Francuska i Vučić između Crne Gore i članstva u EU

Francuska i vlasti u Beogradu su najveća pretnja ambicijama vlade Milojka Spajića da uvede Crnu Goru u EU u predviđenim vremenskim okvirima između 2028. i 2030. godine, preneli su “Vijestima” izvori u EU veoma dobro upoznati sa crnogorskim dosijeom. Prema rečima naših sagovornika, Podgorica mora da bude vrlo oprezna i na delovanje Belgije i Holandije. Te dve zemlje sa Petom Republikom predstavljaju blok država u EU koji vreba priliku da minira proces proširenja i da ga maksimalno uspori, a destabilizacija Crne Gore je jedan od načina.

Na drugoj strani, u EU se uveliko radi na pronalaženju formula za ubrzanje evropskih integracija Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije. U sledećih nekoliko meseci EU će poprilično olakšati i učiniti prohodnijom i jednostavnijom metodologiju u procesu proširenja.

Kreiran je i tzv. hibridni plan da Evropska komisija dobije mnogo veća ovlašćenja u procesu pregovora, od otvaranja poglavlja do drugih koraka, dok bi članice EU mogle da blokiraju hod kandidata za ulazak u Uniju tzv. obrnutom većinom. Jedino će za zatvaranje poglavlja biti potrebna jednoglasna odluka svih članica EU.

Nova metodologija bi omogućila Crnoj Gori da završi, bez većih problema, pregovore u predviđenim rokovima, ubrzala bi Albaniju i BiH, a Severnoj Makedoniji pružila šansu da izađe iz blokade koju je nametnula Bugarska upotrebom veta. I Srbija bi, takođe, sa novim pravilima, ako u Beogradu naprave zaokret, što je malo verovatno, mogla da iskoristi novu priliku da uđe u voz sa komšijskim zemljama za članstvo u EU.

BEOGRAD U SLUŽBI PARIZA PROTIV PODGORICE

Nalazimo se u veoma senzibilnom periodu evropskih integracija Crne Gore. Ako je režim u Beogradu rešio da destabilizuje Crnu Goru kako bi sprečio ili odložio njen ulazak u Evropsku uniju, sada ulazimo u fazu kada je proces najranjiviji i kada može da pretrpi ozbiljna zakašnjenja koja mogu da spreče realizaciju plana da do kraja ove decenije Crna Gora uđe u EU.

Dobar deo administracije u Parizu i Hagu, ali i De Veverova vlada u Briselu, upravo u Podgorici vidi “meki trbuh” za dovođenje u pitanje procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana. U Francuskoj i Holandiji imamo nestabilne manjinske vlade i biračko telo prilično alergično na proširenje EU, tako da je veoma mali broj političkih formacija spreman da ponese teret odgovornosti za prijem novih članica u EU pred vlastitim glasačima u izbornoj ili predizbornoj godini.

U Petoj Republici se približavamo predsedničkim izborima, koji su na programu za malo više od godinu dana, i zato je Francuska najozbiljnija “nagazna mina” za pregovarački proces Crne Gore. Nijedna velika stranka ili potencijalno ozbiljni predsednički kandidat u Francuskoj ne želi da bude povezan sa politikom proširenja EU na Zapadni Balkan.

Logika razmišljanja protivnika ulaska zapadnobalkanskih država glasi: ako zaustavimo Crnu Goru, automatski odlažemo do daljeg buduće proširenje EU. Naravno, oni neće blokirati Podgoricu stavljanjem veta, kao što to radi Bugarska sa Severnom Makedonijom; ići će na pronalaženje razloga utemeljenih na nepoštovanju postavljenih uslova iz Evropske agende ili će iskoristiti eventualnu destabilizaciju Crne Gore.

Vlasti u Beogradu su upoznate sa raspoloženjem u vrhu političkih stranaka i establišmentu u Francuskoj, Belgiji i Holandiji, što daje smisao pojedinim nastupima i izjavama čelnika naprednjačkog režima. U evropskim institucijama i državama članicama izrazito naklonjenim procesu proširenja EU ne isključuju mogućnost da Srbija pokuša da destabilizuje Crnu Goru i tako servira Parizu izgovor, kao na tacni, za stopiranje pregovaračkog procesa Podgorice.

Dakle, ne radi se o srpskom lobiranju u Francuskoj i drugim članicama EU protiv Crne Gore, već o koincidenciji raspoloženja i orijentacije pojedinih evropskih vlada sa interesima vlasti u Beogradu.

Većinski deo izvršne vlasti i većina u Nacionalnoj skupštini Francuske želeli bi što pre da zaustave Crnu Goru i čitav proces evropskih integracija, što se najbolje videlo krajem prošle godine, ali ih u tome, barem zasad, uspešno sprečava predsednik Emanuel Makron, uz asistenciju ministra evropskih poslova Benžamena Hadada.

