deficit, ovi depoziti od 700 miliona, moći će se obezbijediti dodatnim zaduženjem u toj godine koji se neće trošiti već će se prenijeti u 2027. godinu.

U 2028. godini nedostajuća sredstva za pokriće deficita i vraćanje dugova iznosiće 611 miliona eura, koja će se pokriti novim zaduženjem od 500 miliona i trošenjem depozita od 100 miliona koji će ostati iz 2027.

Prema podacima o sadašnjem dugu, Crna Gora je na kraju juna najviše dugovala za međunarodne obveznice koje je emitovala na berzama proteklih godina - 2,78 milijardi eura. Dug kineskoj Eksim banci za izgradnju prve dionice auto-puta iznosi 603 miliona eura. Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) Crna Gora duguje 251 milion, a Evropskoj investicionoj banci (EIB) 111 miliona eura. Grupi inostranih kreditora za dva sindicirana zajma (pozajmica od više kreditora) duguje se 221 milion eura...

Od domaćih povjerilaca Vlada bankama u Crnoj Gori duguje 137 miliona eura, za obveznice obeštećenja 75 miliona, opšte domaće obveznice 50 miliona, pravnim licima i preduzećima 26 miliona, za preostalu staru deviznu štednju 10 miliona...

U sadašnjoj strukturi državnog duga, kako je navedeno, dominantno je učešće spoljnjeg duga, koje je na kraju juna iznosio 93,7 odsto ukupnog državnog duga, dok je učešće unutrašnjeg duga iznosilo 6,3 odsto.

“Povoljna valutna struktura”

Od ukupnog iznosa duga, 99,7 odsto je u eurima, a 0,3 odsto u drugim valutama, od čega 0,2 odsto u američkim dolarima i 0,1 odsto u SDR-u (Special Drawing Rights - Specijalna prava vučenja, međunarodna obračunska jedinica MMF-a).

“Povoljna valutna struktura državnog duga je rezultat realizovanih aranžmana unakrsnog valutnog svopa za kreditni aranžman sa kineskom Exim bankom za izgradnju prve dionice auto-puta Bar - Boljare, kao i za dolarsku obveznicu emitovanu 2024. godine”, navedeno je u izvještaju.

Valutni svop je berzanski finansijski derivat, kojim se kredit u jednoj valuti mijenja za drugu valutu. Time je Crna Gora izbjegla valutni rizik zaduženja u dolarima.

Od ukupnog državnog duga 85,5 odsto je pozajmljeno sa fiksnom kamatnom stopom.

U izvještaju se navodi da je Zakonom o budžetu i Odlukom o zaduživanju za 2025. godinu predviđena mogućnost dodatnog zaduživanja u ovoj godini, radi stvaranja fiskalne rezerve za 2026. i 2027. godinu.

“Stoga Ministarstvo finansija razmatra opcije realizacije potencijalnog kreditnog aranžmana do kraja godine, ukoliko uslovi na tržištu budu prihvatljivi”, navedeno je u dokumentu.

U 2026. godini za otplatu duga potrebno je obezbijediti oko 383,6 miliona eura, koja se u najvećem dijelu odnose na redovnu otplatu kredita kod kineske Exim banke iz 2014. godine, isplatu domaće obveznice iz 2019. godine, u iznosu od 50 miliona eura, redovnu otplatu kredita kod Svjetske banke (PBG 1 i PBG 2) iz 2018. i 2020. godine i Dojče banke iz 2023. godine.

“Međutim, u 2027. godini za otplatu duga iz prethodnog perioda potrebno je obezbijediti oko 1.165,4 miliona eura, od čega se najveći dio odnosi na isplatu obveznice iz 2020. godine, u iznosu od 750 miliona eura, redovnu otplatu kredita kod kineske Exim banke iz 2014. godine i PBG kredita iz 2020. godine. U 2028. godini za otplatu duga potrebno je obezbijediti oko 338,3 miliona eura, koja se u najvećem dijelu odnose na redovnu otplatu kredita kod kineske Exim banke iz 2014. godine, otplatu PBG 1 sindiciranog aranžmana, otplatu DPL kredita iz 2024. godine, te otplatu obaveza prema međunarodnim finansijskim institucijama i domaćim bankama”, navedeno je u izvještaju.

Iz Ministarstva finansija navode da će na povećanje duga uticati isključivo finansiranje kapitalnih, infrastrukturnih i razvojnih projekata, koji će u prosjeku iznositi oko 350 miliona eura godišnje.

“U tom pogledu planirana su kreditna zaduženja za razvojne i infrastrukturne projekte iz oblasti obrazovanja, zdravstva, odbrane, putne i željezničke infrastrukture, komunalne infrastrukture, energetike, digitalne infrastrukture, zaštitne životne sredine…”, naveli su iz Ministarstva finansija.

Da li će nova metodologija dodatno pogurati javni dug?

Crna Gora do juna naredne godine mora preći na novi obračun bruto domaćeg proizvoda i javnog duga u skladu s evropskom metodologijom ESA2010, što je uslov za zaključenje poglavlja 18 - Statistika.

Ovom metodologijom je sektor države proširen, tako da pored centralne vlade i državnih javnih preduzeća, uključuje i jedinice lokalne samouprave i javna preduzeća i kompanije osnovane od opština, ali i one organizacije koje više od polovine svojih prihoda dobijaju u obliku državne subvencije, transfera ili nekog drugog oblika državne potrošnje.

Kada je Hrvatska, pred učlanjenje u EU, prešla na obračun javnog duga prema novoj metodologiji, on je povećan za 13 odsto BDP-a. Ukoliko se to desi i na primjeru Crne Gore, javni dug će biti znatno iznad Mastrihtskih kriterijuma.

Vlada žirant za 125,9 miliona eura

Vrijednost aktivnih državnih garancija, kojima je Vlada žirirala većinom državnim preduzećima za uzimanje razvojnih kredita, iznosi 476 miliona eura, od čega su korisnici do sada povukli 330 miliona eura. Trenutni dug korisnika kredita po ovim garancijama, kako je navedeno u Vladinom dokumentu, je 125,9 miliona eura.

“Garancije koje su izdate najvećim dijelom se odnose na kredite kojima su realizovani različiti infrastrukturni projekti, putevi, željeznice, vodovod i kanalizacija, električna energija, obezbjeđenje podrške razvoju malih i srednjih preduzeća ili restrukturiranje”, navedeno je izvještaju o stanju državnih garancija.

Iako je Zakonom o budžetu i Odlukom o zaduživanju za 2025. godinu bilo predviđeno izdavanje državnih garancija u iznosu do 87,5 miliona eura, do kraja septembra Vlada nije izdala nijednu državnu garanciju.

( Goran Kapor )