Pod vatrom i pod prismotrom: Kako novinari dobijaju informacije iz Irana
Strani mediji koji rade u zemlji često izbjegavaju teme za koje vlasti smatraju da su „granica koja se ne smije preći“ ili zadržavaju uredničke stavove koji ne osporavaju glavnu verziju Islamske Republike
Delovi emiterskog kompleksa Islamske Republike Iran bili su pogođeni u američko-izraelskim vazdušnim udarima na Teheran.
Izraelske odbrambene snage su 2. marta upozorile Irance da izbegavaju četvrt grada Evin i susedne oblasti, gde je državni emiter IRIB, a da oni koji su već tamo odmah potraže sklonište i do daljnjeg izbegavaju izložene lokacije.
Pored IRIB-a, u ovoj oblasti su i ozloglašeni zatvor Evin, koji se prošle godine našao na žestokom udaru kad su izraelske snage pogodile ustanovu, ubivši najmanje 80 ljudi, među njima osoblje, zatvorenike i članove porodica u poseti.
Među brojnim političkim zatvorenicima i uhapšenim aktivistima koji se trenutno drže tamo, jeste i jedan od malobrojnih stranih novinara koji je nastavljao da izveštava iz Irana tokom čitavog prošlomesečnog smrtonosnog gušenja demonstracija.
Šinosuke Kavašima, šef teheranskog dopisništva japanskog javnog emitera NHK, bio je prebačen u zatvor pošto je uhapšen 20. januara, javila je Radio Slobodna Evropa iz Praga, pozivajući se na dva izvora.
Njegovo zatvaranje „odslikava svesne napore iranskih vlasti da ućutkaju nezavisno izveštavanje sa ciljem da izvrše pritisak na novinare kako bi ih naterali da ćute i plaše se da nastave sa radom“, kaže Komitet za zaštitu novinara.
„Takve stvari se rade sa ciljem da nametnu autocenzuru i oteraju nezavisne medije iz zemlje“, dodala je Sara Kudah, regionalna direktorka Komiteta za zaštitu novinaria (CPJ).
Smrtonosno gušenje demonstracija pratilo je gašenje interneta duže od nedelju dana, naširoko doživljeno kao pokušaj da se zaustavi protok informacija – što je taktika koji su vlasti već koristile ranije da oblikuju narativ.
Mnogi Iranci oko graničnih oblasti uspeli su ipak da uspostave kontakt koristeći internet veze iz susednih zemalja.
Čak i danas, kada se Iranci suočavaju sa potpunim blokadom interneta, o čemu je izvestila londonska globalna kompanija za praćenje interneta Netbloks, čini se da postoje kratki sporadični periodi kad ljudi uspevaju da koriste internet.
Sve društvene mreže u Iranu su zabranjene, čak i kad nije ugašen internet, a da bi zaobišli ograničenja, ljudi moraju da koriste VPN-ove (virtuelne privatne mreže) .
Dok je aktuelno gašenje drastično smanjilo aktivnosti iranskih korisnika društvenih mreža, mala grupa zvaničnika, prorežimskih tvrdokornih lojalista i komentatora nastavlja sa objavama.
Oni možda koriste autorizovane internet veze ili su dobili „bele SIM kartice“, koje omogućavaju neograničeni pristup internetu.
Izveštaji sugerišu da ovu privilegiju imaju novinari, baš kao i univerzitetski profesori i istraživači, koji su se uspešno prijavili za bele SIM kartice.
U takvoj klimi, izveštavanje o činjenicama postaje izuzetno osetljivo i novinarstvo unutar zemlje je izuzetno rizično osim ako nije u skladu sa zvaničnom verzijom iranskih vlasti.
Sve domaće medije kontroliše država, a čak i najmanja odstupanja od odobrenih zvaničnih verzija se ne tolerišu.
- Je li američko-izraelski rat sa Iranom legalan
- I dalje nemamo predstavu u kom pravcu ide rat na Bliskom istoku: BBC urednik
- Ovo je izuzetan trenutak za koji se Iran pripremao: BBC urednica
Koji strani emiteri još uvek izveštavaju iz Irana?
Nekoliko ključnih pan-arapskih televizijskih kanala nastavlja da izveštava iz Irana, među njima Al Džazira, saudijska Al Arabija, bejrutski pro-teheranski Al Majadin i ruski RT na arapskom.
Iranski državni kanal na arapskom Al Alam TV je u Teheranu.
Veliki broj turskih emitera takođe je prisutan u Iranu, među njima državni emiter TRT Haber, pro-vladin A Haber, NTV i pro-ruski Ulusal Kanal.
Izveštavanje velikih turskih medija generalno odražava oprezan stav Ankare prema nemirima u Iranu.
Mnoge zapadne medijske organizacije su zabranjene ili strogo ograničene.
Strani mediji koji rade u zemlji često izbegavaju teme za koje vlasti smatraju da su „granica koja se ne sme preći“ ili zadržavaju uredničke stavove koji ne osporavaju glavnu verziju Islamske Republike.
Koji su izazovi za međunarodne novinare u Iranu?
Pre nego što uđu u Iran, međunarodni novinari moraju da obezbede novinarsku vizu i akreditaciju Ministarstva za kulturu i islamske smernice.
Odobrenje se strogo kontroliše i obično zahteva predavanje unapred detaljnog plana o izveštavanju.
Od dopisnika se očekuje da se strogo pridržavaju tog plana.
Odstupanja mogu da se završe upozorenjima, gubitkom akreditacije ili proterivanjem.
Kretanje i pristup pažljivo se kontrolišu.
