Kako ultraprerađena hrana utiče na mikrobiom crijeva

Aditivi koji se dodaju prerađenoj hrani da bi duže ostala sveža, mogli bi da imaju neočekivani uticaj na zdravlje mikroorganizama u našim crevima.

U telu svakog od nas postoji dinamična zajednica triliona ćelija koja utiče na brojne aspekte našeg zdravlja.

Zovemo je naš „mikrobiom".

„Raznolikost mikrobioma creva možete da zamislite kao šumu.

„Što više mikroorganizama imate i što su raznovrsniji, to ste otporniji na svaku vrstu poremećaja", kaže Melisa Lejn, nutricionistička epidemiološkinja na Dikinovom univerzitetu u Australiji.

Nauka je odavno potvrdila da je zdrav i raznovrsan mikrobiom creva ključan za opšte blagostanje, jer utiče na sve - od raspoloženja i metabolizma do funkcije mozga.

Ljudi koji imaju manju raznolikost bakterija u crevima skloniji su problemima sa spavanjem, lošijem zdravlju creva i većem broju upala, dok se visoka raznovrsnost povezuje čak i sa dužim životnim vekom.

„To je čitav ekosistem.

„To je kao dodatni organ koji imamo u telu", objašnjava Sara Beri, profesorka nutricionizma na Kraljevom koledžu u Londonu.

Međutim, dokazi pokazuju da pojedine namirnice koje često jedemo mogu da štete ovom ekosistemu.

Ultraprerađena hrana posebno može da poremeti i promeni sastav mikroorganizama u crevima.

Jedan od razloga je veliki broj aditiva u namirnicama, što otvara pitanje o njihovom uticaju na mikrobiom creva.

• Može li ultraprerađena hrana da izazove preranu smrt
• Kako je prerađena hrana postala toliko nezdrava
• Stručnjaci upozoravaju: Ultraprerađena hrana globalna zdravstvena pretnja

Šta dodajemo namirnicama i zašto

Kada sledeći put budete kupovali u supermarketu, pogledajte deklaraciju na bilo kom proizvodu i videćete koliko se emulgatora, veštačkih zaslađivača i prehrambenih boja dodaje našoj hrani.

Oni imaju različite uloge - od poboljšanja ukusa i hrskavosti, preko promene teksture, do produženja roka trajanja.

Na primer, naizgled „zdrava" pileća salata, koju sam nedavno kupila, sadržala je aditiv koji je aplikacija za proveru hranljivosti namirnica označila kao visoko rizičan.

Salata je sadržala nekoliko emulgatora, stabilizatora mešavine tečnosti koje se inače ne mešaju, poput ulja i vode, koji se često nalaze u ultraprerađenin namirnicama.

Upravo su emulgatori odgovorni za kremastu teksturu sladoleda koji se topi u ustima.

Oni takođe produžavaju rok trajanja namirnica.

Emulgatori pomažu da hleb iz supermarketa dugo ostane mekan, a i da kupovni kolači budu duže sočni nego domaći.

I oni se široko koriste.

Jedna analiza pokazala je da je 6.640 različitih proizvoda u supermarketima u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) sadržalo emulgatore, što je bilo oko polovine analiziranih namirnica.

Zašto je to problem?

Dokazi ukazuju da ovi aditivi mogu negativno da utiču na mikrobiom creva i da su povezani sa inflamatornim bolestima creva, sindromom iritabilnog creva (nervozna creva) i kolorektalnim karcinomom (rak debelog creva).

Istraživanja sprovedena na životinjama i ljudima izgleda da ukazuju na neposrednu vezu između emulgatora i lošeg zdravlja.

Kako to šteti mikrobiomu creva

U studiji na miševima, koju je vodio Benoa Šasen u Pasterovom institutu u Parizu, niske doze dva često korišćena emulgatora uzrokovale su da se bakterije približe zidu creva, što je izazvalo upalu i znakove bolesti.

Miševi, koji su već bili skloni problemima sa crevima, razvili su još izraženiju upalu.

U normalnim okolnostima, mikroorganizmi se drže na bezbednoj udaljenosti od zida creva zahvaljujući sloju sluzi koji oblaže creva, što pomaže u sprečavanju upale.

Kada bakterije nagrizaju ovaj zaštitni sloj sluzi, to može da izazove hronične zapaljenske bolesti, kaže Šasen.

Naknadne korelacione studije pokazale su negativne uticaje i na ljude.

Francuska studija iz 2024. godine, koja je obuhvatila više od 100.000 odraslih, pokazala je da ljudi izloženiji emulgatorima imaju veći rizik da dobiju dijabetes tipa 2.

Druga studija koja je obuhvatila više od 90.000 odraslih pronašla je moguću vezu između emulgatora i raka dojke i prostate.

Iako je reč o korelacionim studijama, Šasen i saradnici su analizom uzoraka iz creva manjeg broja učesnika pokazali da, kada zdravi ljudi unose emulgator koji se obično koristi kao zgušnjivač u namirnicama, on remeti mikrobiom creva i smanjuje broj korisnih mikroorganizama.

Kevin Vilan, profesor dijetetike na Kraljevom koledžu u Londonu, i Šasen su nedavno sarađivali na kliničkom ispitivanju ljudi koji imaju Kronovu bolest.

