Vuković: Crnogorska ekonomija će zadržati stabilan rast, ostvarujući realan rast BDP-a od 3,2 odsto

Skupština je danas završila raspravu o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu i odluci o zaduživanju, o kojima će se izjasniti naknadno.

Ministar finansija, Novica Vuković, kazao je u uvodnom izlaganju da se očekuje da će crnogorska ekonomija zadržati stabilan rast, ostvarujući realan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u narednoj godini.

Prema njegovim riječima, dinamiku rasta ekonomije u srednjem roku prvenstveno će opredijeliti snažna domaća tražnja sa privatnom potrošnjom i investicijama kao pokretačima privredne aktivnosti.

„Na osnovu projektovanih ukupnih izvornih prihoda budžeta, zajedno sa planiranim depozitima koji će biti prenešeni iz ove godine, kao i planiranim projekcijama zaduženja, ukupni primici države projektovani su na nivou od 3,79 milijardi eura, koji se raspoređuju na tekući budžet, rezervu, budžet državnih fondova, kapitalni budžet i transakcije, finansiranje izdataka“, precizirao je Vuković.

On je naveo da su, u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu, izdaci tekućeg budžeta uvećani 100,1 milion eura, budžeta državnih fondova 99,1 milion, kapitalni budžet 25 miliona, dok su transakcije finansiranja umanjene 459,3 miliona i rezerva za 3,3 miliona eura.

Najznačajnije izdvajanje odnosi se na oblast socijalnog staranja, javne finansije, zdravstvo, obrazovanje nauka i sport, javna bezbjednost i odbrana, saobraćaj, poljoprvreda i šumarstvo.

„Uzimajući u obzir očekivane prihode u narednoj godini, kao i planirane izdatke, očekuje se ostvarenje deficita budžetske potrošnje u iznosu od 3,2 odsto BDP-a, odnosno 278 miliona eura, sa projektovanim trendom pada u srednjem roku u iznosu od 2,7 odsto u 2027. godini i 2,8 odsto BDP-a u 2028. godini“, dodao je Vuković.

Novo zaduživanje se isključivo odnosi na servisiranje duga države i finansiranje kapitalnih izdataka, čime se zadovoljava takozvano zlatno fiskalno pravilo.

U narednoj godini se, kako je kazao, projektuje zaduživanje od 500 miliona eura za potrebe otplate pristiglog duga u iznosu od 384 miliona i finansiranje kapitalnih izdataka.

Vuković je, govoreći o Predlogu odluke o zaduživanju Crne Gore za narednu godinu, kazao da je njome definisan iznos sredstava koji je potrebno obezbijediti za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka, odnosno razvojnih infrastrukturnih projekata za narednu godinu, a koji iznose do 710 miliona eura.

U narednoj godini za otplatu duga iz prethodnog perioda potrebno je obezbijediti oko 383,6 miliona eura.

„Ostavljanje mogućnosti da se zadužimo još jednu milijardu eura ne znači da ćemo se i zadužiti, već stvaramo pravni odsnov da, ukoliko situacija na tržištu bude povoljna, stvorimo depozite za naredni period u cilju rasterećenja budžeta i pravovremenog obezbjeđivanja velikih iznosa za otplate koje dospijevaju“, objasnio je Vuković.

Predstavnik Kluba poslanika ZBCG - Nova srpska demokratija, Dejan Đurović, kazao je da predloženi budžet predstavlja jasan izraz opredijeljenosti države ka fiskalnoj stabilnosti, institucionalnoj odgovornosti i dugoročnom razvoju.

„Budžetski okvir postavljen je sa ciljem da obezbijedi predvidivost javnih finansija i pouzdanost u izvršavanju ključnih obaveza prema građanima, prije svega u pogledu redovne isplate zarada penzija i socijalnih davanja“, rekao je Đurović.

Prema njegovim riječima, budžet za narednu godinu zasniva se na realnim makroekonomskih projekcijama i principima odgovornog planiranja i prihoda i rashoda.

