Može li se 21. vijeku biti izvan vojnih saveza

Status vojno neutralne države danas ima 19 država

619 pregleda1 komentar(a)
Foto: Andrej Čukić/EPA/Shutterstock
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Tekst prvobitno objavljen 11. maja 2022, ažuriran je novim informacijama u decembru 2025.

U Peloponeskom ratu Atine i Sparte, stanovnici Melosa pokušali su nešto do tada neviđeno - da ostanu neutralni.

Prvi slučaj neuplitanja u tuđi ratni sukob dogodio se u petom veku pre nove ere, a glavni akteri živeli su na danas grčkom ostrvu Milos u Egejskom moru.

Želja da ih Atinjani prihvate kao „neutralne, prijatelje umesto neprijatelja, koji nisu saveznici nijedne od zaraćenih strana" nije se ostvarila, te su ih Atinjani ubrzo porobili.

Nešto uspešniji su bili savremeni pokušaji neutralnosti kojih je sve više posle Prvog svetskog rata.

„Neutralnost podrazumeva neučestvovanje država u određenom vojnom sukobu i njihovo nepripadanje nekom odbrambenom savezu", rekao je ranije Igor Novaković, iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).

Prava i dužnosti neutralnih država uređene su prvenstveno Haškom konvencijom iz 1907, koja se odnosi na neutralnost u kopnenom ratu i Haškom konvencijom iz 1899. kojom se reguliše neutralnost u pomorskom sukobu.

Status vojno neutralne države danas ima 19 država, među njima je i Srbija.

Šta znači biti vojno neutralan?

Neutralne države moraju da se ponašaju nepristrasno prema svim stranama koje učestvuju u oružanom sukobu, propisuje Haška konvencija.

Obaveza države je i da na njenoj teritoriji ne sme biti nijedna strana vojna baza, jer bi postojanje stranih trupa moglo da se iskoristi kao manevarski prostor za napad na drugu državu.

Zabranjena je regrutacuja trupa na teritoriji neutralnih država, kao i trgovina oružjem ili ratnim materijalom neutralne sa zaraćenim državama.

Još jedan od uslova je da su te države u stanju da brane njihovu teritoriju, kaže Novaković.

Treba praviti razliku između stalno neutralnih država i onih država koje proglašavaju neutralnost samo kada izbije konkretni ratni sukob, napominje.

„Te države u jednom sukobu mogu biti neutralne, u drugom mogu zauzeti stranu, a u nekom trećem oružanom napadu mogu da promene stav, kao što je Amerika na početku Prvog svetskog rata pozvala na neutralnost, da bi se sredinom rata uključila u borbu", dodaje on.

Ove „privremeno neutralne države" mogu uvesti ekonomske sankcije jednoj od zaraćenih strana tokom sukoba, a da zadrže neutralni stav jer se ne upliću direktno u oružani napad, dodaje.

Propisane konvencije stalno neutralnim državama to, pak, ne dozvoljavaju.

Švajcarska

Bečkim kongresom 1815. godine, kojim su definisane nove granice Evrope, Švajcarska stiče status neutralne države kojeg se drži više od dva veka.

Sam koncept bio je tada u službi „tampon zone", kako bi se sprečilo širenje novog sukoba u Evropi.

Termin vojna neutralnost prvi put se pominje posle Prvog svetskog rata, po osnivanju Društva naroda, zamišljenog kao sistem kolektivne bezbednosti na predlog tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona.

Povelja Organizacije propisivala je da, u slučaju novog sukoba, države članice sprovode kolektivne mere prema agresoru, što se kosilo sa načelima kojima se Švajcarska obavezala kao trajno neutralna država, priča Novaković.

Države članice su pristale da Švajcarska zadrži neutralnost u vojnom smislu, ali da učestvuje u ekonomskim sankcijama, što je jedna od kolektivnih mera koje je Povelja propisivala.

„Švajcarska time vešto zaobilazi obaveze trajne neutralnosti pozivajući se na to da politika neutralnosti 'može biti fleksibilna' i to je manje-više politika koje se drži do danas", dodaje Novaković.

Tako će Švajcarska ostati vojno suzdržana u rusko-ukrajinskom sukobu koji ulazi u četvrtu godinu, ali je uvela pakete sankcija Rusiji, kao što to čini EU.

Finska i Švedska

Finska je stekla nezavisnost 1917. godine i potpisala Sporazum o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom 1948. godine, kada i počinje njena neutralnost.

