Slučajni poslanici

Dirljiva je to bila scena u parlamentu. “Uvažene koleginice i kolege, kojih trenutno nema u sali, a koje pozdravljam gdje god da su”, ironično je rekla Popović. Obraća se, a skoro da nema kome. Parlamentarci imaju preča posla od parlamenta. Koliko je to dobro, noktima su grebli da uđu tamo, a kad su ušli, smorili su se.

Jer, plata legne redovno, to je najbitnije. Nije lud Čerčil, treba ga čitati iznova, sva njegova zapažanja, naročito o politici i parlamentarizmu. Ne treba samo izvlačiti citate, nego ga tumačiti zašto je nešto rekao. Zašto nam to zvuči duhovito i danas? Zato što funkcioniše, jer se mijenjaju samo tapaciri na stolicama i slike na zidovima, a parlament je isti.

Jer muke Zdenkine kao razredne starješine parlamenta u tom trenutku nisu uopšte nove. Još je neko koristio priliku nekad da kidne iz parlamenta. Ovi naši danas imaju preča posla, vjerovatno piju kafe oko zgrade, a sjednica dođe i prođe. Evo što je o britanskom parlamentu rekao briljantni Čerčil. Obrazlažući zašto je insistirao da zgrada Donjeg doma bude mala, objasnio je da bi tad mogla primiti sve poslanike odjednom. U suprotnom, ako bude velika “veći dio vremena bila bi prazna”. Poznavao je očito svoje kolege, preduprijedio je problem, da ne bi kao Zdenka govorio onima kojih nema u sali. Čerčić je tvrdio da će u ključnim trenucima “sala parlamenta ako je mala biti puna, članovi će stojati u prolazima i hodnicima, a osjećaj gužve i hitnosti daće snagu debatama.”

Što god mislili o Čerčilovim djelima (političkim i književnim) ovakvi njegovi stavovi govore da je bio genije koji misli unaprijed i poznaje psihologiju čovjeka jednako kao i arhitekturu.

Evo, 2025. slika praznog parlamenta i predsjedavajuća koja se obraća odsutnima, to je nadrealno ali je ipak realno. Komično ali stvarno. Cilj je očito da se simulira politika i parlamentarizam. Baš kao što su sjednice Vlade uglavnom održane “telefonski” ili preciznije “Whatsapp”, tako će uskoro i parlament da bude online, javljaće se poslanici iz Hercegovačke i Njegoševe, iz City kvarta, iz kreveta i kola, kako ko stigne.

Što je sporno tu? Ništa. Njima će biti lakše, primaće i dalje istu platu, metnuće neku pozadinu lažnih knjiga iza sebe da dok govore izgledaju što ozbiljnije, imaće sako, košulju i kravatu a dolje mogu da nose i papuče i bermude, koga briga za to. Na dobrom smo putu da sala parlamenta bude iskorišćena samo jednom, da se fotografišu svi zajedno za uspomenu.

Ležernost se osjeća u govoru poslanika, u njihovom hodu, i uopšte u njihovom stavu i ponašanju. Zapravo, to je više nezainteresovanost, jer čini se da im je parlament samo “side job”.

Nisu ozbiljno shvatili zadatak ni politiku. Vjerovatno misle da sve drže u malom prstu i da ih je za politiku Bog dao. Sve dok se ne spotaknu, a to će se mnogima desiti vrlo brzo, jer su sebe brendirali kao slučajne poslanike. Ako je tako, ako se nisu udubili (i ne čitaju Čerčila), brzo će biti bivši poslanici. Nikakva šteta.

( Đuro Radosavović )