Sarajevska Hagada: Feniks koji se ponovo brani

Neki u njena 142 lista posebno izbeljene i istanjene teleće kože vide milionsku vrednost, ali za Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine (BiH), ona je neprocenjiva.

Njena zaštita vredna je i rizikovanja života, što su pojedini i radili kroz istoriju.

Sarajevska Hagada (na hebrejskom priča ili kazivanje) izrađena je u Španiji i namenjena je za upotrebu tokom jevrejskog verskog praznika Pashe, ali je na Balkanu od 19. veka.

Danas se, pod strogim merama bezbednosti, čuva u sefu Zemaljskog muzeja BiH.

„Što se tiče struke, apsolutno nema nikakve dileme, to je zaista najvredniji spomenik srednovekovne jevrejske umetnosti.

„Nekim ljudima možda to zvuči čudno, ali na primer, jedini prikaz sinagoge iz 14. veka je u tom rukopisu", kaže Mirsad Sijarić, kustos Zemaljskog muzeja u Sarajevu, za BBC na srpskom.

Odlukom UNESKO-a 2017. upisana je u Međunarodni registar „Pamćenje sveta", koji obuhvata rukopise i dokumenta.

„Njena važnost je umetnička, istorijska i simbolička - i upravo ta kombinacija je ono što je razlikuje od većine drugih hagada", kaže Haris Halilović, profesor Globalnih studija na RMIT Univerzitetu iz Melburna, za BBC na srpskom.

U Sarajevu, većinski muslimanskom gradu, Hagada nije samo verska knjiga, već čuvar zajednice koja je u proteklih 120 godina preživela tri rata.

Zbog toga je izjava Milorada Dodika, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske (RS), jednog od dva entiteta na koje je podeljena BiH, pred sastanak sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom da „Hagadu treba vratiti u Izrael" u Sarajevu dočekana kao provokacija.

„Ova tema nije razmatrana", glasio je pisani odgovor iz Vlade RS za BBC na srpskom.

Iz izraelske ambasade u Tirani, koja pokriva BiH, za BBC na srpskom su rekli da „nijedna izraelska vlast nije podnela nikakvu inicijativu ili zahtev da Hagada bude prebačena u Izrael".

„Najlakše je poklanjati ono što nije vaše, naročito kad hoćete da date nekome kome to niti pripada, niti je bilo kada pripadalo", kaže Jakob Finci, predsednik Jevrejske zajednice u BiH, za BBC na srpskom.

„Jednostavno, Sarajevska Hagada nema nikakve veze sa Izraelom, osim što je to jevrejska verska knjiga.

„Samim tim ima veze sa jevrejima, ali ne sa državom Izraelom."

Dodik već duže vreme krši zakon uzurpirajući poziciju predsednika RS i često se sastaje sa zvaničnicima drugih država iako ne obavlja nijednu političku funkciju, smatra Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, administrativnog centra RS, u izjavi za BBC na srpskom.

• Dodik za BBC: Srbi u BiH imaju pravo da traže „status nezavisne države"
• Milorad Dodik više nije predsednik Republike Srpske, Sud BiH odbio žalbu
• Dodikov uspeh nakon niza neuspeha: Skinut sa američke liste sankcija

O Hagadi - priča o priči

Vekovima se tokom večera uoči praznika Pesaha iz hagada čitaju priče i molitve.

Ne koristi se u verskim objektima, već u domovima.

Sarajevska se razlikuje od ostalih po nivou ukrašavanja i broju stranica, ali i sadržaju koji sačuvan u rukopisu.

Ona je među šest ili sedam luksuznih sefardskih hagada, izrađenih u Kataloniji tokom prve polovine 14. veka, koje su bogate jevrejske porodice naručivale za upotrebu tokom proslave Pesaha i predstavljaju vrhunac jevrejske umetnosti u srednjevekovnoj Španiji, kaže Šalom Sabar, profesor u penziji sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

„Karakteristični po raskošnim figurativnim minijaturama i prefinjenoj kaligrafiji, ovi rukopisi se čuvaju u velikim muzejima i bibliotekama širom sveta, poput Britanske biblioteke u Londonu i Biblioteke Mađarske akademije nauka u Budimpešti", navodi stručnjak za jevrejsku umetnost u pisanom odgovoru za BBC.

Sa Sarajevskom Hagadom je, kaže, i lično povezan već decenijama.

„Još od studija početkom 1970-ih, posedujem reprodukciju Sarajevske Hagade (izdanje Sesila Rota, štampano u Beogradu 1962. godine), koju moja porodica i ja koristimo na svakom Sederu (ritualna večera tokom Pashe) više od pedeset godina", dodaje on.

