BBC: Kolektor otpadnih voda kao glavno političko pitanje u Crnoj Gori

Zetska plodna ravnica nadomak crnogorskog glavnog grada mesecima je poprište neslaganja vlasti, aktivista i meštana.

Plan vlasti u Podgorici da izgradnjom kolektora u susednoj opštini reši pitanje otpadnih voda - koje godinama iz kanalizacije većinom neprečišćene odlaze u reku Moraču, a zatim dalje u Skadarskoj jezero - naišao je na oštro protivljenje pojedinih Zećana.

Iako nadležni poručuju da se ovim projektom, finansiranim iz Evropske unije, čuva priroda i zdravlje stanovništva, najveći strah meštana je da će im zastarela tehnologija ugroziti živote.

Na mestu gde je planirana gradnja postrojenja, u industrijskoj zoni nekadašnjeg Kombinata aluminijuma (KAP) u zetskom mestu Botun, razapet je maslinasti šator sa plakatom: „Kombinat, otpad, kolektor i neće biti mesta za nas. Nećemo kolektor“.

Botunjanin Aleksandar Stanić ogorčen je na „sve u foteljama", koji su im sada, kaže, okrenuli leđa.

„Zeta je složna i slogom ćemo je odbraniti, neka gradi opština Podgorica na njenoj teritoriji, ovde neće moći.

„Pogledajte ovu ravnicu i lepotu. Ovde da damo da bude kolektor? Neće moći“, kaže Stanić za BBC na srpskom.

Ovaj kraj već je iskusio probleme zagađenja.

Iako KAP već dve decenije ne radi, baseni crvenog mulja koji su ostajali posle proizvodnje glinice i dalje unose zebnju meštanima, zbog čega su se mnogi iselili iz okoline, pisale su podgoričke Vijesti.

U Zeti, opštini koja je postala samostalna 2022. i gde je glavni crnogorski aerodrom, zbog kolektora je najavljen lokalni referendum za 14. decembar.

Bio je predmet debate u crnogorskoj skupštini, na protestima, a spekulisalo se i da bi mogao da ugrozi i vladu, jer je jedan od najglasnijih protivnika kolektora poslanik vladajuće koalicije Milan Knežević.

Lider Demokratske narodne partije (DNP) upozorava da bi izgradnjom Botun mogao da postane crnogorski „Černobilj“, što nadležni negiraju.

Tvrdnje da je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu pretnja po javno zdravlje ili da se zasniva na zastareloj tehnologiji potpuno su neosnovane, kažu iz Delegacije EU u Crnoj Gori za Vijesti.

Politički akteri koriste ovo pitanje za pozicioniranje unutar vlasti, ali i u odnosu opozicije, ocenjuje politikološkinja Nikoleta Đukanović sa Univerziteta Donja Gorica.

„Kolektor je postao političko pitanje broj jedan zbog načina na koji je postupak vođen - nedostatka transparentnosti i poverenja, ali i činjenica da se lokalni infrastrukturni projekti lako pretvaraju u šire političke sukobe", kaže ona za BBC.

Crnu Goru čekaju redovni izbori 2027. godine, a vlada koja tada bude formirana mogla bi da uvede državu u EU.

Za to vreme, Drago Klikovac iz sela Ljajkovići dežura zajedno sa Botunjanima danima čekajući referendum koji će, nada se, dati poslednju reč o izgradnji.

„Bila bi najveća katastrofa ako bismo dozvolili izgradnju kolektora.

„I ne samo to, već i spalionice koja je planirana u krugu KAP-a, ona će opasne materije da ispušta u atmosferu i osećaće se najmanje 55 kilometara“, kaže Klikovac, tražeći pomeranje postrojenja.

• Crna Gora: Šta je ostalo od ideje o prvoj ekološkoj državi na svetu
• Zamisli želju - da kanalizacija ne ide direktno u beogradske reke
• Lekovi u rekama širom sveta opasnost po javno zdravlje, upozoravaju naučnici

Šta kažu političari?

Kolektor sa spalionicom fekalnog mulja nije prečišćavanje, to je spaljivanje otrova i kancerogenih materija, rekao je i Knežević u skupštini, iznoseći sumnju da je reč o koruptivnim projektima, kakvi bi u Evropi bili zatvoreni.

Kneževićev stranački kolega je predsednik Opštine Zeta Mihailo Asanović, koji ističe da neće dozvoliti izgradnju kolektora na njihovoj teritoriji za potrebe Podgorice i da se zato ide na glasanje.

„Ovim referendumom želeli smo da pokažemo i gradskoj i državnoj vlasti, i nevladinim organizacijama, kao i evropskim zvaničnicima da idemo na najdemokratskiji način da građani odluče na referendumu."

Odluku će, kaže, poštovati kakva god da bude.

Pravo glasa ima više od 12.000 ljudi.

„Mi nemamo uvid u ugovore, nemamo projekat, a žele da objekat grade na našoj teritoriji, pri čemu niko ne saopštava ko bi upravljao tim postrojenjem", napominje Asanović za BBC.

Ipak, referendum nije obavezujući, a izgradnja prečišćivača je „prioritet svih prioriteta", rekao je Saša Mujović, gradonačelnik Podgorice.

„Projekat predviđa moderno i bezbedno postrojenje, u potpunosti usklađeno sa evropskim standardima", poručuju iz Delegacije EU.

„Hiljade takvih postrojenja uspešno funkcionišu širom EU i van nje, unapređujući zaštitu životne sredine i čuvajući zdravlje zajednice".

Poreski obveznici EU obezbedili su 33 miliona evra bespovratnih sredstava za ovaj projekat, pomažući Crnoj Gori da ispuni obaveze u okviru Pregovaračkog poglavlja 27, dodali su.

Stvarnu ekološku pretnju u Zeti predstavlja bazen crvenog mulja, napominju, te u potpunosti podržavaju zahteve građana da se to hitno reši.

• Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji
• Šta je sporno u odnosima Crne Gore i Hrvatske
• Prevlaka, „crvuljak teritorije", kao mesto spoticanja Hrvatske i Crne Gore

Prečišćavanje vode se „nažalost politizuje", istakao je premijer Milojko Spajić.

„Govorimo o zdravlju naših građana, dok se danas u Moraču, a potom u Skadarsko jezero, slivaju fekalije i teški metali iz kanalizacionih cevi glavnog grada.

„Zato ćemo, u partnerstvu sa Svetskom bankom, realizovati i projekat sanacije basena crvenog mulja koji će trajno promеniti živote ljudi u tom regionu“.

U raspravu se uključio i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, ističuči da lista koju Kneževićeva lista ima 13 poslanika u skupštini i da „u potpunosti kontroliše postupke Vlade".

„Upravo od njih zavisi izgradnja kolektora u Botunu.

„Ako je Milan Knežević istinski protiv izgradnje kolektora u Botunu, zašto ne iskoristi tu svoju moć? Neka odgovori Botunjanima zašto umesto patetičnih govora koje svakodnevno drži ne uradi nešto u okviru institucija koje kontroliše?“, upitao je Milatović na Iksu.

Vlada koju Kneževićeva stranka podržava usvojila je prostorni plan koji predviđa izgradnju kolektora, dodaje on.

„Milan je samo prosečan glumac u predstavi 'Milan još nije izašao iz vlade, a ka' će ne znamo'", poručio je Milatović, aludirajući na nekada popularnu crnogorsku televizijsku seriju „Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo".

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da sve ovo može da bude „velika farsa i igra" političara, ocenjuje docentkinja Đukanović.

Ipak, sve jasnije se vide pukotine unutar prosrpskog bloka u Crnoj Gori koji, uz Kneževića, predvodi Andrija Mandić, predsednik crnogorske skupštine.

„Po pitanju kolektora, Knežević je ostao u manjini, jer je njegova partija bila nedosledna.

„Na jedan način su glasali u lokalnom parlamentu kad se usvajao prostorni plan, a na drugi način utiče na građane da projekat ne odobre", kaže Đukanović.

Od 13 poslanika koliko ima njihova koalicija, četiri su iz Kneževićeve partije, a devet Mandićevih.

Pošto vladu Milojka Spajića podržava 52 od 81 poslanika, ona bila bi ugrožena, tek ako čitav prosrpski blok odluči da napusti vlast.

To je malo verovatno s obzirom na broj ministarskih mesta i broj direktorskih mesta „po dubini" koje su dobili, ocenuje analitičarka.

Zašto je kolektor važan?