„Razvojna komponenta budžeta ogleda se u snažnoj orijentaciji ka kapitalnim ulaganjima i infrastrukturnim projektima koji imaju efekte umnožavanja na privredni rast“, dodao je Đurović.

Poslanik Pokreta Evropa sad (PES), Dražen Petrić, ocijenio je Crna Gora trenutno ima fiskalno odgovorne i održive javne finansije i u najboljem su interesu građana.

„Budžet je socijalno odgovoran i razvojni, koji ima značajnu fiskalnu komponentu“, ocijenio je Petrić.

On je naveo da stabilna situacija raspršuje sve one kritike koje smo slušali u ovoj i prethodnim godinama o odlukama koje je PES donio, a tiču se većih plata i penzija.

„Sada se pokazuje da je to bilo održivo rješenje i u interesu građana. Imamo suficit tekuće potrošnje da kada se izmire svi troškovi, imamo u budžetu 95 miliona eura“, rekao je Petrić.

On je, govoreći o Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), kazao da slušamo priče kako je neodrživ, a penzije se uredno izmiruju.

„Slušali smo i kada je finansiranje zdravstvenog sistema da tu imamo probleme, a vidimo da ljekova imamo dovoljno“, dodao je Petrić.

Prema njegovim riječima, osim finansiranja penzija iz budžeta, on ima dodatnu socijalnu komponentu jer su izmireni brojni dugovi prema radnicima.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Danijel Živković, kazao je da pet godina traje politička nestabilnost, koja je izazvala ekonomsku nestabilnost.

„Imamo populizam koji razjeda crnogorsko društvo. Ne znam imate li vi snage u izvršnoj vlasti da zaustavite taj populizam. Ali on će pojesti ekonomsku supstancu. Novca o kojem pričamo da bi trebalo imati, nema“, ocijenio je Živković.

On je naveo da je prvo pokrenut jedan krug inflacije, pa se desio drugi.

„Nesporno je da je došlo do povećanja plata i penzija, ali je pitanje da li građanin može danas da kupi više nego onaj prije 2020. godine. Ukupnu inflaciju građanin osjeća na svojoj koži. Svako će vam kazati da to što kupi danas u marketu, što je koštalo 50 eura 2020. godine, danas košta 100 ili 110 eura“, kazao je Živković.

Prema njegovim riječima, danas imamo narastajuću inflaciju zbog strukturnih problema kojima se ne bavimo.

„Iz godine u godinu nema stranih direktnih investicija. Bez toga ne možemo da uspostavimo održiv ekonomski model. Šta je država investirala u smislu novih projekata“, pitao je Živković.

On je dodao da ulazimo u šestu godinu u kojoj nema nastavka druge dionice autoputa.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, saopštio je da mu je degutantno da poslanici u parlamentu pričaju građanina je li im bolji standard ili ne, jer to oni najbolje znaju.

„Građani se najviše osvrću na cijene, kad pogledate rast BDP-a. Ako pogledate strukturu tog rasta preko 60 odsto su efekti inflacije. Naša ekonomija raste ali se ne razvija i drastično rastu cijene“, rekao je Mugoša.

On je pitao kako može biti razvojni budžet ako je manje od devet odsto kapitalni budžet, a preko 80 odsto su mandatorni troškovi.

„Meni je postalo degutantno da slušam da mi lekciju građanima držimo kako žive i da ih mi ubjeđujemo kako oni žive“, dodao je Mugoša.

On je, govoreći o privredi, kazao da se za unapređenje konkurentnosti izdvojilo 0,2 odsto izvornih prihoda.

„I mi govorimo kako ovaj budžet pomaže priredi, a ona već šestu godinu zaredom posluje sa gubitkom. Mali, mikro i srednji biznis se guši“, ocijenio je Mugoša.

On je, govoreći o turizmu, kazao da imamo drugu godinu pad noćenja.

„Poslovni ambijent nam je gori sada nego 2019. godine“, dodao je Mugoša.

Poslanik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, ocijenio je da je situacija ozbiljna.

„Mi smo odlučili da vjerujemo u politički progam koji je građane koštao milijardu eura i koji će naredne generacije plaćati i u budućnosti“, naveo je Konatar.

( MINA business )