Sarajevska Hagada, pisana na pergamentu, poznata je po izuzetno lepim i brojnim ilustracijama, iako je u judaizmu, baš kao i u islamu, zabranjeno prikazivati ljudske likove jer su načinjeni nalik bogu.

„A Boga ne smete da prikazujete.

„Međutim, Sarajevska Hagada je puna ilustracija i u današnjem smislu reči napravljena je kao strip o spašavanju jevreja iz egipatskog ropstva i prelaska preko Crvenog mora i ulaska u obećanu zemlju", objašnjava Finci koji je skupljao sredstva za očuvanje Hagade u vreme kada je Zemaljski muzej bio zatvoren.

Pogledajte video: Fascinanatna istorija Sarajevske Hagade

Za profesora Halilovića ova knjiga stara skoro 700 godina je izuzetna i zato što nije samo religijski tekst ili umetnički predmet, već artefakt preživljavanja.

Kroz priču o njoj je moguće čitati i politička previranja i stradanja.

„U sebi objedinjuje sefardsko izgnanstvo, osmanski pluralizam, austrougarsku upravu, fašističku okupaciju, socijalističku Jugoslaviju i posleratnu Bosnu i Hercegovinu.

„Malo je rukopisa koji u jednom kodeksu nose tako slojevite i kontinuirane istorije", kaže on.

Put od Španije do Sarajeva

Sarajevska Hagada pisana je najverovatnije u okolini Barselone oko 1350. godine.

Posle progona Jevreja iz Španije 1492. godine, rukopis su u Sarajevo donele sefardske izbeglice koje su se nastanile u Bosni i drugim delovima Osmanskog carstva.

Ne postoje tačni istorijski dokumenti koji bi precizno mogli da potvrde godinu u kojoj je Sarajevska Hagada doneta u Bosnu.

Pretpostavlja se da je krajem 15. veka napustila prostor današnje Španije, a tokom 17. veka bila je na teritoriji današnje Italije.

„Prvi siguran podatak koji imamo je iz 1893. godine, kada je rukopis ponuđen Zemaljskom muzeju na otkup i od tog trenutka imamo svu dokumentaciju", kaže Sijarič, kustos Zemaljskog muzeja.

Jozef Koen je knjigu prodao tada tek formiranom Zemaljskom muzeju, čemu svedoči i kupoprodajni ugovor iz 1894.

Zemaljski muzej u to vreme nije imao novac za kupovinu ove izuzetno važne verske knjige, ali je sredstva dobio iz Beča budući da je Bosna tada bila pod Austrougarskom upravom.

„Posle nekog vremena poslata je u Beč gde su je pregledali stručnjaci i oni su vrlo brzo objavili publikaciju o Hagadi", dodaje Sijarić.

„Analizirana je u doba kad nije bilo fotokopir aparata, pa je rukom precrtana. Potom je napravljena knjiga o njoj koja se zove 'Sarajevska Hagada' i otud i ime", pojašnjava Finci.

Bez obzira gde će završiti uvek će se zvati Sarajevska Hagada jer joj je to „krsno ime" koje je dobila posle otkrića i boravka u Sarajevu, naglašava.

• Ko su savremeni balkanski derviši
• Drevna božanstva Kibela i Mitra - nekada poštovana na Balkanu
• Sva lica Svetog Nikole: Između istorije i verovanja

Muslimani i hrišćani rizikovali živote braneći hagadu

Svedočila je burnoj istoriji Balkana.

Tokom Drugog svetskog rata, kao i tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, muslimanski i sekularni čuvari rizikovali su živote kako bi je zaštitili.

„To je čini simbolom etike solidarnosti, zajedništva i moralne odgovornosti koja se iskazivala u našem bosanskohercegovačkom društvu.

„S druge strane, kulturni artefakti poput Hagade često postaju instrument savremene politike i politikanstva upravo zato što nose snažan simbolički kapital", dodaje je Bakić.

Prva priča o odbrani Hagade datira iz Drugog svetskog rata.

Tadašnji direktor muzeja Jozo Petrović i kustos Derviš Korkut uspeli su da uvere oficire nemačke vojske da Hagada nije u muzeju.

Jedna od verzija je da je Petrović rekao oficiru da je knjigu ranije dao drugom pripadniku nemačke vojske.

Kada je vojnik otišao bez Hagade organizovano je njeno izmeštanje.

„Potom ju je Derviš Korkut izneo iz muzeja.

„To je priča. Deo toga se ne može proveriti zato što ne postoji nikakav pisani trag.

„Međutim, uloga Derviša Korkuta se i na drugim stvarima pokazala kao takva", kaže Sijarić.

