Penzije mogli povećati i za veći procenat

Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, uz saglasnost Vlade, može iskoristiti pravo da predloži vanredno usklađivanje penzija ukoliko smatra da je povećanje koje se dobije kroz zvaničnu formulu usklađivanja nedovoljno ili ako smata da su zbog razlika perioda statističkih obračuna oštećeni penzioneri.

Upravni odbor Fonda PIO je na osnovu statističkih podataka i formule iz zakona donio odluku da penzije za januar poveća za 0,38 odsto, što je izazvalo negodovanje penzionerskih udruženja. Iz Fonda nije odgovoreno na pitanje “Vijesti” na osnovu kojih podataka su došli do ove računice i da li će predložiti vanredno usklađivanje kao što su uradili 2023. godine.

Isplata januarske penzije počinje 19. februara, dok se njen obračun obično završava do 13. dana u mjesecu, pa bi eventualno odluka o vanrednom usklađivanju mogla biti donijeta do tada.

Prema informacijama “Vijesti”, Upravni odbor Fonda PIO je koristeći zvaničnu formulu i podatke Monstata da je posljednjem dijelu prošle godine inflacija iznosila 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, kao i da su bruto zarade povećane za 0,4 odsto, došlo se do januarskog povećanja od 0,38 odsto. Zakon kaže da se u formuli o usklađivanju veći procenat (rasta zarada ili inflacije) množi sa 0,75 a niži procenat sa 0,25 odsto i da zbir ta dva dobijena broja čini procenat usklađivanja.

Odnosno 0,75 X 0,4= 0,3, a 0,25 X 0,3=0,075, tako da je dobijen zbir od 0,375, a upravni odbor Fonda je zaokružio na 0,38 odsto.

Fond je pravo da predloži vanredna usklađivanja zbog problematičnog obračuna iz formule dva puta iskoristio u 2023. godini, kada je na njegovom čelu bio Ranko Aligrudić, uz saglasnost tadašnjeg ministra finansija Aleksandra Damjanovića i konačnu odluku tadašnje Vlade premijera Dritana Abazovića.

Penzije se od 2022. usklađuju tri puta godišnje u januaru, maju i septembru (na četiri mjeseca) prema statističkim kvartalnim (tromjesječnim) podacima o rastu cijena i neto zarada. Problem je što godina ima četiri kvartala a penzije tri usklađivanja.

Matematička formula za usklađivanje penzija u maju 2022. godine je pokazala da ova primanja treba povećati za 5,5 odsto. Međutim Fond PIO je tada saopštio da ovo povećanje nije dovoljno zbog veće inflacije i što penzioneri izgube jedan kvartal u obračunu, pa je predložio da se penzije dodatno usklade za još 2,95 odsto. Vlada je to prihvatila pa su penzije u tom mjesecu povećane za ukupno 8,45 odsto.

Slično se desilo u narednom usklađivanju za septembra, kada je formu pokazala da je penzije potrebno povećati za 2,55 odsto a na predlog Fonda Vlada je odobrila dodatno usklađivanja od 2,45 odsto pa su penzije ukupno povećane za pet odsto. U toj godini sa tri redovna i dva vanredna usklađivanja penzije su ukupno povećane za 17 odsto.

Na početku te 2023. godine naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje bila je skoro izjednačena sa novcem potrebnim za isplatu penzija, što se desilo tada prvi put nakon 40 godina. U aprilu je naplata doprinosa vrijedila 43,5 miliona eura, dok je za isplatu penzija bilo potrebno 43,6 miliona eura. Razlika se povećala nakon ovih redovnih i vanrednih usklađivanja iz maja i septembra.

Međutim u oktobru 2024. godine kroz program “Evropa sad 2” Vlada je prepolovila procenat doprinosa za zarade sa 20,5 na 10 odsto. To je uslovila da je u toku 2025. godine od doprinosa za PIO naplaćeno 353 miliona, dok je za isplate penzije trebalo 796 miliona eura. Odnosno deficit Fonda PIO je iznosio 443 miliona eura. Svako povećanje iznosa penzija sada bi za Vladu značilo povećanje ovog deficita.

U budžetu za ove godinu očekivan je prihod od doprinosa za PIO od 400 miliona, dok je projektovani iznos za penzije 837 miliona.

U najtežem položaju su penzioneri kojima je iznos minimalne zarade bio zamrznut na 450 eura protekle dvije godine, jer su nakon toga dobili povišicu od 0,38 odsto ili 1,71 eura. Zvanična inflacija za protekle dvije godine je iznosila 6,1 odsto, pa je njihov iznos penzije izgubio značajan dio vrijednosti.

Kabinet predsjednika: Političkim partijama povišica od 75 odsto, a penzionerima 0,38 odsto

Savjetnica predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića za održivi razvoj Olivera Vukajlović kazala je “Vijestima” da ovo usklađivanje penzija za 0,38 odsto pokazuje koliko je sadašnji penzioni sistem udaljen od potreba ljudi koji su gradili državu.

“Penzioneri ne smiju biti kolateralna šteta ekonomskih politika i budžetskih prioriteta koji nijesu u dovoljnoj mjeri usmjereni ka njihovim potrebama. Povećanje penzija od svega 0,38 odsto, odnosno manje od dva eura, jasno pokazuje koliko je današnji sistem udaljen od stvarnih potreba ljudi koji su decenijama gradili ovu državu. Ovo povećanje je rezultat redovnog zakonskog usklađivanja sa rastom plata, ali zbog slabog rasta zarada ono ne može pratiti rast troškova života. Kada se uzme u obzir inflacija i promjene koje je donio program “Evropa sad 2”, jasno je da bi penzije trebalo prvenstveno usklađivati sa stvarnim rastom cijena, što bi u ovom trenutku značilo znatno veće povećanje”, kazala je Vukajlović.

Ona je ukazala da usporavanje privrede, posebno u turizmu, dodatno ograničava rast zarada, jer povećanje PDV-a i akciza smanjuje konkurentnost i prostor za povećanje plata.

“Bez rasta plata nema ni održivog rasta penzija. Istovremeno, budžetski prioriteti šalju pogrešnu poruku. Vlada ne smije dozvoliti da se izdvajanja za političke partije povećaju za 75 odsto, sa 8 na 14 miliona eura, dok se penzionerima penzije uvećavaju za svega 0,38 odsto. Potrebna je odgovorna i razvojno orijentisana politika, zasnovana na jačanju privrede i pravednijoj raspodjeli javnih sredstava. Samo tako buduća povećanja penzija mogu biti stvarna i dostojna ljudi koji su cijeli život radili i doprinosili razvoju ove države”, navela je Vukajlović.

( Goran Kapor )