Raspadom SSSR-a, ugovor je poništen, ali Finska ne ulazi u vojni savez i zadržava prijateljske odnose sa Rusijom, iako je u međuvremenu postala članica Evropske unije.

„Finska je oduvek znala kako da igra sa Rusijom i nije želela da uđe u NATO, kako ne bi provocirala susednu Rusiju.

„Helsinki je oduvek slao poruku da može ući u ovu vojnu alijansu, ali da ipak neće", rekao je tada Novaković.

Država koja se takođe smatrala stalnom neutralnom bila je Švedska koja je dugo sopstvenu spoljnu politiku nazivala „nesvrstanom u vreme mira, i neutralnom za vreme rata".

Švedska je sledila Finsku, pri čemu su se mogle čuti poruke iz Stokhloma da će se „priključiti NATO alijansi onog trenutka kada to učini Finska", ukazao je politikolog Novaković.

Iako su se tokom Hladnog rata obe zemlje držale van blokovskih podela, nisu isključivale mogućnost da uđu u sukob ukoliko im susedi budu napadnuti, ukazao je Novaković.

Podsetio je i da je Švedska podržala rezoluciju Saveta bezbednosti o zoni zabrane letenja u okviru vojne intervencije u Libiji 2011. godine, koju su sprovodile snage NATO-a.

„Ruskom invazijom na Krim i istočni deo Ukrajine 2014. godine, Finska i Švedska povećavaju saradnju sa NATO-om", dodao je.

Posle ruske invazije na Ukrajinu, počeli su glasnije da se čuju glasovi o ulasku ovih država pod NATO kišobran.

„Iako je finska premijerka pre same invazije rekla da se ulazak u NATO alijansu neće dogoditi za vreme njenog mandata, nepredvidivost Moskve prema Helsinkiju, od kako je krenula invazija na Ukrajinu pojačala je ove utihnule glasove", rekao je Novaković.

Finska je postala 31. članica NATO pakta, početkom aprila 2023. godine, čime se udvostručila granica Rusije i ove vojne alijanse.

Gotovo godinu dana kasnije NATO savezu se priključila i susedna Švedska.

Ukrajina i Rusija

Raspadom Sovjetskog Saveza i sticanjem nezavisnosti početkom 1990-tih godina, neutralnost se prvi put pominje u prvom ukrajinskom Ustavu.

„Ukrajinci se nisu opredelili i jasno rekli da su neutralni, već da će tome težiti, verujući da će im to pružiti veću slobodu u međunarodnim odnosima, a ujedno i smanjiti ruski uticaj", objasnio je Novaković.

Međutim, Rusija počinje da sumnja u sam koncept neutralnosti prvim širenjem NATO alijanse 1999. godine, da bi ulaskom novih članica nekoliko godina kasnije, počela to da posmatra kao pretnju po sopstvene granice,

„Vrhovna Rada u Ukrajini je 2010. godine, u vreme vlasti Viktora Janukoviča, proglasila vojnu nesvrstanost, što jeste bio neki vid neutralnosti", ukazao je politikolog.

Problem je, kako je rekao, što je to bilo u teoriji, ali ne i u praksi, jer je imala rusku vojnu bazu u Sevastopolju, na Krimu, koji će Rusi četiri godine kasnije anketirati.

„Tada Ukrajina napušta koncept neutralnosti i usmerava se ka NATO alijansi i Evropskoj uniji, što je zapisano i u njenom novom Ustavu", dodao je Novaković.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, ne prestaje da poziva članice NATO da prime ovu državu u članstvo.

NATO je odbacio i zahteve da se uvede zona zabranjenih letova u Ukrajini, uz obrazloženje da bi to moglo dovesti do direktnog sukoba sa Rusijom.

„Mi želimo da se pridružimo NATO-u, ali sigurno znamo da ni SAD ni nekoliko drugih zemalja, iskreno, još ne vide Ukrajinu u NATO-u, a Rusija sigurno nikada neće pristati na to", rekao je Zelenski u decembru 2025.

Iako je na stolu najmanje dva predloga mirovnog plana za okončanje ovog sukoba, napretka još nema.

U oba predloga mirovna plana, među ključnim pitanjima su teritorija i posleratne bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Evropa želi da trupe NATO-a budu na teritoriji Ukrajine, što Moskva kategorički odbija.

Ipak, na ukrajinsku adresu pristižu oružje i novčana pomoć Evropske unije u borbi protiv Rusije.

