Da li bi lideri EU trebalo da uđu u Trampov Odbor za mir u Gazi?

Lijepili su mu svakakve epitete – od toga da je riječ o „neokolonijalnoj farsi“, pa do ocjene da je to „uvreda za međunarodno pravo“. Pa ipak, neki evropski lideri i dalje kažu da žele mjesto u „Odboru za mir“ u Gazi (Board of Peace, ili skraćeno BoP), administrativnom tijelu koje će igrati ključnu ulogu u sljedećoj fazi mirovnog plana za rješavanje dugogodišnjeg sukoba između Palestinaca i Izraelaca.

Prema mirovnom planu od 20 tačaka za Gazu, koji je prošle godine predložio američki predsjednik Donald Tramp, Odbor za mir će nadgledati dostavu pomoći i proces obnove, a biće i supervizor palestinske administracije u Gazi koju bi trebalo da čine tehnokrate.

Tramp je najavio da će predsjedavati Odboru za mir koji će imati 15 članova. Mirovni plan, uključujući Odbor, formalizovan je sredinom novembra prošle godine Rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN 2803.

Do sada su glavni argumenti protiv Odbora za mir bili da Palestinci nemaju glas u odlučivanju o sopstvenoj budućnosti. Takođe, nema krajnjeg datuma za istek rada Odbora, što bi na više om načina moglo daogući nastavak onoga što UN klasifikuju kao ilegalnu izraelsku okupaciju palestinskih teritorija i kršenje međunarodnog prava.

Na primjer, suprotno mišljenju Međunarodnog suda pravde u Holandiji iz 2024. godine o sukobu u Gazi, Odbor za mir pretvara ono što je sud nazvao „neotuđivim pravom palestinskog naroda na samoodređenje“ u „uslovnu privilegiju“, ukazala je prošlog mjeseca istraživačica prava Safija Souti u svom članku za Američko društvo za međunarodno pravo.

Direktor Odbora biće bugarski diplomata

Krajem prošle nedjelje, izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je da će direktor Odbora biti bugarski diplomata Nikolaj Mladenov, nakon što su arapske zemlje odbile prvi Trampov predlog - da to bude bivši britanski premijer Toni Bler. Mladenov je inače bio specijalni koordinator UN za mirovni proces na Bliskom istoku između 2015. i 2020, i poznat je i izraelskim i palestinskim političarima.

Vrlo je vjerovatno da će uskoro biti objavljena i imena ostalih članova Odbora, iako nije jasno kada. Neki izvještaji su sugerisali da će Tramp objaviti imena ove sedmice, pred prvi sastanak odbora koji bi trebalo da se održi na marginama Svjetskog ekonomskog foruma u Švajcarskoj sljedeće nedjelje. Pored Saudijske Arabije, Katara, Egipta i Turske, očekuje se da će biti pozvane i evropske države – Velika Britanija, Njemačka, Francuska i Italija.

U utorak je, međutim, izraelski list Harec objavio članak u kojem se ukazuje da bi Trampova administracija mogla da promijeni mandat Odbora za mir. Izvori su rekli za Harec da bi, ukoliko Odbor dobro obavi posao u Gazi, mogao da dobije zadatak da se bavi i drugim sukobima, uključujući i rat u Ukrajini, te da bi u budućnosti mogao da služi kao neka vrsta alternative UN.

I prije toga je bilo jasno da će Odbor za mir djelovati izvan okvira Ujedinjenih nacija na način koji posmatrači ocjenjuju kao „do sada neviđen“. Ali ideja da se u budućnosti potpuno zaobiđu UN izazvala bi zabrinutost među potencijalnim evropskim članovima Odbora.

„Suprotno onome što je najavljeno, možda u narednim danima neće doći do imenovanja članova Odbora, nego tek kasnije ovog mjeseca“, kaže za DW Murijel Aseburg, ekspertkinja za Bliski istok pri trustu mozgova Njemački institut za međunarodne odnose i bezbjednost (SWP). „Novi mandati u Odboru bi najprije morali da budu podijeljeni potencijalnim članovima, ali ako se razmišlja da bi Odbor trebalo da postane mehanizam koji je alternativa UN-u, onda bi entuzijazam mogao i da bude znatno manji“, kaže Aseburg.

