Američka glad za Grenlandom cijepa NATO: Donald Tramp bi mogao dobiti ostrvo, a izgubiti kontinent

Američka glad za Grenlandom prizvodi eksplozivan spor unutar NATO-a. Predsjednik Donald Tramp, razjarеn otporom evropskih saveznika njegovim nastojanjima da pripoji autonomnu dansku teritoriju, izjavio je 17. januara da će uvesti carine od 10 odsto na uvoz iz osam evropskih zemalja koje su dva dana ranije tamo poslale trupe. Evropski lideri poručili su da neće dozvoliti da budu zastrašeni.

U konfuznoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je optužio saveznike da izazivaju „veoma opasnu situaciju po bezbjednost, sigurnost i opstanak naše planete“. Rekao je da će namet od 10 odsto porasti na 25 odsto u junu i ostati na snazi „sve dok se ne postigne dogovor o potpunoj i totalnoj kupovini Grenlanda“.

Na razgovorima američkih i danskih zvaničnika prošle sedmice nije postignut dogovor. Dok su hiljade Grenlanđana i Danaca izlazile na ulice poručujući da teritorija „nije na prodaju“, evropski lideri su bijesno reagovali na prijetnju carinama. „Nikakvo zastrašivanje niti prijetnja neće uticati na nas, ni u Ukrajini, ni na Grenlandu“, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron. Švedski premijer Ulf Kristerson poslao je sličnu prkosnu poruku: „Nećemo dozvoliti da budemo ucijenjeni“. Britanski premijer Kir Starmer nazvao je prijetnju američkim carinama „potpuno pogrešnom“. Lideri EU obećali su da će se konsultovati i odgovoriti.

Rizik po NATO je ogroman. „Ako Sjedinjene Države odluče da vojno napadnu drugu zemlju NATO-a, onda bi sve stalo“, izjavila je 5. januara danska premijerka Mete Frederiksen. „To uključuje NATO i samim tim bezbjednost poslije Drugog svjetskog rata“, dodala je.

Sporovi među članicama NATO-a nijesu nepoznati. Od pedesetih do sedamdesetih godina Britanija i Island vodili su takozvane bakalarne ratove, pri čemu su islandski brodovi 1975. godine otvorili vatru. Još značajnije, Turska je prethodne godine izvršila invaziju na Kipar, dovodeći se u direktan sukob sa vojskom kiparskih Grka i nekim grčkim trupama. Grčka je odgovorila povlačenjem iz integrisane vojne komande NATO-a na šest godina. Godine 1996. grčki lovački avion oborio je turski ratni avion iznad Egejskog mora. A 2020. turski ratni brod na radaru za navođenje vatre nanišanio je francusku fregatu u Sredozemlju, usred tenzija zbog građanskog rata u Libiji.

Ove čarke nisu imale velikog dugoročnog uticaja. Američke prijetnje Grenlandu daleko su ozbiljnije jer Amerika je i dalje politička i vojna okosnica NATO-a. Američki general već 75 godina obavlja dužnost vrhovnog savezničkog komandanta za Evropu (SACEUR). Planove odbrane NATO-a za Evropu, uključujući Grenland, izradio je posljednji SACEUR, Kris Kavoli, i oni podrazumijevaju visok stepen američkog učešća. Američki oficiri su na čelu i nalaze u se u svakoj glavnoj komandi. A bez američke vazdušne moći i obavještajnih kapaciteta, snage NATO-a bi mnogo teže odbile rusku agresiju i uz znatno višu cjenu.

Ako bi Amerika pripojila Grenland, bilo pravnim svršenim činom ili silom, nastala kriza bi srušila evropsko povjerenje u član 5, klauzulu o uzajamnoj odbrani saveza. Tramp je tu odredbu često dovodio u pitanje. Evropsko povjerenje sada visi o koncu. Ako bi bio spreman da raskomada jednu evropsku zemlju, zašto bi pritekao u pomoć drugoj koju komada Rusija?

Čak i ako na ulicama Nuka ne bi bilo borbi, šok od anšlusa bez krvi bio bi trenutak dubokog i nepovratnog razočaranja. „Kako NATO nastavlja svoj ključni posao u vezi s Rusijom“, pita Džuli Smit, koja je bila izaslanica Džoa Bajdena pri NATO-u, „u svjetlu činjenice da njegova najmoćnija članica krši teritorijalni suverenitet druge članice?“

Evropske vlade tada bi se suočile s jasnim izborom. Neki bi tvrdili da je Grenland premalen i nevažan da bi se zbog njega rušile transatlantske veze; drugi bi strahovali da bi raskol mogao podstaći Rusiju da napadne (ili makar testira) evropske odbrane.

Druga opcija bila bi da se pruži otpor. Evropljani bi, na primjer, mogli pribjeći ekonomskom kažnjavanju putem sankcija i carina. Evropska unija se dosad uzdržavala od snažne odmazde zbog Trampovih carina dijelom zbog zavisnosti od američke vojne moći. Ali Trampova prijetnja može promijeniti tu računicu. Nakon njegove objave, istaknuti članovi Evropskog parlamenta sugerisali su da trgovinski sporazum koji su Amerika i EU postigli prošlog avgusta ne bi opstao. Evropa bi mogla zauzeti i agresivniji ekonomski pristup, targetirajući američke tehnološke kompanije. Ali to bi moralo ići uporedo s hitnim povećanjem izdvajanja za odbranu. Novi trgovinski rat predstavljao bi ogroman pritisak na budžete.

Veliko pitanje bila bi budućnost američkih snaga i baza na kontinentu. Mnoge evropske države željele bi da one ostanu kao bezbjednosna mreža, bez obzira na eventualne arktičke avanture. Druge bi mogle vidjeti prijetnju njihovim uklanjanjem kao polugu uticaja prema Amerikancima. Americi bi bilo izuzetno teško da projektuje vojnu moć u Afriku i na Bliski istok bez pristupa evropskim bazama poput Ramštajna, ogromnog čvorišta u Njemačkoj. Američka zapljena naftnog tankera povezanog s Venecuelom 7. januara, na primjer, zavisila je od pristupa britanskim aerodromima i bazama, kao i od neprecizirane podrške Danske. Uostalom, sposobnost Amerike da nadgleda i suzbija prijetnje na Arktiku, navodno glavni razlog njene želje za Grenlandom, zavisi od saradnje Grenlanda, Islanda, Britanije i Norveške, pored ostalih saveznica u NATO-u.

U slučaju naglog raskida, Britanija bi se mogla suočiti s krizom u svom sistemu obavještajnih signalnih kapaciteta, nuklearnom odvraćanju i budućim podmorničkim snagama. Mnoge evropske vazduhoplovne sile ne bi mogle u potpunosti da koriste F-35, svoj najnapredniji borbeni avion, bez pristupa američkim komunikacijama, podacima za gađanje i municiji. To bi ih moglo primorati na uzdržaniji pristup.

Evropski lideri mogli bi se naći u klopci između javnog gnjeva, 62 odsto Nijemaca izrazilo je podršku pružanju pomoći Danskoj u sukobu s Amerikom, i realne zavisnosti.

NATO je previše složen da bi se raspao preko noći. „Uticaj na savez ne bi bio trenutan“, tvrdi Smit. „Ne bih očekivala neko veliko saopštenje da savez zvanično zatvara radnju. Postoji svijet u kojem bi savez nastavio da funkcioniše, ali bez temeljnog povjerenja koje je bilo u osnovi NATO-a od njegovog osnivanja prije nekih 75 godina“, dodala je.

( Ekonomist )