EU i Grenland: zaštita ili prazna klauzula?

Evropska unija može pomoći u obezbjeđivanju sigurnosti Grenlanda, ukoliko Danska to zatraži, izjavio je juče evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus, upozorivši da bi američko vojno preuzimanje ostrva značilo kraj NATO-a.

Predsjednik SAD Donald Tramp tvrdi da Sjedinjene Države moraju posjedovati Grenland, autonomni dio Kraljevine Danske, kako bi spriječile Rusiju ili Kinu da zauzmu tu strateški važnu, mineralima bogatu arktičku teritoriju.

Kubilius se, u obraćanju na bezbjednosnoj konferenciji u Švedskoj, pozvao na član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji, koji se često pominje u raspravi o tome šta bi Evropa mogla da uradi povodom prijetnji američkog predsjednika. Kubilijus je rekao da ne vjeruje da slijedi američka vojna invazija, ali da član 42.7 obavezuje države članice da priteknu u pomoć Danskoj ako se suoči s vojnom agresijom.

“Mnogo će zavisiti od Danske, kako će reagovati, kakav će biti njihov stav, ali definitivno postoji takva obaveza država članica da pruže međusobnu pomoć ako se neka druga država članica suoči s vojnom agresijom”, rekao je.

Međutim, mada zvuči snažno, ta odredba u praksi nema težinu automatskog vojnog mehanizma, a pravno nije sasvim jasno da li bi nužno značila i vojnu intervenciju u scenariju poput invazije na Grenland. Do sada je aktivirana samo jednom - kada je Francuska zatražila pomoć poslije terorističkih napada u Parizu 2015, podsjeća “Gardijan”.

Odredba se često poredi sa članom 5 Povelje NATO-a, koji predviđa da se napad na jednu članicu saveza smatra napadom na sve. Ipak u ovom slučaju dodatnu dilemu izaziva i to što Grenland ima poseban status u odnosu na EU.

Pravno nije jasno da li bi klauzula o međusobnoj pomoći uopšte mogla da obuhvati vojnu pomoć koja bi bila potrebna u slučaju invazije na Grenland. “Iako je dio Kraljevine Danske, Grenland bi morao da promijeni svoj status i postane najudaljenija regija Evropske unije… Takav proces zahtijevao bi saglasnost naroda Grenlanda i reviziju Ugovora”, rekao je za Gardijan” jedan evropski političar.

Erik Džouns, direktor “Robert Šuman” centra za napredne studije pri Evropskom univerzitetu u Firenci, takođe je doveo u pitanje “kredibilitet” člana 42.7 ako bi Grenland bio pripojen SAD. “Možete li da zamislite Rumuniju kako priskače u pomoć Grenlandu? Evropski odgovor mora biti politički. Moraju se osloniti na ideju zaštite suvereniteta Grenlanda i integriteta suvereniteta naspram Sjedinjenih Država”, kazao je Džouns.

Danska i Sjedinjene Države, obje članice NATO-a, trebalo bi da se ove sedmice sastanu kako bi razgovarale o Grenlandu. Grenland i Danska su poručili da Grenland nije na prodaju, ali Tramp nije isključio mogućnost da ga preuzme silom.

“Slažem se s danskom premijerkom da bi to bio kraj NATO-a, ali i među narodima bi to bilo veoma, veoma negativno”, rekao je Kubilijus za Rojters na bezbjednosnoj konferenciji u Švedskoj.

Rekao je da bi to imalo “veoma dubok negativan uticaj među ljudima i na naše transatlantske odnose”.

Tramp je u ponedjeljak na mreži Truth Social poručio: “Ja sam taj koji je spasio NATO!!!”, ne iznoseći dodatne detalje ni kontekst.

Kubilijus je doveo u pitanje opravdanost zauzimanja Grenlanda silom i upozorio da bi to imalo posljedice po sve aspekte odnosa između Evrope i Sjedinjenih Država. “Ko će priznati tu okupaciju i kakav će uticaj to imati na cjelokupne odnose između Sjedinjenih Država i Evrope, uključujući, na primjer, trgovinu, gdje bi i Amerikanci mogli da se suoče s prilično bolnim negativnim posljedicama”, rekao je.

Kubilijus je naveo da bi EU mogla da obezbijedi veću sigurnost za Grenland, ako Danska to zatraži, uključujući slanje trupa i vojnu infrastrukturu, poput ratnih brodova i sposobnosti za borbu protiv dronova. “To je na vojnim stručnjacima da kažu šta je Grenlandu ili odbrani Arktika potrebno. Sve je moguće”, rekao je.

Kubilijus je takođe rekao da Evropa mora da izgradi svoje vojne kapacitete, bez obzira na to da li može da računa na pomoć Sjedinjenih Država - ali da bi svako američko povlačenje iz NATO-a bilo veoma teško.

“Biće to ogroman izazov da budemo spremni da branimo Evropu, da budemo nezavisni, bez Sjedinjenih Država”, rekao je.

“Pitanje bi bilo kako bismo u tom slučaju mogli da koristimo strukture NATO-a, kako one mogu… da postanu osnova za evropski stub NATO-a. Ali NATO, u obliku u kakvom je sada, definitivno više ne bi postojao.”

Tramp je prošle sedmice rekao da će SAD uvijek podržavati NATO i da se Rusija i Kina Saveza plaše samo dok su Sjedinjene Države njegov član.

Mnoge zemlje NATO-a posljednjih godina značajno su povećale vojnu potrošnju, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. i Trampovih zahtjeva da evropski saveznici više ulažu u sopstvenu odbranu.

Vlada Grenlanda saopštila je juče da će pojačati napore kako bi se odbrana te arktičke teritorije odvijala pod okriljem NATO-a, te je ponovo odbacila ambiciju predsjednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa da preuzme ostrvo.

„Sve države članice NATO-a, uključujući i Sjedinjene Države, imaju zajednički interes u odbrani Grenlanda“, navela je koaliciona vlada ostrva u saopštenju. „Kao dio danskog kraljevstva, Grenland je član NATO-a i odbrana Grenlanda stoga mora biti kroz NATO“, saopštila je vlada.

„Mi smo demokratsko društvo koje donosi sopstvene odluke. I naše djelovanje zasniva se na međunarodnom pravu“, napisao je premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen na LinkedInu.

( N.B. )