Evropljani žele da budu članovi Odbora za mir

U novembru je komesarka EU za demokratiju i demografiju Dubravka Šuica izjavila da bi članice Unije trebalo da budu u Odboru. U decembru su evropski lideri izdali saopštenje u kojem su poručili da podržavaju tu ideju, poručivši: „EU je spremna podržati uspostavljanje Odbora za mir i aktivno će se angažovati na predstojećim koracima.“

Da li bi lideri EU trebalo da budu baš toliki entuzijasti, s obzirom na brojne kritike na račun Odbora? To je bilo pitanje briselskog trusta mozgova Karnegi Evropa za osmoro stručnjaka za region. Većina je odgovorila: „Da – ali…“

„Evropska unija bi trebalo da teži mjestu u Odboru, ali samo ako svoju retoriku može tamo da pretvori u konkretnu politiku“, kaže H.A. Helijer, viši istraživač u londonskom Kraljevskom institutu za studije odbrane i bezbjednosti (RUSI). „U suprotnom, to je onda samo prisustvo za tuđim stolom kako bi se dao legitimitet i kredibilitet procesu koji ne nudi ni pravedan, ni održiv mir.“

„Evropska unija bi trebalo da razmotri pridruživanje predloženom Odboru za mir, ali samo ako se ispune ključni uslovi“, slaže se Husein Baumi, zamjenik direktora za Bliski istok u organizaciji Amnesti internešenal. „Ipak, okvir rada Odbora ostaje nejasan, a politički i pravni rizici su značajni, isto kao i rizici koji se tiču reputacije.“

„Ako se Evropa uključi, to bi trebalo biti uslovljeno poštovanjem zakonskih okvira i normi“, kaže za DW Zaha Hasan, pravnica, ekspertkinja za ljudska prava i viša istraživačica u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir. „U suprotnom, to će cementirati ratne zločine i razgradnju našeg sistema zasnovanog na zakonu i vladavini prava“, kaže Hasan. Ona je inače u svom članku objavljenom u decembru ukazala na nemogućnost usklađivanja mirovnog plana za Gazu kako je definisan Rezolucijom 2803, sa međunarodnim pravnim sudovima.

Više uticaja na rješenje sukoba

Ako bi bili članovi Odbora za mir, Evropljani bi mogli da imaju više uticaja na taj sukob nego što su imali u protekle dvije i po godine, ističe Aseburg iz Njemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbjednost. Ona dodaje da postoji niz stvari koje tako mogu da učine, „iako je u kratkom roku realno nemoguće očekivati izraelsko-palestinske pregovore o rješenju koje bi podrazumijevalo dvije države“.

Evropljani mogu da iskoriste svoju ulogu donatora u obnovi Gaze i da nastave tehničku podršku kroz postojeće evropske misije, poput obuke palestinske policije, smatra Aseburg: „Da bi imali uticaj, Evropljani bi trebalo da djeluju više ujedinjeno i mogli bi da sarađuju s arapskim državama, s kojima imaju više zajedničkih interesa po tom pitanju nego sa SAD.“

„Hoće li Evropljani imati uspjeha? Pa sigurno da nećemo vidjeti napredak bez SAD i to je jedina opcija u igri“, kaže Aselburg. „Zato bi Evropljani trebalo da uđu u Odbor za mir i da nastoje da koliko god mogu utiču da politika Odbora bude u skladu s međunarodnim pravom i humanitarnim standardima, kao i da pokušaju postignu održivo rješenje.“

S obzirom na dosadašnji evropski angažman na Bliskom istoku i činjenicu da je EU mnogo više fokusirana na rat u Ukrajini i potencijalne američke planove za Grenland, Martin Konečni nije previše optimističan. On je direktor briselskog Evropski projekat za Bliski istok koji promoviše politike zasnovane na činjenicama u izraelsko-palestinskom sukobu i kaže:

„S obzirom na šire evropsko priklanjanje SAD, postoji rizik da će evropsko prisustvo u Odboru za mir biti 90 odsto formalno odobravanje i 10 odsto uticaj. To znači da će Evropljani primarno da služe legitimisanju planova koje Amerikanci budu promovisali, a koji će biti koordinisani s Izraelom.“

S druge strane, Konečni vjeruje da nije rješenje ni neuključivanje u Odbor za mir u Gazi, jer tada sve ostaje na SAD. „To će, dakle, za Evropljane da bude veoma težak akt balansiranja“, zaključuje Martin Konečni.

( Deutsche Welle )