Kako da se izborite sa zagađenjem vazduha

Srbija i Zapadni Balkan su među najzagađenijim u Evropi

829 pregleda0 komentar(a)
Tokom grejne sezone Balkan je među najzagađenijim delovima Evrope, Foto: Reuters
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Žarka Radoja

BBC novinarka

„Moraš da se preseliš.“

Nabrajanje šta se sve dogodi mom telu kada krene grejna sezona u Beogradu, navelo je nekoliko prijatelja i kozmetičarku da izgovore istu rečenicu.

Suv kašalj, bol u grudima, voda koja curi iz nosa, svrab u ždrelu, crvene oči, nesanica, simptomi su poznati ljudima koji imaju astmu ili poslednjih godina problem sa reakcijom na zagađenje vazduha u Srbiji.

Međutim, u mom slučaju slede i glavobolja, izostanak menstruacije, podbulost, suha, povremeno siva koža, menjanje tona glasa i anksioznost koja ume da preraste u paniku jer se uplašim da nemam vazduha.

Društveni život umre u trećini godine, jer ako uspete da dođete do njih, nemoguće je provoditi vreme u zadimljenim kafićima.

Samo ove zime sam pokušala da odem na dva koncerta i vratila se u stan jer nisam imala vazduha.

Naravno, treba i govoriti malo duže od minute, što je meni ponekad problem zbog kašlja.

Fizička aktivnost je svedena na minimum jer udah - kojim počinje ljudski život - često predstavlja napor za celo telo.

Eh, da, nisam vam rekla - nemam astmu. Nemam respiratorne bolesti, ni alergije.

Zapravo, prvu nedelju januara sam provela u Amsterdamu, gde sam najnormalnije disala.

U Beograd sam se vratila 11, a već 22. januara bila na inhalacijama, jer mi prepisani lekovi nisu bili dovoljni.

Kako mi je alergološkinja objasnila - osetljiva sam na hemijske iritanse u vazduhu.

Zvuči tako banalno kada se izgovori, a eto gde sam - polusposobna za život svake godine nekoliko meseci.

Pogledajte video: Kako da se zaštitite od smoga

Šta kažu podaci?

Srbija i Zapadni Balkan su među najzagađenijim u Evropi.

Smenjuju se ko je trenutno najzagađeniji, ali vode na kontinentu, a povremeno određeni gradovi vode i na globalnom nivou.

Srbija je tokom 2024. imala čist ili neznatno zagađen vazduh, ali su postojala prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica, olova i azot-dioksida, zaključak je izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), objavljenog sa osam meseci zakašnjenja - u januaru 2026.

Između ostalih, u Kruševcu, Šapcu, Pirotu, Loznici, Čačku, Zaječaru, Kraljevu, Novom Pazaru, Požarevacu (Kostolac), Valjevu, Beogradu, Subotici, Zrenjaninu i Somboru vazduh je bio prekomerno zagađen.

U urbanom području Beograda vazduh je bio prekomerno zagađen zbog prekoračenja graničnih vrednosti azot-dioksida, čestica PM10 i PM2.5, arsena i i benzo(a)pirena, ističe se u izveštaju SEPA.

Prekomerno zagađenje vazduha je prošle godine zabeleženo u više od 80 opština u Srbiji, a najzagađeniji su Arilje, Zaječar, Tutin i Pirot, pokazuju rezultati izveštaja koji je objavila Beogradska otvorena škola (BOŠ) u januaru 2026.

U istraživanju su uzeti podaci građanske mreže za monitoring kvaliteta vazduha iz više od 80 opština u Srbiji.

Jedini grad u kojem je vazduh bio bezbedan je Čajetina, pokazuju podaci iz izveštaja.

Reuters

„Zimi je zagađenje česticama na Balkanu najveće u Evropi.

„Nivoi zagađenja česticama su često viši nego u Pekingu, a nekim danima su među najvišim u svetu.

„Sumpor-dioksid zimi može biti preko 30 puta veći od onoga što obično vidimo u zapadnoj Evropi“, rekao je za Gardijan Andre Prevo, profesor sa instituta „Pol Šerer" u Švajcarskoj.

Njegov tim je pratio kvalitet vazduha tokom zimskih meseci u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, Sarajevu i zaključio da su glavni izvori zagađenja drvo, ugalj i kuhinjska isparenja.

U Srbiji se ukupno 14.100 smrti godišnje pripisuje zagađenju, navodi izveštaj „Globalno stanje vazduha" (State of Global Air) objavljen krajem 2025. godine.

Stopa smrtnosti u jugoistočnoj Evropi, koja se može pripisati zagađenju vazduha, četiri puta je veća nego u zapadnoj Evropi.

Jedan od osam ljudi u celom svetu, prema tom izveštaju, umre od zagađenja vazduha.

Pogledajte kako izgleda život pored izvora zagađenja u Tuzli

Saveti za disanje tokom grejne sezone

Pošto rešavamo akutno stanje, i ne bavimo se trajnijim rešenjem smanjenja zagađenja gradova u kojima živimo, jedan od glavnih saveta vodećih zdravstvenih organizacija jeste da pratite kakav je kvalitet vazduha na dnevnom nivou.

  • Izbegavajte izvor reakcije (to je malo teže kad je vazduh u pitanju, ali ako ste finansijski, poslovno ili drugarski u mogućnosti - savet sa početka teksta je najefikasniji)
  • Izbegavajte aktivnosti napolju, poput trčanja
  • Zatvorite prozore
  • Ne palite sveće u stanu, mogu da pogoršaju situaciju
  • Prečišćivač vazduha - pomaže kada ste u zatvorenim prostorijama koje ga imaju, ali kad ste napolju ne
  • Nošenje maske N95 ili KN95 - pomaže kad ste napolju
  • Inhalator - ukoliko je neophodan za disanje u najtežim danima, terapiju mora da odredi pulmolog
  • Vitamini D i E
  • Topli napici

Ovo su saveti Svetske zdravstvene organizacije, Američke asocijacije za plućne bolesti, zajedno sa preporukama lekara koje dobijam iz godine u godinu.

Ne odnose se na ljude sa hroničnim obolenjima. Svakako, ukoliko postoji problem, najpre posetite lekara.

Za sada, dok se ne preselim, imam dve pumpice, sprej za nos, suplemente E i D vitamina.

Drugu godinu za redom sam na inhalacijama i kratkom bolovanju.

Brojim dane do odmora, jer ću na dve nedelje otići iz Beograda.

Kada se vratim, proleće će biti bliže, temperature više i vazduh lakši.

Skoro kao da prethodna četiri meseca nisu ni postojala.

I tako do sledećeg oktobra.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk