Viđen kao 'neprijatelj' i pitanja Putinu: BBC urednik o hodanju po žici tokom izvještavanja iz Rusije

U danima koji su uslijedili nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu, ovdje su bili usvojeni represivni novi zakoni sa ciljem da ućutkaju svaku pobunu i kazne kritičare vlasti. BBC platforme su bile blokirane. Odjednom je izvještavanje iz Rusije počelo da djeluje kao hodanje po žici nad pravnim minskim poljem

2372 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

U njegovoj emisiji na ruskoj televiziji, slavni voditelj uzima na zub i pada u tiradu protiv Velike Britanije.

Samo mi je drago da nije njegov prst na nuklearnom dugmetu.

„Još uvek nismo uništili London ili Birmingem“, reži Vladimir Solovjov.

„Nismo istrebili taj britanski ološ sa lica Zemlje.“

Zvuči razočarano.

„Nismo proterali prokleti BBC s onim Stivom Roten-bergom. Šetka se okolo izgledajući kao usrana veverica… on je svesni neprijatelj naše zemlje!“

Dobro došli u moj svet: svet dopisnika BBC-ja u Rusiji.

To je svet u koji pružamo uvid u dokumentarcu Naš čovek u Moskvi.

Film snimljen za BBC Panoramu prati godinu dana u životu BBC-jevog moskovskog biroa, dok Kremlj nastavlja da vodi rat protiv Ukrajine, pojačava kontrolu kod kuće i gradi odnose sa predsednikom Trampom.

Žaoka sa vevericom me ne dotiče.

Veverice su simpatične.

I imaju debelu kožu – nešto što je stranom dopisniku neophodno ovde.

Ali „neprijatelj Rusije“?

To već boli.

Proveo sam više od trideset godina živeći i radeći u Moskvi.

Kao mladić sam se zaljubio u ruski jezik, književnost i muziku.

Na univerzitetu u Lidsu, vodio sam hor koji je izvodio ruske narodne klasike.

Za jedan koncert sam napisao pesmu na ruskom o snešku beliću koji je obukao toliko odeće da se otopio.

Kao taj sneško, Rusija koju sam poznavao kao da se istopila u februaru 2022. godine.

Pokrenuvši potpunu invaziju na Ukrajinu, najveća zemlja na svetu pošla je najmračnijim putem.

„Specijalna vojna operacija“ predsednika Putina postala je najsmrtonosniji rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Kad se danas osvrnem, vidim da to nije stiglo iz vedra neba: Rusija je anketirala Krim od Ukrajine 2014. godine; već je bila optužena da finansira, potpiruje i orkestrira oružani ustanak u istočnoj Ukrajini.

Odnosi sa Zapadom postajali su sve napetiji.

Ipak, potpuna invazija je predstavljala prekretnicu.

U danima koji su usledili, ovde su bili usvojeni represivni novi zakoni sa ciljem da ućutkaju svaku pobunu i kazne kritičare vlasti.

BBC platforme su bile blokirane.

Odjednom je izveštavanje iz Rusije počelo da deluje kao hodanje po žici nad pravnim minskim poljem.

Izazov: izveštavati tačno i iskreno o onome što se dešava a da ne padnete sa te žice.

Hapšenje novinara Vol strit džornala 2023. godine pokazalo je da strani pasoš nije garancija da nećete završiti u zatvoru.

Evan Gerškovič, američki državljanin, bio je osuđen po optužnici za špijunažu.

Proveo je šesnaest meseci iza rešetaka.

On, njegov poslodavac i američke vlasti odbacili su slučaj kao politički proces.

U moskovskoj redakciji BBC-ja sada smo mnogo manji tim.

Zajedno se trudimo da se izborimo sa svakodnevnim izazovima izveštavanja o ruskoj priči.

Producent Ben Tavener i ja se često suočavamo sa „dodatnim proverama“ kad letimo u Rusiju ili iz nje.

Novinari iz zemalja etiketiranih od Kremlja kao „neprijateljske“ (u koje spada i Velika Britanija) više ne dobijaju jednogodišnju dozvolu za rad.

Naše novinarske vize i akreditacije moraju da se obnavljaju svaka tri meseca.

Mnogi sagovornici koji su nam nekada davali izjave sada nisu spremni na to.

Verovatno misle da u vreme povećanih međunarodnih napetosti povezivanje sa BBC-jem nije vredno rizika.

Steve Rosenberg

A opet, zajedno sa drugim zapadnim emiterima koji su ostali u Rusiji, i dalje dobijamo pozive za događaje u Kremlju.

A ponekad dobijem i priliku da postavim pitanje predsedniku Putinu.

Čak i jedno jedino pitanje i odgovor na konferenciji za štampu mogu da pruže dragoceni uvid u to kako razmišlja ruski predsednik.

Vladimir Putin je motivisan ogorčenošću prema Zapadu: oko širenja NATO na istok, i onoga što doživljava kao višegodišnje nepoštovanje zapadnih lidera prema Rusiji.

Njegovi kritičari ga optužuju za imperijalističke težnje, pokušaje da reformiše rusku sferu uticaja.

„Hoće li biti novih 'specijalnih vojnih operacija'?", pitao sam predsednika Putina u decembru prošle godine u sklopu širih pitanja o njegovim planovima.

„Neće biti operacija ako se budete odnosili prema nama sa poštovanjem. Ako poštujete naše interese...“, odgovorio je lider Kremlja.

Što postavlja novo pitanje: ako Vladimir Putin zaključi da ruski interesi nisu poštovani, šta onda?

Sada kada je Donald Tramp ponovo u Beloj kući, Moskva smatra da joj Vašington ukazuje više poštovanja.

Tokom susreta na Aljasci u avgustu prošle godine, američki predsednik je prostreo crveni tepih pred ruskog lidera.

Pozvavši ga u Enkoridž, Donald Tramp je izveo Vladimira Putina iz zavetrine, uprkos tome što samit nije uspeo da okonča ruski rat u Ukrajini.

Nije baš sve išlo Moskvi na ruku.

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, koga su nedavno zarobile američke trupe, bio je ruski saveznik.

Potom je Amerika zaplenila naftni tanker u Atlantiku: ovaj je plovio pod ruskom zastavom.

Ipak, zapanjujuće je koliko je malo Kremlj kritikovao Ameriku u poslednjih 12 meseci.

Čini se da Moskva veruje da će joj dobri odnosi sa Trampovom administracijom pomoći da okonča rat u Ukrajini pod uslovima koji idu u korist Kremlja.

I zato je sada većina antizapadne retorike u ruskim državnim medijima usmerena, ne prema Americi, već prema Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.

Kako se sve samo promenilo.

Bio sam pozvan 1997. godine u „Klub belog papagaja“, popularnu humorističku emisiju na ruskoj državnoj televiziji u kojoj se pojavljivao beli papagaj po imenu Arkaša.

Ruske javne ličnosti sedele su u baru pričajući jedni drugima britanske viceve i govoreći s ljubavlju o Velikoj Britaniji.

„Bio sam 1944. godine na frontu u Drugom svetskom ratu“, prisetila se filmska legenda Jurij Nikulin.

„Sećam se kako su Britanci i saveznici otvorili Drugi front. To nam je mnogo pomoglo.“

Bratstvo Kluba papagaja tražilo mi je da „otpevam nešto britansko“.

Seo sam za klavir i pevao o „Dejzi! Dejzi“ i „biciklu pravljenom za dvoje“.

Dok sam sedeo u tom moskovskom baru, osećao sam se kao da Velika Britanija ne može biti bliže ruskim srcima.

Sećam se kako sam pomislio da su Rusija i Zapad na tom „biciklu pravljenom za dvoje“ i da je sukob u stilu Hladnog rata ostao iza nas u prošlosti.

Nije tako ispalo.

Trideset godina kasnije, od „belih papagaja“ stigli smo do „usranih veverica“.

Još mnogo gore od toga, od nada za istočno-zapadno prijateljstvo stigli smo do četvorogodišnjeg rata u Evropi sa katastrofalnim posledicama, prvenstveno po Ukrajinu.

Kako će se ovaj rat završiti neće uticati samo na budućnost Ukrajine, već i Rusije, ali i budućnost Evrope.

AFP via Getty Images

Tokom protekle četiri godine, bilo je trenutaka koji su me šokirali.

Nikad neću zaboraviti razgovor sa Verom na krajnje režiranom pro-putinovskom mitingu 2022. godine.

Pitao sam je da li ima sina. Imala je.

„Zar vas ne brine“, pitao sam je, „da bi mogao da bude regrutovan u vojsku i poslat u Ukrajinu?“

„Radije bih da mi sin pogine u Ukrajini nego da ga vidim kako traći život kod kuće“, odgovorila je Vera.

„Pogledajte koliko je mladih nezaposleno i vreme provodi opijajući se.“

Bilo je i prijatnijih susreta.

Nekoliko dana nakon što me je televizijski voditelj Vladimir Solovjov obeležio kao „neprijatelja Rusije“, nekoliko Moskovljana mi je prišlo da se rukuje sa mnom i zatraži selfi.

To vam je kao ruski nacionalni simbol: dvoglavi orao.

Jedna glava reži i naziva vas „usranom vevericom“.

Druga kaže: „Hvala što ste ovde.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk