Spajiću je iz EU savjetovano uključivanje DPS-a (u realizaciju evropske agende)

Francuska je definitivno podigla rampu sa formiranja Radne grupe za pripremu Pristupnog ugovora Crne Gore s EU, a od kiparskog predsedništva EU su stigle potvrde da će u prvom povoljnom momentu staviti na agendu i formalno donošenje odluke, potvrđeno je “Vijestima” od izvora upućenih u pregovarački proces Podgorice sa EU. U svakom slučaju, Radna grupa bi trebalo da bude kompletirana i da počne s radom pre nego što Irci preuzmu predsedavanje EU od Kiprana. Ako bude ispoštovana pomenuta dinamika, Crna Gora će biti u prilici da uđe u EU do kraja 2028. godine.

Takođe, crnogorskom premijeru Milojku Spajiću je sa više relevantnih adresa u EU stavljano do znanja da bi bilo mudro i oportuno, pogotovo ako želi da završi posao oko pregovora sa EU do kraja godine, da postigne barem neki načelni dogovor sa DPS-om oko izrade i izglasavanja tzv. evropskih zakona u Skupštini Crne Gore, preneli su “Vijestima” diplomatski izvori koji rade na crnogorskom dosijeu u EU.

Premijer Spajić je tokom cele prethodne godine elegantno prelazio preko pomenutih saveta evropskih partnera, ali nije rečeno da u međuvremenu nije promenio stav, budući da je neophodno imati snažnu i široku podršku za usvajanje serije zakona, drugih odluka i izbora iz evropske agende kako bi se ispoštovao predviđeni ritam rada u parlamentu i okončaju pregovori do kraja godine. Takođe, ne treba ni potceniti sve maligniji uticaj naprednjačkog režima u Beogradu, kao što ne treba ni preceniti imunost političkih lidera dela Srba u Crnoj Gori na partikularne interese predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Prethodno rečeno ne znači da se od PES-a traži da promeni koalicione partnere i da formira neku novu vladajuću koaliciju. Naprotiv, otvaranje političke krize ili vanredni izbori pre nego što Crna Gora zatvori sva poglavlja sa EU doveli bi u pitanje primarni cilj da Podgorica postane članica EU do kraja 2028. godine; štaviše, on bi postao nedostižan. Realizacija evropske agende i izborni kalendar se, sticajem datih okolnosti, savršeno uklapaju i ne bi ih trebalo dovoditi u pitanje.

Naši kontakti u EU predočavaju i da bi vanredni izbori, pre završenog posla, bili dodatno problematični jer bi došlo do novog usitnjavanja, a ne ukrupnjavanja političke scene u Crnoj Gori, uz prekomponovanje odnosa postojećih snaga. Naime, više nego izvestan ulazak u političku arenu nove partije predsednika Jakova Milatovića bi još više zakomplikovao već prilično šarenoliki odnos snaga na crnogorskoj političkoj pozornici.

Milatovićeva stranka će neizbežno uzeti deo glasača PES-a i, imajući u vidu kontroverzan odnos predsednika i premijera, ne bi bilo jednostavno kreirati novu vladajuću koaliciju, odnosno pregovori bi uzeli dosta vremena, a Crna Gora nema taj luksuz, barem ne u ovom momentu, da gubi vreme ili da prolazi kroz novu nestabilnu političku fazu. Plus, i partije bivšeg Demokratskog fronta, imajući u vidu rezultate poslednjih ispitivanja javnog mnjenja, imale bi mnogo veće apetite.

UTICAJ VUČIĆEVOG REŽIMA

Još uvek nije najjasnije kojim smerom će krenuti dalja politika zvaničnog Beograda nakon debakla njegove spoljne politike u prehodnoj godini, to jest da li će i u kojoj meri pokušati da svoje neuspehe i nezavidnu poziciju u kojoj se našao prikrije ili relativizuje pravljenjem problema u regionu. U tom smislu, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i, u manjoj meri, Kosovo mogu da budu (zlo)upotrebljeni.

Serija događaja u Crnoj Gori i BiH, kao i kampanja koja se vodi u medijima pod kontrolom vlasti u Beogradu, ne obećavaju ništa dobro. Po starom običaju, kad god se naprednjački režim sudari sa rezultatima svoje politike, korupcije i kleptokratskog ustrojstva države, pribegava se vulgarnom nacionalizmu, pričama o ugroženosti Srba i izvozom destabilizacije i problema.

Pokušaji destabilizacije vladajuće koalicije u Podgorici kroz sinergijsko delovanje pojedinih lokalnih političara i propagandnih megafona Vučićevog režima, kao i miniranje postignutih dogovora u BiH za ispunjavanje uslova za početak pregovora o članstvu u EU, u Briselu se tumače kao negativni signali.

Lideri tzv. prosrpskih partija u Crnoj Gori nalaze se pred jednostavnim izborom: ili će se opredeliti za interese građana koje predstavljaju ili će biti marionete predsednika Srbije, čiji je jedini cilj opstanak na vlasti. Drugim rečima, Andrija Mandić je pred raskrsnicom na kojoj bira između mogućnosti da bude jedan od glavnih aktera u uspešnoj priči ulaska Crne Gore u EU i epizodne uloge u realizaciji projekta izolovanja Srba i Srbije na Balkanu i u Evropi.

U evropskim institucijama naglašavaju da Mandić i njegova partija dosad nisu bili kočnica za implementaciju evropske agende i, posledično, nisu bili prepreka na putu ka EU. Uslov da Crna Gora zadrži velike šanse da zatvori sva poglavlja do kraja godine jeste da Mandić nastavi da bude kooperativan u realizaciji evropske agende, bilo da je u pitanju njegova uloga predsednika Skupštine ili, generalno gledano, rad njegove partije u parlamentu i na terenu.

Evropska unija je uložila veliku energiju da pomogne lokalnim akterima oko usvajanja dva neophodna zakona i izbora glavnog pregovarača BiH sa EU, što su uslovi za početak pregovora Sarajeva sa Briselom.

Sve je bilo utanačeno i dogovoreno između bošnjačkih, srpskih i hrvatskih čelnika, uz posredovanje i dobre usluge Brisela. Predstavnici EU su imali datu reč predsednice ad interim Republike Srpske Ane Trišić Babić i članice Predsedništva BiH Željke Cvijanović, a onda je Milorad Dodik izminirao kompletan sporazum i vratio sve na početak.

Još uvek se ne zna da li je Dodik takav potez napravio jer je dobio instrukcije iz Beograda ili je to uradio na mig Mađarske ili iz nekog trećeg razloga. U svakom slučaju, pouzdano se zna da je neko izvršio pritisak, i to veoma efikasan, jer su svi čelnici u RS pristali da se usvoje zakoni i odredi pregovarač kako bi se otvorila vrata za početak pregovora.

Ako bismo sledili starorimski parametar cui prodest, onda bi vlast u Srbiji bila prva na listi osumnjičenih, jer bi, uz zatvaranje pet poglavlja sa Crnom Gorom u decembru, napredovanje BiH bila dobra vest za ceo region, osim za režim u Beogradu. Da se Bosna i Hercegovina pokrenula u decembru i trasirala put za otvaranje pregovora, u roku od godinu dana bi dostigla Srbiju. Za Beograd bi to, uz napredovanje Crne Gore, bio još jedan veoma težak udarac koji bi učinio još vidljivijim pogrešan smer kojim aktuelni režim vodi Srbiju.

ULOGA FRANCUSKE

Najveći problem Crne Gore u 2026. godini biće administrativni kapaciteti, jer je za godinu dana neophodno uraditi posao za koji je potrebno barem duplo više vremena, počev od pripreme zakonskih rešenja, preko usvajanja zakona, do implementacije, posebno onih iz domena vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Oko toga će Francuzi, Nemci i Holanđani biti veoma oštri i zahtevni.

Crna Gora će moći da računa na razumevanje, pre svega Evropske komisije, ali ne i na gledanje kroz prste kada su u pitanju ključne stvari koje se tiču uspostavljanja funkcionalne pravne države.

U pojedinim državama EU, pre svega Francuskoj i Holandiji, smatraju da vlada Milojka Spajića nije dovoljno uradila u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Usklađivanje viznog režima deo je liste velikih problema na crnogorskom putu ka EU i stiče se utisak da vlasti u Podgorici potcenjuju taj aspekt. Naime, jedan od razloga, ne i jedini, zašto su Francuzi privremeno blokirali Crnu Goru prošlog decembra bile su upravo odluke vlade u Podgorici vezane za vizne režime sa Saudijskom Arabijom i Bahreinom.

Francuzima nije bilo pravo ni to što je Turska i dalje na listi zemalja sa bezviznim režimom sa Crnom Gorom. Uz veliki rad ljudi iz evropskih institucija, posebno iz Evropske komisije, pozicija Pariza je ublažena i Turska će moći da ostane do poslednjeg roka koji je dat Crnoj Gori da u potpunosti uskladi svoj vizni režim sa EU. Ipak, Francuzi će u narednih godinu dana provlačiti Crnu Goru kroz sito i rešeto i to će biti veliki test za Crnu Goru.

Hrvatska ostaje enigma. Sami evropski zvaničnici koji rade na procesu evropskih integracija Crne Gore pola meseca su optimisti, a u drugoj polovini pesimisti. Ipak, veruje se da će Zagreb i Podgorica pronaći dogovor, kao i da, u slučaju da Crna Gora odradi ceo posao, Hrvatska neće biti ta koja će jedina blokirati ulazak svog suseda u EU.

( Željko Pantelić )