Fali podsticaja za digitalizaciju
Crna Gora kasni sa infrastrukturom koja bi omogućila modernizaciju poslovanja u turističkom sektoru Problem je i infrastruktura, nedostaju direktni letovi, lako nas zamijene ponudama susjednih država, ako ne postoji dobra povezanost, kaže Anđela Đokić
Crnogorske institucije ne pružaju dovoljno podsticaja preduzetnicama u turizmu koje bi koristile digitalne finansijske alate.
Fintech (financial technology) je korišćenje tehnologije, poput mobilnih aplikacija, softvera i algoritama, da bi se finansijske usluge učinile bržim i dostupnijim. Fintech se može koristiti kao zamjena ili dopuna tradicionalnih bankarskih usluga kroz mobilno bankarstvo, onlajn plaćanja, aplikacije za slanje novca, kriptovalute ili platforme za onlajn pozajmice.
Osnivačica ekološkog wellness retreata FitCamp Montenegro, Anđela Đokić, tvrdi da joj je prelazak na digitalne sisteme plaćanja olakšao poslovanje.
“Svi naši programi se mogu platiti onlajn i to je svakako uticalo na poboljšanje komunikacije i jednostavniju logistiku kada je prodaja u pitanju. U skladu sa Zakonom o fiskalizaciji postoje brojni softveri, jako jednostavni za upotrebu, koji su poboljšali finansijsko poslovanje, a umanjili količinu štampanog papira i učinili da poslovanje malog turističkog biznisa postane što više digitalno”, kazala je Đokić.
Ona koristi WeTravel, platformu za upravljanje rezervacijama i plaćanjima u turizmu. Aplikacija olakšava organizaciju grupnih i višednevnih putovanja, kao i upravljanje plaćanjem i rezervacijama, a manje se koristi za individualna putovanja.
“Digitalno tržište je preplavljeno i zaista se postavlja pitanje kako napraviti pravi izbor, a opet svi ti alati nose slična podešavanja. Da li sve to vrijedi malom preduzetniku i da li plaćanjem tih softvera može povećati povrat investicije - ja nisam uvjerena da može”, kazala je ona.
Đokić tvrdi da najveća prepreka njenom biznisu nije digitalna, već infrastrukturna.
“Nedostaju nam direktni letovi, uprkos tome što sam se ja trudila da digitalizujem i automatizujem cjelokupnu svoju uslugu. Moji potrošači uglavnom dolaze iz zemalja zapadnog svijeta, pa ukoliko ne postoji dobra povezanost, lako nas zamijene sličnim ponudama u Albaniji, Hrvatskoj, Grčkoj…”, kazala je Đokić.
Iako među turističkim preduzetnicima postoji interesovanje za digitalne sisteme, prva fintech strategija u Crnoj Gori usvojena je tek krajem prošle godine. U Vladinoj strategiji za 2025-2029. godinu, između ostalog, navodi se da treba povećati finansijsku pismenost i pristup digitalnim uslugama, posebno kod žena iz ekonomski slabije razvijenih opština.
Navodi se i da treba povećati broj žena koje koriste e-banking i m-banking, te ojačati njihovu ulogu u razvoju digitalnih finansijskih rješenja. Vlada je 31. jula usvojila informaciju o obrazovanju Koordinacionog tijela za praćenje realizacije strategije, koje treba da predloži akcioni plan za razvoj finansijskih tehnologija.
“Specifični programi treba da budu koncipirani tako da podržavaju preduzetnike i preduzetnice, inovatore i inovatorke u oblasti Fintech-a, posebno startap preduzeća i žene u biznisu, i kreirani sa ciljem njihovog uspješnog pokretanja i rasta”, navodi se u Vladinoj strategiji.
Problem nedostatak tehničke obuke i podrške
Anketa Centralne banke Crne Gore (CBCG) iz novembra 2023. pokazala je da žene čine većinu građana bez bankovnog računa - 56,9 odsto. Navodi se i da među ženama postoji nizak nivo znanja o pojmovima kao što su “Fintech”, “otvoreno bankarstvo” i “mobilni novčanik”.
Iz Privredne komore Crne Gore tvrde da žene ne koriste u dovoljnoj mjeri digitalne alate koji bi im olakšali poslovanje.
“Žene se sve više uključuju u preduzetništvo. Već sada su vlasnice oko 25 odsto malih i srednjih preduzeća i čine 32 odsto registrovanih preduzetnika. Posebno su zastupljene u trgovini, turizmu i ugostiteljstvu - oblastima koje digitalna ekonomija može značajno unaprijediti”, kazali su iz Privredne komore.
U publikaciji Uprave za statistiku (MONSTAT) objavljenoj 31. maja navodi se da je u vlasništvu žena 26,3 odsto registrovanih preduzeća u Crnoj Gori. Najviše preduzetnica registrovano je u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, dok je rast primjetan u trgovini i stručnim djelatnostima.
Iz Privredne komore ističu da žene pokazuju veliku spremnost da uvode digitalne inovacije, navodeći da su one najčešći korisnici državnih grantova za digitalizaciju i da kontinuirano unapređuju svoje digitalne vještine.
“Iako žene prednjače po obrazovanju, to se ne reflektuje u dovoljnoj mjeri na korišćenje digitalnih alata u poslovanju”, naveli su iz Privredne komore.
Prema zvaničnim podacima, crnogorske opštine su ženama preduzetnicama prošle godine dodijelile ukupno 599.359 eura kroz aktivno učešće u programima podrške.
Iz većine opština nisu odgovorili posjeduju li evidencije o tome koliko preduzetnica u turizmu koristi digitalne alate.
Sekretarka za turizam, investicioni razvoj i preduzetništvo Opštine Herceg Novi, Suzana Nemarović, kazala je da u toj primorskoj opštini ne postoji posebno praćenje digitalne uključenosti žena. Ona tvrdi da je Opština u poslednje tri godine kroz programe podrške ženskom preduzetništvu dodijelila između 23.000 i 30.000 eura godišnje.
“Pokazalo se da su ključne prepreke u oblasti digitalizacije poslovanja kod žena preduzetnica nedostatak tehničke obuke i podrške, ograničena finansijska sredstva za ulaganje u digitalna rješenja, kao i niska svijest i povjerenje u online platforme”, kazala je Nemarović, i dodala da im je namjera da u “novom strateškom periodu digitalna transformacija postane integralni dio lokalnih politika podrške preduzetništvu”.
Digitalizacija nije dovoljna
Iz Ministarstva turizma nisu odgovorili na pitanja da li planiraju posebne programe za digitalizaciju malih preduzetnica u turizmu. U analizi digitalnih tokova i alata u turizmu, koju je Ministarstvo u julu sprovelo sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), navodi se da je crnogorski turizam digitalno fragmentisan i da postoje brojni nepovezani sistemi koji otežavaju razvoj tržišta.
U analizi se preporučuje uspostavljanje jedinstvenog Turističkog informacionog sistema (TIS), koji bi centralizovao podatke o turistima, smještaju i taksama. Procijenjeno je da je za implementaciju potrebno najmanje 1,3 miliona eura.
Ekspert za oblast fintech-a i suosnivač studija “Fleka” Miloš Milošević smatra da digitalne inovacije u turizmu mogu značajno povećati stabilnost prihoda i unaprijediti poslovanje.
“Imate primjer naših skijališta kod kojih je predsezonska prodaja posebno važna. Ako kupovina kasni ili ako izostane snijeg, preduzeće lako dođe u situaciju ozbiljnih finansijskih problema. Unaprijed prodate karte i paketi, uz jasne opcije zamjene, obezbjeđuju makar djelimičan prihod i smanjuju rizike”, tvrdi Milošević.
On smatra da digitalne karte, brzi povrati, promjene termina i automatizovano usklađivanje uplata sa rezervacijama povećavaju konverziju i sigurnost i za goste i za organizatore.
“Plaćanje putem linka kroz naš servis posljednje tri godine bilježi snažan rast upotrebe, što pokazuje da gosti rado kupuju unaprijed kada je proces jednostavan i siguran”, dodao je Milošević.
Svjetska banka je 29. jula Crnoj Gori odobrila osam miliona eura zajma za modernizaciju digitalne platne infrastrukture. Iz Svjetske banke je tada saopšteno da bi korišćenje digitalnih plaćanja trebalo da poraste za trećinu do 2030. godine, uključujući dodatnih 110.000 korisnika - od čega su 70.000 žene.
Međutim, Anđela Đokić smatra da digitalizacija neće biti dovoljna ukoliko se ne unaprijedi infrastruktura i ne uvedu ciljani programi podrške.
“Moj privatni biznis isključivo promovišem putem digitalnih kanala i da toga nema, potrošač ne bi imao šansu ni da nas pronađe. Ali samo povećanje tražnje ne zavisi od mogućnosti koje pružaju preduzetnici, već i od onih koje pruža destinacija”, kazala je ona.
( Željka Vučinić )