Dok je Makron u Jelisejskoj palati, Crna Gora, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, imaće saveznika u procesu evropskih integracija i zato je važno maksimalno iskoristiti njegov boravak na čelu Pete Republike do proleća 2027. godine.

Podsetimo, predsednik Makron bio je ključna osoba koja je podigla francusku rampu koju su postavila resorna ministarstva u decembru prošle godine za privremeno zatvaranje pet poglavlja Crne Gore. Da nije bilo Makrona i njegovog angažovanja, šanse da Crna Gora zatvori sva poglavlja do kraja ove godine ili u prvim mesecima sledeće bile bi nepopravljivo kompromitovane.

Premijer Milojko Spajić i njegovi saradnici su vrlo dobro upoznati sa pozicijom Francuske i još par zemalja koje imaju rezerve prema Crnoj Gori, i jedan od prioriteta vlade u Podgorici trebalo bi da bude izbegavanje davanja izgovora suprotnoj strani da zaustavi proces.

MANDIĆEV IZBOR

U evropskim institucijama primećuju da je crnogorski premijer Spajić oslabljen, ali je većinski stav unutar EU da je najbitnije geopolitički stabilizovati Crnu Goru i usidriti je čvrsto u evropskom dvorištu, tako da će predsednik Vlade moći da računa na podršku EU.

Uprkos trzavicama u vladajućoj koaliciji i izlasku ministara Demokratske narodne partije iz Spajićeve vlade, sve što je EU očekivala da će Podgorica uraditi u dobroj meri je realizovano, tako da je i dalje na šinama za zatvaranje svih poglavlja u predviđenom roku.

Izvori “Vijesti” u EU kažu da predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, zasad, igra korektno, pogotovo kada je u pitanju realizacija zadataka iz tzv. evropske agende i da je razlika između njega i Milana Kneževića postala vidljiva svima.

“Knežević je pod totalnim uticajem Beograda i radi upravo ono čega smo se pribojavali da će raditi ceo, uslovno rečeno, prosrpski blok u Crnoj Gori, a to je da minira put Podgorice u završnoj fazi pregovora. Mandić ne samo da nije krenuo stopama Kneževića nego nema naznaka da bi mogao to da uradi, ali je potrebno ostati oprezan”, precizira naš sagovornik.

Razlog za uzdržanost je, uslovno rečeno, izvestan novi pokušaj režima u Beogradu da destabilizuje Crnu Goru. U Briselu se ne isključuje mogućnost da predsednik Srbije, u momentu kada shvati da je proces proširenja ireverzibilan i da je Crna Gora na korak od članstva, upotrebi svoj poslednji adut, a to je pritisak na lidera Nove srpske demokratije da minira put Podgorice na poslednjem kilometru do članstva u EU. Tada će sve zavisiti od Mandića. Za predsednika Skupštine to će biti završni ispit: da li je državnik Crne Gore ili marioneta Vučićevog režima, da li želi da bude deo pobedničkog tima koji uvodi Crnu Goru u evropsku porodicu ili deo gubitničkog kluba koji bi da osudi Crnu Goru na izolaciju?

DA LI JE MILATOVIĆ DIO RJEŠENJA ILI PROBLEMA?

I dok Mandić filtrira optimizam da bi mogao da ostane na evropskom kursu, poslednji potezi predsednika Jakova Milatovića predstavljali su neprijatno iznenađenje u krugovima koji rade na crnogorskom dosijeu u evropskim institucijama i državama članicama. To se posebno odnosi na odluku o vraćanju u skupštinsku proceduru 25 usvojenih zakona u dobroj meri vezanih za ispunjavanje uslova za zatvaranje poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU.

I pored toga što postoji razumevanje za političke ambicije i što je svima jasno da se u Crnoj Gori približavamo izbornoj godini, te da svi akteri pokušavaju da zauzmu što bolju poziciju, potez Milatovića je percipiran kao suvišan i kapriciozan jer ne bi trebalo skupljati političke poene tako što će se dovoditi u pitanje realizacija Evropske agende i samim tim ritam približavanja Crne Gore članstvu u EU.

U pojedinim uticajnim krugovima unutar EU Milatović počinje da bude viđen više kao deo problema nego kao rešenje, tako da bi predsednik Crne Gore morao da koriguje, dok još ima vremena, kurs svoje politike. Ako postoje neki animoziteti ili rivalstvo sa premijerom Spajićem, ne bi trebalo da Crna Gora plaća cenu neraščišćenih računa predsednika i premijera, smatraju u EU.

( Željko Pantelić )