Astronomska trošenja na vojske ugrožavaju životnu sredinu na Zemlji

Vojske iz čitavog sveta govore o hitnoj potrebi za dodatnim naoružavanjem, dok istovremeno klimatski krah postaje ogromna pretnja po bezbednost, uprkos tome što njihove vlastite emisije ugljenika nastavljaju da rastu.

Štaviše, izveštaj generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša upozorava da astronomsko trošenje na vojsku može zapravo da ubrza klimatski krah.

Na sve to, rapidno širenje potencijalno produženih sukoba širom sveta moglo bi da ukaže na značajno veće trošenje na vojsku u doglednoj budućnosti, a samim tim i na rast emisija ugljenika.

Neki stručnjaci se brinu i zato što se resursi preusmeravaju sa ublažavanja klimatske krize i prilagođavanja na nju na odbranu.

Koliko emisija vojske stvarno ispuštaju?

Ne postoji jedan proveren izvor brojki o emisijama vojski iz čitavog sveta, ali neke vlade stvarno objavljuju ove cifre dobrovoljno.

Pojedini stručnjaci su izgradili globalnu sliku na osnovu projekcija i proračuna.

Prema najnovijem izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, „trenutne najbolje računice sugerišu da svetski vojni sektor emituje između 3,3 i 7 odsto ukupnih emisija gasova efekta staklene bašte.“

Da su vojske iz čitavog sveta jedna zemlja, bile bi četvrti najveći emiter posle Kine, SAD i Indije, prema zajedničkoj studiji iz 2022. godine Opservatorije sukoba i životne sredine, dobrotvorne organizacije iz Velike Britanije koja istražuje uticaj vojnih aktivnosti na životnu sredinu, i Naučnika za globalnu odgovornost, nezavisne organizacije koja zagovara praksu etičkih nauka u tehnologiji.

A sve veći vojni budžeti u čitavom svetu ukazuju na to da će sve to biti samo još gore.

Svetsko trošenje na vojsku dostiglo je 2024. godine 2,7 biliona dolara, obeleživši rast od 9,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i rekordni sok najmanje od okončanja Hladnog rata, prema Stokholmskom institutu za međunarodno istraživanje mira, nezavisne organizacije koja istražuje sukobe.

On ističe da je 2024. godine više od 100 zemalja povećalo trošenje na vojsku, sa posebno rapidnim rastom u Evropi i na Bliskom istoku.

Ranije ove godine, Severnoatlantski savez (NATO) saopštio je da će do 2035. godine njegove zemlje članice povećati trošenje na odbranu i bezbednost sa dva na pet odsto njihovog bruto društvenog proizvoda (BDP).

Ovo je usledilo pošto se krupni vojni karbonski otisak NATO članica povećao za 30 miliona tona između 2021. i 2023. godine, prateći rast trošenja na vojsku u istom periodu.

To je otprilike ekvivalent više od osam miliona automobila na putevima, prema Transnacionalnom institutu, međunarodnom institutu za istraživanje i zastupanje koji radi na održivosti planete.

• NATO članice povećavaju izdvajanja za vojsku
• 'Istorijski dan': Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu
• Šta novo oružje na istorijskoj paradi govori o vojnoj moći Kine

Ko najviše zagađuje životnu sredinu?

Stručnjaci upozoravaju da su pravi izazovi dekarbonizovati velike oružane sisteme kao što su borbeni avioni, tenkovi, ratni brodovi i podmornice, koji zahtevaju značajnu količinu goriva da bi funkcionisali.

Svetski gledano, borbeni avioni spadaju među mašine koje su najgladnije energije, kažu oni.

U američkoj vojsci, mlazno gorivo je iznosilo 55 odsto ukupne potrošene energije za američko Ministarstvo odbrane (sada preimenovano u Ministarstvo rata) u poslednjih pola godine, prema naširoko citiranoj studiji.

Na svakih pređenih 100 nautičkih milja (185 kilometara), lovac F-35 američkih vazduhoplovnih snaga emituje ugljen dioksid kao prosečan britanski automobil na benzin za godinu dana, prema istraživanju objavljenom 2022. godine u časopisu Nejčer.

„Svake godine, upotreba mlaznog goriva samo u američkoj vojsci proizvede ekvivalent šest miliona američkih putničkih automobila“, dodaje se.

Uprkos ovome, Amerika je 2024. godine povećala potrošnju za 5,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu i ostala je zemlja koja najviše troši na odbranu na svetu, prema Stokholmskom institutu za međunarodni mir.

„Pojačavanje vojne proizvodnje da bi se povećale vojne zalihe troši mnogo energije, dok tehnološki napreci u vojnoj tehnologiji sa manjim trošenjem ugljenika ostaju ograničeni“, rekao je Dag Vir iz Opservatorije za sukobe i životnu sredinu.

• Velika vojna parada u Pekingu: 'Kina je nepobediva'
• Kakvu poruku šalje vojna parada u Beogradu
• Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini

Jasni prioriteti

BBC je pitao američko Ministarstvo rata šta bi ova povećana potrošnja mogla da znači za njegove emisije ugljenika i da li postoje planovi za dekarbonizaciju njihovog vojnog sektora.

„Američko Ministarstvo rata izbacuje programe i inicijative klimatskih promena koji nisu u skladu sa suštinskom misijom ratovanja ovog ministarstva“, napisao je glavni portparol Pentagona Šon Parnel u odgovoru mejlom BBC-ju.