Strani novinari obično sarađuju sa lokalnim fikserima koje je odobrila vlada i mogu da naiđu na ograničenja putovanja izvan velikih gradova bez prethodne dozvole.
Iranski novinski i kazneni zakoni sadrže široke odredbe kojima se zabranjuje sadržaj proglašen štetnim po nacionalnu bezbednost, javni red ili islamske principe.
Oni daju zvaničnicima široka ovlašćenja za izricanje optužbi kao što su „propaganda protiv države“.
Neki strani mediji i dalje imaju dopisništva u Teheranu, ali je radno okruženje izuzetno restriktivno i može da se brzo pooštri tokom perioda političkih napetosti.
Pogledajte video: Ministar odbrane SAD bez odgovora na BBC pitanje o napadu na iransku školu
Kada su izazovi za međunarodne novinare u Iranu započeli?
Posle osporenih predsedničkih izbora 2009, na kojima je Mahmud Ahmadinedžad proglašen pobednikom nad Mirom Huseinom Musavijem, izbili su masovni protesti širom Irana.
Vlasti su odgovorile represijom i nametnule stroga ograničenja stranim medijima.
Međunarodni dopisnici su bili proterani, ograničeni na kancelarije ili hotele ili im je bilo zabranjeno da izveštavaju o demonstracijama.
Postalo je sve teže dobiti ili obnoviti novinarsku vizu, a pravila za akreditaciju su postala restriktivnija.
Iako je Iran uvodio medijska ograničenja i pre, period posle 2009. godine označava početak doslednog gušenja pristupa, kretanja i političkog izveštavanja, što su obeležja koja nastavljaju da definišu okruženje i danas.
Sledeći talasi protesta, među kojima oni 2017–18, 2019. i nacionalne demonstracije posle smrti Mahse Amini 2022. godine, doveli su do novih rundi ograničavanja i privremenih proterivanja.
Pogledajte video o Mahsi Amini
Izazovi novinara koji izveštavaju o Iranu iz inostranstva
Novinari koji izveštavaju iz inostranstva se takođe susreću sa pritiscima.
Iranske vlasti su uzele njihove porodice na zub unutar zemlje i izložile ih uznemiravanju ili zastrašivanju.
Od pokretanja servisa BBC na persijskom, posle osporenih predsedničkih izbora 2009, njegovo osoblje je bilo izloženo pretnjama i pravnim zastrašivanjima.
Dva druga londonska kanala na persijskom, Iran internešenel i Manoto, oba kritički nastrojena prema Islamskoj republici, proglašena su „terorističkim“ medijima.
Njihovo osoblje se suočilo sa pretnjama, a jedan novinar je bio teško povređen u Londonu.
Bili su u jednom trenutku privremeno zatvoreni i pod policijskom zaštitom pošto je britanska obaveštajna služba presrela ozbiljne pretnje protiv njih.
Da li ograničenja za međunarodne novinare u Iranu ikada popuste?
Iran privremeno otvara vrata stranim novinarima tokom velikih nacionalnih praznika, mada pod strogim uslovima.
Inicijative koje se vode preko IRIB-a takođe deluju kao da dozvoljavaju odabranim nezavisnim novinarima i influenserima sa društvenih mreža da podnesu zahtev za posetu.
U februaru 2026, na primer, iranski mediji su izvestili da je više od 200 stranih novinara i televizijskih ekipa izveštavalo sa obeležavanja 47. godišnjice Islamske Republike u Iranu.
Glavna međunarodna dopisnica BBC-ja Lis Duset je izveštavala iz Teherana pod uslovom da ništa od njenog materijala ne koristi servis na persijskom.
Pred samu godišnjicu, medijski centar povezan sa IRIB-om organizovao je strogo kontrolisanu medijsku turu za strane novinare i influensere.
Delegacija je dovedena u Iran dok su provladini mitinzi ispunjavali ulice.
Učesnici su povedeni na marš obeležavanja godišnjice, izložbu vazduhoplovstva i raketa Islamske revolucionarne garde (IRGC) i nekoliko lokacija tokom nemira u decembru 2025. i januaru 2026. godine.
Njihovi video snimci i izveštaji objavljeni onlajn uglavnom odražavaju vladin narativ.
Među pozvanima je bio i američki medijski aktivista Patrik Heningsen, pakistansko-britanska komentatorka Bušra Šaik i američka politička aktivistkinja Kala Volš.
Na jednom naširoko deljenom video snimku, Šaik se pojavljuje bez marame na ulici, sugerišući da zapadni mediji pogrešno predstavljaju slobodu žena u Iranu.
Međutim, na snimku sa izložbe raketa i dok je bila u studiju državne televizije radi intervjua, pojavljuje se noseći maramu na glavi.
Ukratko, strani emiteri mogu da izveštavaju iz Irana i to i čine, ali samo pod uslovima koje pred njih postavi država - uslovima koji nastavljaju da oblikuju i pristup koji dobijaju i priče koje smeju da ispričaju.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Pogođeni američki konzulat u Dubaiju i baza u Kataru, SAD potopile iranski ratni brod
- Ajatolah Hamnei: Kako je iranski vrhovni vođa držao vlast čeličnim stiskom
- 'Taktika u Iranu liči na Kosovo 1999': Bivši savetnik Donalda Ramsfelda za BBC
- Strah od neizvesnosti u Teheranu, dok Izrael i Amerika nastavljaju napade
- Život između dve 'ljute vatre': Svedočenja sa Bliskog istoka
- Sukob na Bliskom istoku se proširio i na Liban, Kuvajt greškom oborio tri američka aviona
( BBC Serbian Svi članovi )