Jedan od legendi je i da se Hagada jedno vreme čuvala u džamiji, na planini Bjelašnici pored Sarajeva.

„Mnogo je o tome pisano, ali nema verodostojnog pisanog traga", kaže istoričar i emeritus Imamović koji je 2008. objavio knjigu „O Sarajevskoj hagadi“.

U njoj piše i o slučaju krađe Hagade iz pedesetih godina, nalik na akcione filmove, kada je izneta iz muzeja, iako je samo nekolicina zaposlenih u muzeju znala mesto gde se čuva i posedovala ključeve.

Zahvaljujući angažovanju policije i zatvaranju granica, pronađena je i sprečeno je da je iznesu iz zemlje, ali su ostale mnoge nedoumice o naručiocu i lopovima.

Predsednik Jevrejske zajednice u BiH kaže da je sigurno da se Hagada više puta našla u opasnosti, i da se svaki put digla poput feniksa.

Pisani tragovi potvrđuju da je u jednom periodu za vreme Drugog svetskog rata knjiga, sa ostalim dragocenostima Zemaljskog muzeja, bila čuvana u u trezoru Centralne banke u Sarajevu.

„Što se ponovilo i tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1994. kada se opet čuvala na istom mestu", kaže Sijarić.

Tokom poslednjeg rata direktor muzeja bio je Imamović koji se u razgovoru za BBC priseća operacije prebacivanja Hagade.

„Mnogi nisu bili svesni njene vrednosti."

S kolegom iz muzeja i trojicom policajaca tokom noći 6. juna 1992. izveo je akciju premeštanja.

„Policajci su me pitali - je li zaista knjiga tako vredna da svi zbog nje glavu izgubimo", priseća se Imamović u razgovoru za BBC.

Dugo je uspevao da sakrije lokaciju Hagade, ali jednog dana je otkriveno mesto čuvanja.

U svetskim medijima je odjeknula vest da je Vlada BiH prodala Hagadu kako bi nabavila oružje.

„Jedan iz muzeja je istrčao i rekao da je u depou Centralne banke, stranci su tražili od mene da je vide jer niko u svetu nije verovao da nije prodata“, seća se Imamović.

Kaže da su tokom rata mnogi bili zainteresovani za najvrednije delo Zemaljskog muzeja i da su se nudili da je „čuvaju“, pa i država Izrael.

„Dok sam bio direktor muzeja, nisam je dao.“

• Tajna drevne tkanine zbog koje su se borili kraljevi i carevi
• Kuća mudrosti - mesto nastanka savremene matematike
• Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija

Sarajevska Hagada jedan je od prvih zaštićenih spomenika Bosne i Hercegovine.

Ovaj strogo čuvani simbol Sarajeva samo tri puta je napuštao Bosnu.

Jednom je išla u Beč, prestonicu Austrije, na procenu, a drugi put na jedan dan na izložbu u Zagreb, glavni grad Hrvatske i jednom u Budimpeštu, piše Imamović.

Niko ne zna koja je njena tačna vrednost, ali je Uprava zemaljskog muzeja 1991. kada je Vlada Španije tražila da se Hagada izloži u Madridu povodom 500 godina od izganstva Jevreja tražili garanciju od sedam miliona dolara.

Istoričar Imamović veruje da bi bogati Jevreji za kupovinu izdvojili i više od milijarde dolara.

„Iako Hagada zakonski pripada Sarajevu i treba da ostane tamo sačuvana, ona bi trebalo da bude dostupna svima koji žele da je proučavaju i cene - posebno izraelskim Jevrejima, od kojih mnogi potiču iz španskih i balkanskih sefardskih zajednica, poput onih iz Bosne i Sarajeva, proteranih iz Španije 1492. godine koji su nosili sa sobom dragocene hebrejske knjige.

„U tom smislu, rukopis je i nemi svedok nevolja jevrejskog naroda", zaključuje Sabar.

Zašto Dodik na poklon nudi nešto što nije njegovo

Dodikova „ponuda" Izraelu došla je pola godine pošto je šef Konferencije evropskih rabina Finkas Goldšmit zatražio od filantropa da kupe Sarajevsku Hagadu iako ona nije na prodaju.

„Sarajevska Hagada - trajni simbol jevrejskog opstanka, otpornosti i suživota sada se svodi na politički rekvizit.

„Eksploatacija jevrejskog nasleđa koju sprovodi Zemaljski muzej BiH je krajnje sramotna i nečasna“, napisao je Goldšmit na Iksu posle saznanja da ovaj muzej novac od prodaje publikacije o Hagadi poklanja narodu Palestine.