„Usredsređeni smo na unapređenje ubitačnosti, ratovanja i borbene gotovosti kao glavnih ciljeva naših napora.

„Mi to radimo na tri načina: tako što vraćamo ratnički duh, obnavljamo našu vojsku i ponovo uspostavljamo odvraćanje.“

NATO nije odgovorio na slična pitanja koja smo im poslali, ali analitičari kažu da napori ove organizacije za ublažavanje njihovih uvećanih emisija ugljenika nisu naročito efikasni.

„U ovom trenutku, napori za dekarbonizaciju ostaju skromni u poređenju sa razmerama budžeta za naoružavanje“, kaže Dimitra Kutuzi, viša politička službenica pri Evropskoj organizaciji vojnih udruženja i sindikata u Briselu.

„Evropske odbrambene industrije počinju da integrišu energetsku efikasnost i održivost u njihovo planiranje, ali za sisteme koji se proizvedu danas i dalje će biti potrebne godine pre nego što postanu operativni“, upozorila je ona.

• „Mi smo umrljani blatom, a vi krvlju”: Hiljade na protestima u Valensiji
• „Tonemo" - dramatična poruka iz vode ministra Tuvalua
• Koliko ima istine u mitovima o klimatskim promenama

Cena rata

Iako je teško izmeriti tačnu cenu sukoba u pogledu klimatske štete koju nanosi, neki aktuelni ratovi pružaju uvid u masovnost njihovog uticaja na životnu sredinu.

Analiza rata Rusije i Ukrajine procenila je da je u prvoj godini sukoba emitovano oko 175 miliona tona gasova efekta staklene bašte, prema izveštaju objavljenom 2024. godine.

Jedna druga studija objavljena u maju o ratu Izraela i Gaze procenio je emisije ugljenika iz direktnih vojnih aktivnosti na skoro 1,9 miliona tona, za šta je rekla da je godišnja emisija 36 pojedinačnih zemalja i teritorija.

„Bilo da je u pitanju brzi borbeni avion, ili fregata, ili tenk, mi još uvek nemamo tehnologiju koja će obezbediti vojne sposobnosti bez emisija“, rekao je Ričard Nadži, penzionisani general britanske vojske i bivši viši zvaničnik NATO.

„I stoga moramo da prihvatimo realnost, a to je da sve dok se ta tehnologija ne pojavi, nećemo moći da smanjimo naše emisije onoliko koliko bismo voleli.“

Dakle, više novca za odbranu znači manje novca za klimatska sredstva.

Izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija objavljen u septembru pokazuje da je godišnja finansijski rupa za Održive razvojne ciljeve UN-a već četiri biliona dolara (polovina od toga je nedostatak konkretno namenjen za energetske i klimatske potrebe).

U izveštaju se upozorava da će narednih godina deficit porasti na 6,4 biliona dolara istovremeno dok bi svetsko trošenje na vojsku moglo da dostigne 6,6 biliona dolara do 2035. godine.

Piše i da najbogatije zemlje sveta troše 30 puta više na vojsku nego što izdvajaju za klimatska sredstva za najugroženije zemlje.

Pogledajte video: Bogate zemlje prekršile obećanje vredno 100 milijardi dolara za zaštitu planete

Posle ovogodišnje klimatske konferencije COP29 u Azerbejdžanu, razvijene zemlje su se složile da obezbede 300 milijardi dolara godišnje do 2035. godine, dok zemlje u razvoju kažu da je potrebno više od bilion dolara godišnje za prilagođavanje na najgore posledice klimatskih promena.

„Svetski budžet za vojsku iznosi oko 2 biliona dolara godišnje“, rekao je Huan Karlos Monterej Gomez, specijalni zastupnik Paname za klimatske promene, na klimatskim pregovorima COP29 u Bakuu, u Azerbejdžanu, u novembru 2024. godine.

„Dva i po biliona dolara da ubijamo jedni druge nije previše, ali je bilion dolara za spasavanje života nerazumno.“

Ali sada počinju da se javljaju sumnje da li će uopšte prethodna obećanja biti ispunjena.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), 11 zemalja donatora najavilo je da će srezati zvaničnu razvojnu pomoć, što je pomoć stranim zemljama koja obuhvata i klimatske sredstva - između 2025. i 2027. godine.

Velika Britanija, na primer, rekla je da će povećati ulaganja u odbranu smanjenjem trošenja na humanitarnu pomoć sa 0,5 odsto bruto nacionalnog dohotka na 0,3 odsto do 2027. godine.

„Imaćemo vojske hteli mi to ili ne“, kaže general Nadži.

„Najbolji način da se smanje emisije vojski u ratu je tako što ćete za početak imati jaku vojsku koja se ponaša kao faktor odvraćanja, a upravo to NATO i Velika Britanija pokušavaju da postignu.“

Drugi bi mogli da se zapitaju da li će povratak jakih vojski zaista uspeti da zaštiti ljude od razornih posledica pogoršavanja klime ili će samo ubrzati njene posledice.

Oružja poput ovog doprinose zagađenju životne sredine:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Može li hrana da utiče na klimatske promene
• Kad vrućina uzme danak: Presušilo 'Šumadijsko more'
• Sporo umiranje Amazonije: Svet bi trebalo da se zabrine
• Sećate se potonulog broda kod Šri Lanke? Zagađenje je pogubnije nego što se mislilo
• Tropske šume nestaju rekordnom brzinom
• Suše u Srbiji postaju 'nova normalnost'

( BBC Serbian Svi članovi )