Pred Odborom budžet za narednu godinu: Privreda smatra da je malo novca za subvencije i infrastrukturu
"Nemamo fabrike ali imamo PDV, nemamo izvoz ali imamo PDV na uvoz, nema rasta produktivnosti ali raste PDV, jer je privreda opterećena PDV-om. Nama je jedina industrija PDV", kazao je direktor "Fidelity consulting-a" Miloš Vuković
Predstavnici sindikata, Centralne banke, privrede, opština, udruženja osoba sa invaliditetom (OSI) i drugih, smatraju da je budžet za narednu godinu umjereno optimističan - da su subvencije za poljoprivredu i privredu niske, da se nastavljaju zloupotrebe bolovanja u državnim firmama, da treba više izdvajanja za infrastrukturu, plate, da se ekonomija oslanja na PDV...
To se moglo čuti tokom sjednice Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj će sjutra poslanici nastaviti raspravu o Predlogu budžeta za 2026. godinu. Državna kasa za sljedeću godinu "teška" je 3,78 milijardi eura.
Direktor direktorata za državni budžet u Ministarstvu finansija Bojan Paunović je naveo da očekuju da će ekonomija rasti 3,2 odsto prosječno u narednim godinama, da će inflacija usporiti te da su primici budžeta za narednu godinu 3,79 milijardi eura.
"Izvorni prihodi budžeta u periodu od 2026. do 2028. kreću se u rasponu od 3,08 milijardi eura ili 36 odsto BDP-a, odnosno 3,3 milijarde ili 35 odsto BDP-a u 2028. godini. Rashodi kreću se u rasponu od 3,3 milijarde ili 39 odsto BDP-a u 2026. godini ili 3,5 milijardi ili 37,7 odsto BDP-a u 2028. godini. Nominalni rast rashoda uslovljen je rastom izdvajanja za kapitalne izdatke, socijalnu zaštitu...", kazao je on i dodao da među prihode nije uračunata legalizacija bespravnih objekata niti eventualna koncesija Aerodroma Crne Gore.
Paunović je dodao da se u odnosu na ovu godinu, izdaci tekućeg budžeta uvećavaju za 100 miliona eura, budžet državnih fondova za 99 miliona, kapitalni budžet za 25 miliona eura, dok su transakcije finansiranja i rezerva umanjeni za 3,3 miliona eura. Istakao je da su najznačajnija izdvajanja za socijalna staranja i to 1,1 milijardu, otplate dugova 760 miliona, zdravstvo 521 miliona, obrazovanje, nauka i sport 368 miliona eura…
Najavio je i da će deficit budžeta u narednoj godini biti 3,2 odsto BDP-a, dok nastaje zbog izgradnje infrastrukture.
Finansije stabilne
Paunović je dodao da su javne finansije trenutno i ubuduće stabilne i da 80 odsto izdataka budžeta, čine mandatorni troškovi dok se 15 odsto može koristiti za konkretne razvojne projekte - pa je prostor za manevrisanje ograničen.
Komentarišući iznose koji se izdvajaju za subvencije privredi, dodao je mogu biti više ali da su uvećane za 6 miliona eura u odnosu na ovu godinu, te da će pomoć u budućnosti dati i Kreditno-garantni fond. Dodao je da će na plate naredne godine ići 726 miliona eura, što je uvećanje od 8 miliona eura u odnosu na ovu.
Naglasio je da je cilj emisije državnih obveznica bio razvijanje domaćeg tržišta, te da se to nije radilo zbog likvidnosti države.
"Postoji veliki broj projekata koji se ne realizuju, ti projekti su u budžetu i za njih se stvaraju pretpostavke i gro budžeta se odnosi na veće infrastrukturne projekte. Postoji značajan broj projekata koji ima svoje linije finansiranja, i za te projekte stvaramo pravne pretpostavke a onda se oni realizuju shodno dinamici...", naglasio je Paunović.
"Pokrivenost uvoza izvozom - nikada gora"
Potpredsjednik Privredne komore Dragan Kujović je naglasio da budžet nije dovoljno razvojno orijentisan, ali da je održivi rast prihoda ključno pitanje za dugoročno stimulativnu prirodu budžeta. Naveo je da je po njihovim analizama pokrivenost uvoza izvozom samo 12 odsto, odnosno nikada gori i da kompanije nisu dovoljno konkurentne, što je poseban problem pri ulasku u EU.
Istakao je da 25 miliona veći kapitalni budžet nego ove godine, nedovoljan i da neće uticati na nove vidove proizvodnje, te da nema novih podsticaja za privredu.
"Kao pozitivan primjer bih naveo Fond za inovacije, međutim sredstva su skromna 2,4 miliona eura a odnose se na startap podršku, inovacije... Mislim da današnji protest poljoprivrednika ispred Vlade najbolje govori šta oni misle o budžetu. Bez stimulansa ne možemo očekivati poljoprivrednu proizvodnju. Podržava se digitalizacija privrede ali par stotina hiljada eura, smatram nedovoljnim...", naglasio je on.
"Nemamo fabrike, ali imamo PDV"
Izvršni direktor "Fidelity consulting" Miloš Vuković je dodao da se pripremama budžeta krše četiri od pet kriterijuma iz Mastrihta, tj pravilo za valutu, dok se krši odnos inflacije, deficit, bruto dug i nivo zaduženja. Naglasio je da se kasnilo sa donošenjem budžeta te da se krše kritetijumi o fiskalnoj odgovornosti, na šta kako kaže, konstantno ukazuje DRI.
"Nemamo fabrike ali imamo PDV, nemamo izvoz ali imamo PDV na uvoz, nema rasta produktivnosti ali raste PDV jer je privreda opterećena PDV-om. Nama je jedina industrija PDV. Fiskalni rezultat zavisi od toga koliko građani plaćaju korpu, živimo od onoga što građani troše. Nejednakost je paradoksalno veća iako su se povećale plate i penzije, bogati imaju još više i siromašni manje", kazao je on.
Vuković je istakao da su najbolju ocjenu sistema dali građani jer su uzeli 20 miliona od dostupnih 50 miliona pri emitovanju državnih obveznica, te da se ozbiljan novac može uštedjeti na javnim nabavkama.
Istraživač u Institutu alternativa Marko Sošić naglasio je da građani o budžetu nisu dovoljno informisani, da na plate ide 20 odsto budžeta dok se nastavljaju raniji problemi – nemijenjanje zakona, kolektivno pregovaranje, izlaženje u susret sindikatima...
Fleksibilnost kase ograničena
Predstavnica Centralne banke Marijana Mitrović Mijatović kazala je da su stava da se mora izvršiti korelacija rasta plata i produktivnosti, što je preporučio i Međunarodni monetarni fond.
"Fiskalni prostor za fleksibilno prilagođavanje iznenadnim okolnostima ostaje ograničen. Centralna banka podržava programsko budžetiranje, smatramo da je budžet projektovan u okruženjun umjerenog optimizma. Usklađen je sa Fiskalnom strategijom ali je projekcija rasta zasnovana na domaćoj potrošnji i investicijama i stabilnoj turističkoj aktivnosti. Da sumiram rizike – usporavanje turizma, investicija zbog odlaska nerezidenata, slabljenje kreditnog ciklusa, međunarodni izazovi...", navela je ona.
Mitrović Mijatović je naglasila da ekonomija ostaje zavisna od sektora koji mogu doživjeti stagnaciju ili pad.
Predsjednik Unije poslodavaca Slobodan Mikavica kazao je da je budžet ima realna očekivanja, ali da može bolje jer ostaju problemi zloupotreba bolovanja - koja koštaju budžet 60 miliona eura i 15 puta ih je više nego u privatnom sektoru, kao i manjak borbe protiv sive ekonomije.
Istakao je da podsticaji nisu na nivou na kojem bi trebali da budu, da izostaju mjere za jačanje konkurentnosti, zelenu ekonomiju i pravednu tranziciju, te da su planirana potrošnja i prihodi po njima realni.
Predsjednik Asocijacije menadžera Crne Gore Budimi Raičković kazao je da potrebno ograničeno i kontrolisano zapošljavanje u javnom sektoru, uz fokus na odgovornost, učinak i bolje korišćenje postojećih kapaciteta. Naglasio je da podržavaju zaduženja za kapitalne projekte, ali isključivo one koji podržavaju razvoj.
Izvršna direktorica Savjeta stranih investitora Arijana Nikolić Vučinić dodala je da podrška razvoju konkurentnosti privrede nije dobila dovoljnu podršku u budžetu i da se izdvaja mali iznos za taj sektor, odnosno 3,6 miliona eura. Istakla je da treba povećati sredstva koja se odnose na kapitalne projekte, posebno u sektoru putne infrastrukture.
Iz Saveza sindikata su naveli da je o predlog budžeta trebalo razgovarati pred Socijalnom savjetu, jer sindikati do kraja godine žele dogovor o obračunskoj vrijednosti koeficijenta – kako bi visina plata bila realna. Unija slobodnih sindikata je ukazala da ni oni nisu zadovoljni stanjem plata u javnom sektoru, koje je u narednoj godini planirano za 25 miliona - te da nije objašnjeno kako će do toga doći. Naglasili su da je inflacija pojela povećanje plata kroz program “Evropa sad 2”.
Sekretarka Odbora za finansiranje lokalne samouprave Zajednice Opština Žana Đukić kazala je da su budžetom planirani značajni kapitalni projekti skijališta na sjeveru, ali i da transferi usluga dječije i socijalne zaštite nisu dovoljni.
Predsjednik Odbora Boris Mugoša je naveo da je problem što se zakoni i dalje donose bez odgovarajuće fiskalne analize i mišljenja Vlade.
Za subvencije OSI trebaće 40 miliona
Izvršni direktor Saveza slijepih Crne Gore Goran Macanović naglasio je da subvencije Zavoda za zapošljavanje za osobe sa invaliditetom, za narednu godinu iznose 24 miliona dok bi za te svrhe moglo trebati i 40 miliona eura.
Istakao je da 50 odsto OSI za koje poslodavci primaju subvencije, primaju minimalne plate.
"Dajte recite koji je to broj OSI koje primaju 7.000 i 10.000 eura, ja tvrdim da je to neistina koja se smišljeno plasira da bi se mijenjale teze i OSI kao grupacija, stavila na stub da kriminalizuju i ugrožavaju stabilnost budžeta. Ministarstvo finansija umjesto što guta pilulu kroz medijske nastupe i nastupe Zavoa, trebalo bi da vidi da li dovoljno prihoduje od posebnih doprinosa za nezapošljavanje OSI", naveo je on.
Macanović je naveo da postoji 5.000 OSI koji primaju subvencije, u iznosu minimalca.
Član Senata Državne revizorske institucije (DRI) Milan Dabović je kazao da je budžet u tehničkom smislu odlično pripremljen, te da je potrošnja na socijalna davanja značajna. Dabović je zatražio da u budžetu za narednu godinu bude uvršten i budžet DRI, nakon što ga prethodno Odbor odobri.
Traže saslušanje čelnika energetike i ekologije
Dnevni red rada Odbora je dopunjen i sa inicijativom opozicionih poslanika koji su zatražili kontrolno saslušanje ministra energetike Admira Šahmanovića, ministra ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Damjana Ćulafića, predsjednika Odbora direktora Elektroprivrede Milutina Đukanovića, izvršnog direktora EPCG Zdravka Dragaša i direktora Agencije za zaštitu životne sredine Milana Gazdića.
Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar je pojasnio da su saslušanje zatražili jer je Termoelektrana u Pljevljima puštena u rad, što je značajno pogoršalo tamošnji kvalitet vazduha. Zato, kako kaže, pitaju ko je dao to odobrenje i kako je utrošeno 100 miliona eura za njenu ekološku rekonstrukciju.
Poslanik Nove srpske demokratije Vladimir Đoković je naveo da bi ovim pitanjem trebalo da se bavi drugi Odbor, kao što je onaj za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje.
Poslanik Pokreta Evropa sad Dražen Petrić kazao je da je situacija ozbiljna i u Bijelom Polju, ali da smatra da temu treba preuzeti drugi Odbor.
Konatar je naglasio da smatra da je poslovanje EPCG u nadležnosti ovog Odbora, te da je neko kazao da se Termoelektrana pusti u rad, i da je važno da se sazna ko je dao zeleno svjetlo jer je riječ o ekocidu.
( Mirko Kotlaš )