Rezultati su pokazali da su ispitanici, koji su unosili ograničenu količinu emulgatora, imali tri puta veću verovatnoću za smanjenje simptoma bolesti u poređenju sa onima koji su redovno jeli emulgatore.

Uprkos zabrinutosti zbog uticaja na zdravlje, ne postoje zvanične preporuke da emulgatore treba izbegavati.

Jedan od razloga je ogroman broj aditiva u hrani, a naučnici još ne znaju tačno koliko je njih štetno, niti da li je problem u njihovoj kombinaciji, kaže Vilan.

Emulgatori koje jedemo su odobreni za upotrebu u prehrambenoj industriji, objašnjava Šasen.

„Testiraju se samo na toksičnost i sposobnost da izazovu oštećenje DNK, i u tom pogledu smatraju se bezbednim.

„Nikada do sada nije testiran neposredan uticaj na mikrobiom creva", kaže on.

„U Evropskoj uniji svi prehrambeni aditivi označeni su E-brojevima, a njihova bezbednost se procenjuje pre nego što dobiju dozvolu za upotrebu u hrani."

Slično je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde Agencija za hranu u lekove (FDA) naglaša da „svaki prehrambeni aditiv mora da odobri FDA pre nego što može da se koristi u namirnicima koje se prodaju na tržištu", kažu iz Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) .

Ipak, mogu da postoje kumulativni uticaji, objašnjava Šasen.

Način na koji ove hemikalije i hranljive materije deluju jedne na druge nazvan je „efektom koktela", a zbog ogromnog broja mogućih kombinacija teško je izolovati uticaj jednog aditiva od drugog.

Nova laboratorijska istraživanja na ljudskim ćelijama ukazuju da kombinovani uticaji nekoliko aditiva, koji se često unose ishranom, mogu da budu povezani sa povećanim oštećenjem ćelija.

Takođe, nedavna istraživanja pokazuju da, osim samog sadržaja hranljivih materija, način na koji se hrana prerađuje može da bude važan za zdravlje creva.

Melisa Lejn i njeni saradnici utvrdili su da ishrana bogata ultraprerađenim namirnicama uzrokuje smanjenje raznovrsnosti mikrobioma creva.

Tokom tri nedelje tim je upoređivao dve grupe - obe su primenjivale niskokaloričnu ishranu sličnog sadržaja hranljivih materija.

Ključna razlika bila je u stepenu prerade hrane: ishrana jedne grupe zasnivala se uglavnom na visokoprerađenim zamenskim obrocima poput šejkova, supa i hranljivih pločica, dok je ishrana druge grupe sadržala malo ultraprerađene hrane, i uglavnom je podrazumevala minimalno prerađene, sveže pripremljene namirnice.

Iako je sličan gubitak telesne težine zabeležen u obe grupe, sastav crevnih bakterija se značajno razlikovao.

Ispitanici u grupi koja je unosila malo ultraprerađenih namirnica imali su raznovrsniji mikrobiom creva, dok je druga grupa, čija ishrana je bila bogata ultraprerađenom hranom, imala manju raznovrsnost, kao i više problema sa zatvorom.

Učesnici, čija raznovrsnost mikrobioma je opala, češće su prijavljivali nadimanje i bolove u stomaku.

Iako tim nije mogao tačno da utvrdi uzrok, Lejn navodi da bi razlog mogao da bude to što su unosili različite vrste vlakana.

„Ishrana bogata ultraprerađenom hranom sadržala je mešavine aditiva i veoma malo minimalno prerađenih sastojaka, dok je ishrana koja je sadržala malo ultraprerađenih namirnica obezbeđivala brojne vrste vlakana iz celovitih namirnica i znatno manje aditiva", objašnjava ona.

Priprema obroka od svežih namirnica

Takođe je važno imati u vidu i da mnoge ultraprerađene namirnice sadrže malo hranljivih materija koje su potrebne organizmu, što takođe može da utiče na creva.

Dobro je poznato da ishrana bogata vlaknima i polifenolima hrani crevne bakterije, kao i da polifenoli imaju i protivupalna svojstva.

Kako se povećava broj dokaza o uticaju ultraprerađenih namirnica, sagovornike sam pitala na šta bi ljudi trebalo da obrate pažnju da bi smanjili neka od štetnih dejstava emulgatora.

Beri savetuje da je najbolje da se za pripremu obroka što češće koriste sveži sastojci, ali i da je potpuno izbegavanje ultraprerađenih namirnica nerealno.

Sa tim je saglasan Kevin Vilan:

„Ne bih želeo da poručim ljudima: 'Nikada nemojte da jedete ništa što sadrži prehrambene aditive'.

„Ni ja to ne radim i ne preporučujem ni drugima."

Dodaje da svi možemo da razmislimo o zdravijem načinu ishrane.

„Hrana je zaista dragocena u našim životima i treba da je slavimo."

Jasno je da je umerenost ključna i da ne treba da razmišljamo samo o tome šta treba da izbacimo iz ishrane, već i o tome šta možemo da dodamo, naročito u pogledu užina i grickalica, jer oni čine značajan deo dnevnog unosa kalorija, objašnjava Beri.

U suštini, dobro je unositi što više svežih namirnica.

Kada to činimo, koristi imaju i naše zdravlje i mikroorganizmi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Da li je crna čokolada stvarno zdrava
• Treba li da se hranimo kao Japanci da bismo duže živeli
• Šta sadrži hrana u Srbiji

( BBC Serbian Svi članovi )