"Sa 14 godina, majka me je natjerala da se udam za odraslog muškarca"

Ajlin Oliva

BBC Mundo

Patriša Lejn je odrasla u Eden Preriju, gradiću sa zelenim brdima i pogledom na reku na obodu Minesote, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Za mnoge, to je idilično mesto.

Za nju, ono predstavlja detinjstvo odsečeno od sveta.

„Moj brat i ja smo bili društveno veoma izolovani.

„Iako smo živeli u predgrađu velikog američkog grada, živela sam po strogim pravilima, tlačili su me“, priseća se Lejn.

Žrtva seksualnog zlostavljanja od veoma ranog doba, Lejn je upala u duboku depresiju koja ju je navela, sa 12 godina, da potraži pomoć preko telefonskog broja za krizne situacije.

Tako je upoznala Tima - muškarca koji se jednog dana javio na njen poziv i koji će, mesecima kasnije, postati njen muž.

Tim je imao 25 godina i učio je bogosloviju.

U sklopu njegove verske obuke da postane misionar, dobio je zadatak u jednoj maloj organizaciji da se javlja na telefonske pozive.

Njih dvoje su se uskoro dogovorili da se nađu i, posle kratkog perioda, Lejn je zatrudnela i verila se.

Imala je samo 14 godina.

Lejn je odrasla u evangelističkoj porodici.

„Otkrila sam da molitva ne radi kao kontracepcija. Bila sam trudna i nisam želela da se udam za njega“, priseća se Lejn.

Dok je Tim plakao u podrumu, Lejn je saopštila roditeljima da je trudna.

Reakcija njene majke nije bila onakva kakvoj se nadala - okrivila ju je da je „obeščastila porodicu".

„Moja majka je bila vrlo nedvosmislena: ja sam isključivo kriva za svu sramotu koju sam nanela porodici i jedini način da to ispravim je da se udam za tog muškarca i da mu budem dobra žena“, kaže Lejn.

Ako je želela da zadrži bebu, morala je da se uda.

Njen otac je potpisao obrazac o pristanku i narednog dana su Lejn, njena majka i Tim pošli na jug u potrazi za sudom u saveznoj državi koja je dozvoljavala nekome Lejninog godišta da se uda, što je inače bilo zabranjeno u Minesoti.

„Smatrala sam da nemam drugu opciju.

Nisam želela da se udam za njega, ali sam očajnički želela da zadržim bebu i da je odgajam.

„Znala sam da mogu da budem dobra majka.“

• Dečji brakovi - živi relikt prošlosti
• „Prodali su me za devet dolara kada sam imala 12 godina, a u 13. sam postala majka"
• Dvanaestogodišnjakinja iz Kenije prisiljena da se uda dva puta za mesec dana

Trudnoća kao rupa u zakonu

Lejn, njena majka i Tim su prvo stigli u Kentaki, najbližu državu Minesoti koja je dozvoljavala brak u njenim godinama.

Ali lokalni zvaničnici su odbili njihov zahtev.

„Apsolutno ne. Previše su mladi“, priseća se Lejn da su joj rekli.

„I bili su u pravu. Potpuno u pravu. Bila sam premlada.“

Nastavili su dalje do Alabame, gde je u to vreme mogla da se uda uz roditeljski pristanak.

U Okrugu Loderdejl, u roku od nekoliko minuta, Lejn i Tim su bili venčani.

Nije nosila belu haljinu niti je ukrasila kosu cvećem za venčanje.

Njena majka je bila jedini svedok.

„Sve se desilo neverovatno brzo. Nisam želela da budem tamo.

„Nije mi se dopadao taj čovek, a moja majka je bila van sebe od besa“, kaže za BBC Lejn, koja danas ima 58 godina.

„Bilo je jezivo.“

Nekoliko minuta pošto je dobila venčani list, otišla je do parka preko puta sudnice i sela na ljuljašku - detinjasti impuls koji je naljutio i njenu majku i njenog novog muža.

„Ništa od toga nije bilo kako sam ja zamišljala venčanje“, priseća se Lejn.

U to vreme bila je u ranim nedeljama prve trudnoće i kasnije je rodila dete koje je dato na usvajanje.

„Nisam potpisala vlastiti venčani list.

„Moje ime je na njemu, ali od mene se nije tražilo da ga potpišem. Moja majka ga je potpisala umesto mene.

„Predala je moj život u ruke muškarca. Tako ti brakovi funkcionišu.

„Drugi ljudi vas samo predaju i ne možete da pobegnete dok god ne napunite 18 godina“, kaže ona.

Za 46 godina otkako se Lejn udala za Tima, zakoni Alabame su se vrlo malo promenili.

Danas 14-godišnjakinje ne mogu da se venčaju, ali 16-godišnjakinja to može uz pristanak jednog roditelja, uprkos tome što je 18 godina minimalna starosna granica za brak.

„Ne postoji druga dodatna zaštita.

„Država ne zahteva od maloletnika da da nezavisni pristanak, niti je obavezno sudsko odobrenje“, objašnjava pravnica Anastazija Lo.

Samo je 16 američkih saveznih država, uz glavni grad Vašington, 2025. je postavilo 18 godina kao minimalno zakonsko godište za brak bez izuzetaka.

To je standard koji zahtevaju grupe za zaštitu ljudskih prava.

Pravni izuzeci u drugim državama podrazumevaju trudnoću od namenjenog supružnika, da je dete te osobe već rođeno i roditeljski pristanak.

Države u kojima je trudnoća uspešno predočena kao razlog za izuzeće minimalnog starosne granice za brak su Arkanzas, Novi Meksiko i Oklahoma.

Anastazija Lo iz organizacije za rodna prava Ravnopravnost sada (Equality Now) tvrdi da izuzeci ne čine ništa sem da „dodatno legitimizuju veze i činove iskorišćavanja koji bi se inače smatrali zakonskim silovanjem ili zlostavljanjem deteta.“

Prema Ujedinjenim nacijama, 2025. je oko 12 miliona devojaka u svetu i dalje bilo udato pre 18. godine, što je starosni prag koji definiše dečji brak.

Mnoge organizacije upozoravaju da napori moraju drastično da se pojačaju da bi se do 2030. godine eliminisala ova praksa, u skladu sa Ciljevima održivog razvoja.

Ova praksa je međunarodno priznata kao kršenje ljudskih prava.

Samo u SAD, gde ne postoji federalno propisana minimalna starosna granica za brak, više od 300.000 maloletnica bilo je zakonski udato između 2000. i 2021, prema dokumentaciji organizacije Konačno bez okova, koja radi na okončanju ove prakse u zemlji.

Neke od njih su bile udate sa samo 10 godina, mada je većina bila udata sa 16 ili 17.

Većina devojaka je bila udata za odrasle muškarce.

„Federalni zakon bi popunio zakonske rupe koje trenutno dozvoljavaju i ohrabruju dečji brak i trgovinu decom pod maskom braka“, kaže Lo.

• Na ovoj strani ulice može abortus, na drugoj ne: Grad na granici dve američke države
• „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene
• Haiti: 'Najgore mesto na svetu da budete žena'

'I dalje se borim sa izolacijom'

U godinama posle njenog braka, Lejn je bila suočena sa izuzetno teškim odlukama, među kojima je bilo davanje ćerke na usvajanje i razvod od muža.

Kasnije se preudala - ovaj put vlastitom voljom.

Prema organizacijama koje rade na borbi protiv prisilnog i dečjeg braka u SAD, pogođene devojčice su često postajale izolovane i sklone napuštanju školovanja, što ih je činilo još zavisnijim od muževa.

„Izgubila sam nekoliko godina obrazovanja. Sustigla sam se kasnije, ali nije isto“, kaže Lejn.

„Moj muž mi nije dozvoljavao da imam prijateljice. Bila sam potpuno sama.

„Do današnjeg dana se borim sa izolacijom do današnjeg dana.

„Prijatnije mi je da sam sama nego u grupi zato što mi je i dalje teško da verujem ljudima“, kaže ona.

Od 2018. odine, 16 država je promenilo zakone tako da zabrane dečji brak, zahvaljujući neprestanim kampanjama preživelih i građanskog društva.

Ali ostaje da se uradi još mnogo toga.

„Ljudi misle da se to dešava samo u zemljama u razvoju ili u određenim religijama. Ali ne, to se dešava i u Sjedinjenim Američkim Državama“, kaže Lejn.

Aktivisti kažu da odsustvo svesti da je dečji brak problem u SAD, u kombinaciji sa duboko usađenim rodnim predrasudama, čini pravnu reformu utoliko težom.

„Za ove muškarce, brak je način da izbegnu krivično gonjenje. Tražim od poslanika da to ne dozvole“, kaže Lejn.

„A za one koji tvrde da je sa 16 ili 17 godina to već prava ljubav - sjajno.

„Ako je prava ljubav, biće i dalje prava ljubav kad budu imale 18 godina.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto šestogodišnjakinje dobijaju menstruaciju i izgledaju kao tinejdžerke
• Kineske majke imaju moćnog saveznika u provodadžisanju - Komunističku partiju
• Kakav je osećaj razvesti se u dvadesetim godinama i zašto nije sve tako loše

( BBC Serbian Svi članovi )