Uprava Muzeja odluku je opravdala tvrdnjom da „narod Palestine trpi sistematičan, proračunat i hladnokrvan teror, direktno od države Izrael, i posredno od svih onih koji istu u njenim besramnim postupcima podržavaju i(li) opravdavaju".

Najnoviji sukob na Bliskom istoku počeo je 7. oktobra 2023, kada su pripadnici ekstremističke organizacije Hamas upali u Izrael, ubili 1.200 i oteli 251 taoca.

U ofanzivi Izraela na Pojas Gaze koja je usledila, ubijeno je više od 71.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa.

Na inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa, dve strane su pristale na dogovor o primirju koji je na snazi od oktobra 2025.

Pogledajte video: Kako je kefija postala nacionalni simbol Palestinaca

Među prvima je na potez Zemaljskog muzeja reagovao upravo Dodik koji je odluku nazvao „uvredom za jevrejski narod i Izrael".

Iz Ambasade Izraela poručili su da se nadaju da će vlasti BiH preduzeti sve mere da obezbede očuvanje jednog od najstarijih i najlepših dokumenata „kako bi svi mogli da nastave da uživaju u njemu i kako bi Sarajevo ponovo moglo da opravda vlastito nasleđe kao simbol međuverske i međukulturne tolerancije".

„Međutim, ako ponašanje uprave muzeja predstavlja rizik za Hagadu, možda će biti potrebno razmotriti operaciju spasavanja i njen prenos u instituciju koja poštuje i čuva duhovno nasleđe svih religija", dodaju u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Kažu i da „duboko cene stav Dodika", koga su u saopštenju nazvali predsednikom, u vezi sa jevrejskom zajednicom BiH, a posebno Republike Srpske.

Aktuelizacija priče o Hagadi s kraja januara 2026. uoči obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, tokom Dodikove posete Izraelu „predstavlja izraz arogancije i bahatosti", ocenjuje analitičarka Topić.

„Osim dodvoravanja domaćinima u Izraelu, on nastoji da se dodvori i Amerikancima, omalovaži bošnjačko stanovništvo i njene državnike, kao nedostojne da čuvaju jevrejski rukopis", dodaje.

Veruje da je Dodikov cilj da pošalje poruku da samo Srbi čuvaju nasleđe i kulturu Holokausta.

„Ovo mu je poslužilo kao 'argument' kojim je ukazao na radikalni islam u BiH i stajanje na braniku 'odbrane hrišćanskih vrednosti', rame uz rame uz Trampa i Netanjahua.

„Iako je dao nerealnu i neostvarivu ponudu, Dodik ne mari za posledice izrečenog, njemu je bilo bitno da ga neko od zvaničnika van granica BiH prihvata kao relevantnog političara", smatra Topić.

Pogledajte video: Oleg Mandić - jedan od poslednjih dečaka iz Aušvica

'Jeftin politički gest'

Dodikovu izjavu osudili su iz Međureligijskog veća (MRV) u kojem su i poglavar Islamske zajednice u BiH, nadbiskup vrhbosanski i mitropolit Srpske pravoslavne crkve.

„Nesumnjivo da je ponuda Dodika o 'vraćanju' Hagade u Izrael instrumentalizacija i zloupotreba knjige i religije u isto vreme, pogotovo zbog činjenice da Hagada nikada nije bila u Izraelu, niti mu istorijski ili po bilo kojem drugom osnovu pripada", odgovorili su iz MRV na pitanja BBC-ja.

Za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevska Hagada ima višeslojni značaj koji daleko nadilazi njenu umetničku i religijsku vrednost, kaže Sarina Bakić, profesorka sociologije sarajevskog Fakulteta političkih nauka.

Zbog toga ne čudi da se srednjevekovna verska i umetnička knjiga koristi u današnjem političkom kontekstu.

„Zato je pozivanje na 'povratak' Hagade u Izrael apsolutno istorijski netačna tvrdnja, funkcioniše kao jeftin politički gest kako bi se izbrisao bosanskohercegovački i sefardski kontekst njenog čuvanja, i uklapa je u savremene geopolitičke igre i probleme.

„Takve izjave ne govore o artefaktu samom, već o pokušaju da se prošlost instrumentalizuje kako bi se proizvela poželjna politička stvarnost", zaključuje Bakić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Miroslavljevo jevanđelje ili kako se vekovima prepliću politika i kultura
• Stefan Nemanja i složena istorija spomenika na Balkanu
• Prvi kralj Bosne: Zašto je Tvrtko Kotromanić važan za Balkan
• Priča o dva Sarajeva: Kako se linija bosanskih entiteta preslikava na kartu, politiku i život
• Mapa Mundi: Najbolja srednjovekovna karta sveta

( BBC Serbian Svi članovi )