Svakog meseca iz javnog kanalizacionog sistema u Podgorici otiče oko milion kubnih metara otpadnih voda, podaci su podgoričkog preduzeća Vodovod i kanalizacija.

„Od te količine, trenutno se prečisti samo oko 40 odsto, ostatak - oko 600.000 kubnih metara otpadnih voda završava direktno u reci Morači, bez prethodnog tretmana.

„Zato je izgradnja novog postrojenja za preradu otpadnih voda od suštinskog značaja - za zdravlje građana, zaštitu životne sredine i očuvanje reka", objavili su na Fejsbuku.

Projekat u više faza, koji podrazumeva i postrojenje za spaljivanje ostataka kanalizacionog mulja, dobio je saglasnost nadležnih institucija - Agencije za zaštitu životne sredine i ministarstva.

Nosioci projekta su Vlada Crne Gore, Glavni grad Podgorica uz kredite Nemačke razvojne banke i bespovratna sredstva Evropske unije.

Pogledajte video: Dud u Crnoj Gori iz kog izvire voda

Postojeće postrojenje za preradu otpadnih voda u Podgorici, izgrađeno pre više od 50 godina, napravljeno je za oko 50.000 stanovnika, a danas su potrebe najmanje četiri puta veće - dodatnih 150.000 stanovnika, objašnjava Aleksandar Dragićević, ekološki aktivista.

Ovo izaziva ozbiljno zagađenje, navodi u pisanom odgovoru za BBC.

„Pored fekalnih materija, u otpadnim vodama su teški metali i brojna opasna hemijska jedinjenja koja ugrožavaju ekosistem, zdravlje građana i okolna naselja.

„Štetne materije završavaju u podzemnim vodama i bunarima, a te vode se kasnije koriste za navodnjavanje velikih poljoprivrednih površina.

„Riba iz Morače i Skadarskog jezera postaje nebezbedna za ishranu upravo zbog nagomilavanja žive i drugih opasnih materija", napominje Dragićević.

Zato je ovo najvažniji ekološki projekat u zemlji, kaže.

Botun, smatra on, nije izabran slučajno, jer je na to mesto već usmeren kompletan kolektorski sistem u koji su uložene desetine miliona evra.

Ukoliko bi se menjala lokacija, Crna Gora bi rizikovala da izgubi više od već odobrenih stotinu miliona evra.

„Pored toga, morali bismo ponovo da prolazimo čitavu proceduru: nova planska dokumenta, idejna rešenja, projekti, elaborati, javne rasprave.

„To bi nas vratilo unazad najmanje sedam do osam godina, tokom kojih bi sve otpadne vode i dalje završavale u Morači i Skadarskom jezeru, što je neprihvatljivo i predstavlja ekološku katastrofu", kaže Dragićević.

„Nažalost, neki stanovnici Botuna bili su izloženi dezinformacijama i neosnovanim strahovima koje su podizali politički akteri, predstavljajući postrojenje kao pretnju.

„Postrojenje za preradu otpadnih voda nije zagađivač - njegova suštinska funkcija je upravo zaštita životne sredine", ističe ekološki aktivista.

Koje bi mogle da budu političke posledice slučaja kolektor?

Pošto je neobavezujući, referendum se može tumačiti kao svojevrsna igra sa građanima, ističe Đukanović.

„Meštani Botuna su protiv, ali Zeta kao bivša opština Podgorice, neuporedivo je veća i ne znači da će ostali biti protiv, jer oni ne protestuju i to pitanje ih previše ne dotiče.

„Zanimljivo je da oni odlučuju o projektu na teritoriji glavnog grada, formalno pravno druge opštine, iako razgraničenje još nije završeno".

Zbog svega toga je uverena da će kolektora biti, a da će se, bez obzira na razmirice, naći političko rešenje.

„Preveliki je interes da bi se to ugrozilo".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Hoće li na jugu Crne Gore iznići novi Dubai
• Nelegalni ribolov u Crnoj Gori: Od dinamita do struje
• Mamula: Svetlost i mrak nekadašnjeg logora, sada luksuznog hotela u Crnoj Gori
• Sveti Stefan: Zaključano crnogorsko ostrvo s turističkim blagom
• Šta je uzrok prekomerne količine olova u krvi lučkih radnika u Baru
• Do 2050. godine bez glečera u Africi, ali i na Durmitoru, upozorava UN

( BBC Serbian Svi članovi )