U bioskopu za bebe sa mojom dvogodišnjom ćerkom: Bez 'ššš' i nervoze

Tijana Dušej Ristev

BBC novinarka

Za mnoge je odlazak u bioskop sinonim za opuštanje, beg od svakodnevice i nekoliko sati mira u mraku sale.

Međutim, za roditelje male dece takav izlazak često deluje kao nemoguća misija.

Ipak, ako ste mama ili tata koji i dalje maštaju o udobnom sedištu, grickanju kokica i filmu na velikom platnu, postoji i takva mogućnost.

Kada sam videla najavu za Bebi bioskop u beogradskoj Kinoteci, pomislila sam da bi to mogao biti zanimljiv način da provedem popodne sa ćerkom.

Ona ima skoro dve godine, što znači da su nam dani ispunjeni plačem, lošim spavanjem i nervozom zbog nicanja zuba.

Na prvi pogled, ne baš idealan period za uvođenje u filmski svet.

Ipak, skupila sam hrabrost i odlučila da odemo na projekciju filma Polarni ekspres.

Iako nije bio namenjen bebećem uzrastu, privukla me je ideja da ćemo u publici moći da ustajemo, šetamo, postavljamo pitanja i komentarišemo tokom filma, bez šuškanja i opomena.

Šta je Bebi bioskop?

Ispred sale u kojoj se prikazivao film bilo je parkirano nekoliko kolica za bebe - prizor koji se u Kinoteci ne viđa često.

Sala je bila prijatno zagrejana, a ispred platna prostirale su se velike, šarene podloge za puzanje, sa kutijama bojica i papirima za crtanje.

U jednom delu sale bio je i sto za presvlačenje pelena.

Kada smo se smestili, film je počeo.

Svetla su ostala blago prigušena, kao i ton.

• Finske kutije u kojima spavaju bebe stvaraju zdrave navike
• Adolescencija traje do ranih 30-ih, otkriva nova studija
• 'Treći roditelj': Zašto su tetke važne u dečijim životima

Prvih nekoliko minuta u sali je bilo gotovo tiho.

A onda su se čuli dečji glasovi: „Mama, hoću ovde da sednem“, „Mama, sedište se pomera“, „Hajde da crtamo“.

Ipak, nije bilo uobičajenog „šššš“, niti nervoznih opomena da mora da se ćuti.

Moju ćerku mesto nije dugo držalo, ubrzo je sišla i pridružila se deci koja su crtala ispred platna.

Dok su neki mališani bili potpuno posvećeni bojicama i papiru, nešto starija deca pratila su radnju filma.

Neki su grickali užinu, drugi su zadremali.

Bioskop za bebe je program namenjen prvenstveno porodicama sa malom decom, ali otvoren i za širu publiku.

Projekcije su prilagođene potrebama najmlađih.

Ovakav vid druženja mnogo mi je značio dok sam živela u Velikoj Britaniji, kaže Diana Dukanac, majka dvoje dece i jedna od organizatorki iz kulturne organizacije „Knjiženstvene“.

„Znam koliko sam bila usamljena dok su mi deca bila mala.

„Često smo provodili dane sami, a bioskop je bio mesto gde se moglo razgovarati i sa drugim roditeljima“, objašnjava ona za BBC na srpskom.

Prva projekcija u organizaciji „Knjiženstvenih" bila je za roditelje beba do godinu dana.

„Moje bebe su sisale, a potom su i dremnule tokom filma“, kaže za BBC na srpskom Nina Pantelić, majka bliznakinja Lane i Marte.

Njoj se dopada ideja da su ovakve projekcije namenjene roditeljima s malom decom, jer omogućavaju da i odrasli zaista uživaju u filmu, dok najmlađi mogu da se slobodno kreću i budu bučni.

„Prosto, da budu deca“, zaključuje.

Nina dodaje da je bilo i onih koji su pažljivo pratili film, te se nada da im nije smetalo to što neki posetioci nisu bili tihi.

U Velikoj Britaniji postoje bioskopi posebno prilagođeni bebama i njihovim roditeljima, poznati kao „Parent & Baby“ projekcije.

Filmovi se prikazuju u lancima Šoukejs, Sinevorld, Odeon, kao i u Barbikanu i Everimenu u Londonu, Mančesteru i Bristolu.

Projekcije po pravilu imaju prigušena svetla i tiši zvuk, a bioskopi nude i prostor za presvlačenje kako bi došli roditelji sa bebama (obično do 12 -18 meseci).

Zašto je ovakva socijalizacija važna i za roditelje i za decu?

Opuštena društvena iskustva ključna su za emocionalni i socijalni razvoj dece, kaže psihološkinja Ljiljana Stojković za BBC na srpskom.

„Boravak u prostoru gde su dozvoljeni pokret, buka i spontanost pomaže deci da se osećaju sigurno i prihvaćeno“, dodaje.

Istovremeno, i roditelji se na ovakvim mestima oslobađaju pritiska „pravilnog ponašanja“, što smanjuje stres i jača vezu sa detetom.

„Detetu nije potrebna savršena sredina, već ona u kojoj može slobodno da bude ono što jeste", napisao je Donald Vinikot, engleski pedijatar i psihoanalitičar u radu „Dovoljno dobra majka“.

Ćerka i ja smo pet minuta sedele i gledale film, a preostalo vreme se jurile po sali.

Ipak, kako sam se nadala, super je sve prošlo.

Pogledajte video: Zašto se ne sećamo perioda kad smo bili bebe

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta prva bebina stolica može da otkrije o njenom budućem zdravlju
• Pustiti bebu da jede sama - da ili ne
• 'Sindrom najstarijeg deteta': Da li redosled rođenja oblikuje ličnost
• Mazite bebe, to im umanjuje bol
• Zašto deca doživljavaju prolazak vremena sporije od odraslih
• Kako se naša ličnost menja dok starimo

( BBC Serbian Svi članovi )