Koliko je Srbija vojno neutralna?

Termin „vojna neutralnost" koristi i Srbija, kako bi označila vlastiti status prema „postojećim vojnim savezima", kako je to navedeno u Rezoluciji o zaštiti suvereniteta teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije usvojenoj u Narodnoj skupštini 26. decembra 2007. godine.

Igor Novaković je naglasio da je to poprilično nejasno i čudno definisano.

„Da li to znači da možemo biti deo nekog novog saveza, ukoliko se on pojavi, niko ne pojašnjava, te sve ostaje maglovito", dodao je.

Napomenuo je i da se mi ne možemo priključiti ovom savezu „sve dok pravno i politički ne rešimo status sa Prištinom, jer NATO ne prima države sa nerešenim statusom sopstvene teritorije".

Postojanje srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu se može tumačiti kao postojanje strane baza, te bi moglo da se zaključi da Srbija zbog toga nije neutralna, a politikolog je podsetio da jedan od uslova neutralnosti jeste odsustvo stranih vojnih trupa na teritoriji.

„Ne branimo ni celu teritoriju koja je suštinski propisana Ustavom, tako da zapravo ne ispunjavamo nijedno od propisanih načela."

Srbija, ipak, sarađuje sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, što svakako ne treba zaboraviti, dodao je.

Svi susedi Srbije, osim Bosne i Hercegovine, punopravni su članovi NATO-a: Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora i Hrvatska, dok je kosovski ministar odbrane zatražio hitan prijem Kosova u NATO, nekoliko dana posle početka ruske agresije na Ukrajinu.

Rezolucija iz 2007. godine ne pojašnjava ni model vojne neutralnosti koji će Srbija primenjivati, ukazala je Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„Bio je to populistički potez usled nadolazećeg proglašenja nezavisnosti Kosova, te su na ovaj način politički akteri želeli da podilaze javnosti", smatra Bjeloš.

Srbija, iako vojno neutralna, na indirektan način ipak učestvuje u raznim konfliktima prodajom naoružanja, podsetila je.

„Mi koristimo vojno-industrijski kompleks da bismo izvozili naoružanja na razna ratišta u svetu, što legalnim, što ilegalnim putem i na taj način doprinosimo konfliktima", dodala je Bjeloš.

Vojna neutralnost Srbije i članstvo u Evropskoj uniji prvi put su se našli u strategijama nacionalne bezbednosti i odbrane koje je Vlada Srbije usvojila početkom avgusta 2019. godine.

Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja se formalno opredelila za vojnu neutralnost i to nije prepreka za saradnju sa svima u oblasti bezbednosti niti za članstvo u EU, koje je strateško opredeljenje zemlje, naglasio je dva meseca kasnije Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba.

„Srbija ne želi da bude član niti NATO, niti Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OKDB) nastaloj na prostoru bivšeg SSSR ili drugih organizacija", rekao je tada Mojsilović.

Pogledajte video o vojnoj paradi održanoj u Beogradu u septembru 2025.

https://www.youtube.com/shorts/xbJDa0g_SxE

Ruska invazija na Ukrajinu ponovo je otvorila pitanje srpske vojne neutralnosti.

Srbija je u Ujedinjenim nacijama glasala za rezolucije kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu i poziva se na prekid rata.

Srbiji nije u interesu da uvede sankcije Moskvi i Beograd neće nacionalizovati imovinu ruskih kompanija poput Gaspromnjefta, većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS), poručio je tada Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Međutim, Amerika je u januaru 2025. najavila sankcije protiv NIS-a upravo zbog većinskog ruskog vlasništva i posle meseci odlaganja, one su stupile na snagu 9. oktobra.

Predsednik Vučić je ponovio odbacio ideju o nacionalizaciji, odnosno oduzimanju imovine, ali je 25. novembra izjavio da Rusi imaju rok od 50 dana da prodaju NIS.

Srbija je u aprilu 2022. podigla ruku u Ujedinjenim nacijama i da se Rusija izbaci iz Saveta za ljudska prava te svetske organizacije.

Vučić je tim povodom rekao da je prvobitna odluka bila da se ostane uzdržan, ali da zemlja trpi ogromne pritiske sa svih strana.

„Mi smo vojno neutralna zemlja, nismo politički neutralna država, nalazimo se na evropskom putu i dok god se nalazimo na evropskom putu, ne možemo da budemo politički neutralna država.

„Vojnu neutralnost ćemo da čuvamo", rekao je tada Vučić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk