Kijev bez grijanja i struje: 600.000 ljudi napustilo grad

Stanovnici Kijeva već tri nedjelje trpe posljedice masovnih ruskih napada na energetsku infrastrukturu. Situaciju pogoršava uporni, jaki mraz s temperaturama znatno ispod nule, koji je okovao Ukrajinu skoro dvije nedjelje. Prema riječima gradonačelnika Vitalija Klička, od 22. januara bez grijanja je oko 2.600 višespratnica u glavnom gradu.

Nije iznenađujuće što pod tim okolnostima mnogi ljudi napuštaju grad. Među njima je i Anastasijina porodica. „Pošto nismo imali struju, grijanje ni vodu, moj muž, naše dvoje djece i ja preselili smo se u vikendicu mojih roditelja, a tu je i moj otac“, kaže ona za DW. Vikendica van grada ima kotao za grijanje na gas, a u bašti je i dizel-generator. „Tada imamo svjetlo, vodu i grijanje. Voda je iz bunara. Kad generator radi, imamo struju i pumpa radi“, kaže ona.

Anastasija je kozmetičarka i ima fleksibilno radno vrijeme, koje obično zavisi od njenih mušterija. Trenutno je na odmoru. „Moj muž je inženjer energetike i mora svaki dan da putuje do Kijeva. Putovanje je dugo i naporno, jer je auto-put zaleđen. Potrebno mu je i do dva sata da stigne do posla“, kaže ona.

Hoteli nude smještaj s popustom

Ukrajinska književnica i prevoditeljka Tamara Horiča Sernja takođe je napustila Kijev sa svojom djecom. „Vidjela sam objavu na Fejsbuku na kojoj žena nudi stanovnicima Kijeva popust od 50 odsto u svom hotelu u Lavovskoj oblasti. Naplaćuje oko 900 grivni (oko 18 eura) dnevno za odraslu osobu, uključujući i tri obroka. Spakovali smo stvari i krenuli već sljedećeg dana“, kaže ona.

I u tom hotelu nestaje struje, ali vodosnabdijevanje radi, a kamini i peći obezbjeđuju toplotu. „Juče je stiglo još 15 gostiju, većina je iz Kijeva. Uglavnom su to žene s djecom“, kaže Tamara Horiča Sernja. Veoma je zadovoljna što je pronašla smještaj, jer u njenom stanu u Kijevu trenutno nema ni vode ni grijanja.

Škole i fakulteti su zatvoreni

Zimski raspust u većini obrazovnih institucija u glavnom gradu, s izuzetkom vrtića, produžen je do 1. februara. Vlada se nada da će tako ušteđenu energiju preraspodijeliti u stambene zone.

Kako su se reporteri DW uvjerili na licu mjesta, sale i učionice na fakultetima zaista su prazne, ali studentski domovi nisu u potpunosti prazni. „Većina studenata je otišla kući za praznike. Ovdje su još uvijek samo oni koji imaju posao u Kijevu“, kaže upravnica studentskog doma pri Saobraćajnom fakultetu, koja želi da ostane anonimna. Prema njenim riječima, snabdijevanje strujom je problematično, ali vode i grijanja u domu ponovo ima. „Nakon ruskog granatiranja, nismo imali ni struju ni grijanje 28 sati, ali temperatura u sobama nije pala ispod 10 stepeni Celzijusa“, kaže ona.

Koliko ljudi ima u Kijevu?

Od početka intenzivnih ruskih napada 9. januara, približno 600.000 od 3,6 miliona stanovnika Kijeva napustilo je grad. To je izjavio gradonačelnik Vitalij Kličko u intervjuu za novinsku agenciju AFP. Njegova pres-služba saopštila je da se ta brojka zasniva na podacima o korišćenju mobilnih telefona. Trenutno u Kijevu ima 600.000 manje mobilnih telefona nego obično. „Neki su poslušali savjet i napustili grad, jer imaju drugi smještaj van grada ili su otišli kod prijatelja“, saopštila je gradska uprava za list „Ukrajinska pravda“.

Međutim, vojna uprava u Kijevu ne može da potvrdi tu brojku. „Da je toliko kupaca električne energije otišlo, situacija sa snabdijevanjem vjerovatno ne bi bila tako kritična“, rekla je za ukrajinsku televiziju portparolka vojne uprave Katerina Pop.

Roman Nizovič, direktor istraživanja trusta mozgova Diksi grupa, ne slaže se s njom. „Potrošnja električne energije zaista može da se koristi da bi se utvrdio broj stanovnika, ali nisam siguran da je to trenutno moguće, jer je snabdijevanje strujom veoma neredovno“, kaže on u intervjuu za DW i objašnjava: „Čim se pojavi struja, potrošnja skoči, jer ljudi odmah počinju da peru veš i da kuvaju.“

Sama s bebom tokom zime

Bez obzira na to koliko je stanovnika napustilo Kijev, situacija sa grijanjem i strujom ostaje teška.

Anja Sirotenko je među onima koji pokušavaju da se nose s problemima, a da ne napuste grad. Mlada žena dolazi iz dijela Hersonske oblasti koja je pod ruskom okupacijom. Sada živi u jednom soliteru u Kijevu. Sama brine o svojoj tromjesečnoj bebi, jer je njen muž pozvan u vojnu službu. „Živim na 15. spratu. Često nema struje, a kada je nema, nema ni vode“, kaže ona za DW.

Njen šporet radi samo na struju, pa je zato kupila gasni kamperski rešo. „Sa njim mogu da ispržim jaja i zagrijem vodu da operem bebu. Dobro je što beba još sisa“, kaže ona. Zadovoljna je i što je grijanje u njenoj zgradi do sada uglavnom radilo, osim nakon posljednjeg velikog ruskog napada.

Kod Marte Semenjuk, koja sa suprugom i malim djetetom živi u jednoj zgradi u Kijevu, već nedjeljama su hladni radijatori. Da bi se nekako zagrijali, uključuju gasni grijač. „Onda uključimo i ventilator da se ta toplota raširi po cijelom stanu“, kaže ona.

Marta Semenjuk ne želi da vodi svoje dijete u vrtić, iako on za sada nije zatvoren. „Prošle nedjelje je tamo temperatura bila samo 11 do 13 stepeni. Obećali su nam da će uključiti generator za dodatno grijanje, pa smo vodili djecu, ali ga nisu uključili. Tako je mali dobio bronhitis“, žali se majka.

Briga za ugrožene

S obzirom na tešku situaciju, kijevske vlasti obezbjeđuju tople obroke za posebno ugrožene građane, naročito penzionere i osobe s invaliditetom. Gradonačelnik Kličko je 13. januara saopštio da je izdao nalog gradskoj administraciji i državnim okružnim administracijama da svakodnevno obezbjeđuju topli obrok za ljude kojima je potrebna pomoć, a registrovani su u okružnim centrima. „To su prvenstveno stariji ljudi koji žive sami“, objasnio je Kličko.

Pomoć pružaju i mnogi volonteri. „Dostavljamo tople obroke direktno u stanove u kojima žive stariji i invalidi. U kontaktu smo s upravnicima zgrada, kojih ima u skoro svakoj stambenoj zgradi. Oni identifikuju nepokretne osobe i prosljeđuju nam te informacije. Lično dostavljam oko 115 obroka nedjeljno“, kaže Nikola Djačenko, šef organizacije za samopomoć u jednom kijevskom okrugu.

Bez grijanja sve do proljeća?

U međuvremenu, uprkos teškim vremenskim uslovima, radnici na održavanju energetskog sistema često rizikuju svoje živote kako bi omogućili snabdijevanje strujom, vodom i grijanjem. Oleksij Breht, član upravnog odbora i vršilac dužnosti direktora energetske kompanije Ukrenergo, 21. januara pogođen je strujnim udarom dok je popravljao oštećenu trafostanicu u blizini Kijeva.

Prema riječima Romana Nizoviča, približno 20 odsto stanova u ukrajinskoj prijestonici trenutno je bez grijanja. „Potrebno je vrijeme da se svi oni ponovo povežu na grijanje. To bi moglo da potraje jednu do dvije nedjelje“, kaže on. Manje elektrane trenutno nose najveći dio tereta. „Čak i kada se snabdijevanje toplotom obnovi, ono neće moći da radi punim kapacitetom“, objašnjava Nizovič.

U zgradama gdje su cijevi ili radijatori pukli jer se voda u njima smrzla, grijanja, kaže, vjerovatno neće biti sve do proljeća. Moguće je da će sistemi grijanja morati da budu zamijenjeni u čitavom stambenom bloku.

( Deutsche Welle )