Peptid: "Čudotvorni lijek" koji nije za ljudsku upotrebu

Rut Kleg i Ejmi Voker

BBC

Kejti pažljivo vadi špric iz pakovanja.

Buši poklopac male tegle sa plavom tečnošću i uvlači tečnost u špric.

Okreće se i ubada iglu u gornju polovinu zadnjice, pokazujući uspravljeni palac u kameru.

Deluje zadovoljno, već nekoliko nedelja ubrizgava sebi GHK-Cu, bakarni peptid, i ubeđena je da on čini dobro njenoj koži.

Čak toliko, kaže ona, da su strije koje su joj se pojavile nakon što je rodila dvoje dece skoro potpuno nestale.

Jedina blago zabrinjavajuća stvar?

Nedvosmisleno stoji upozorenje: „Samo u istraživačke svrhe“ na etiketi obmotanoj oko tegle.

Ovaj peptid nije namenjen za ljudsku upotrebu.

Kao i sve veći broj drugih ljudi na društvenim mrežama koji se snimaju kako ubrizgavaju sebi neregulisane peptide, Kejti deluje nepokolebana ovim upozorenjem.

Ona veruje da je on bezbedan.

„Uradila sam mnogo istraživanja na njima i radim to s oprezom.

„Krenula sam sa izuzetno malim dozama“, kaže ona.

„Samo da budem sigurna da neću primetiti ništa neobično.“

Kejti kaže da joj se od toga udebljala dlaka u kosi i da joj je popravilo teksturu kože.

I dok se GHK-Cu, peptid koji proizvodi naše telo, obično koristi u kremi za kožu da bi smanjio tanke bore, ne smatra se bezbednim ubrizgavati ga zbog nedostatka naučnih istraživanja i rizika od pokretanja potencijalno opasne imune reakcije.

• Suplementi kolagena: Tajna savršene kože ili marketinška fama
• Tamna strana bodibildinga
• Potraga za jednom od najskupljih tečnosti na svetu

Peptidi su kratki lanci amino kiselina, ili mali proteini, koje naša tela proizvode prirodnim putem.

Oni se ponašaju kao glasnici, govoreći našim ćelijama šta da rade, i igraju ključnu ulogu u zdravlju naše kože, imunom sistemu i pomažu da se kontrolišu naši hormoni.

Koriste se za lečenje medicinskih stanja više od veka.

Insulin, prvi otkriveni peptid, pomaže ljudima sa dijabetesom tipa 1 i nekima sa dijabetesom tipa 2, da održe nivo šećera u krvi.

Sada su neregulisani peptidi eksplodirali na tržištu velnesa otkako su GLP-1, lekovi za mršavljenje, postali popularni.

GLP-1 su lekovi koji oponašaju glukagon kao što je hormon peptid 1, hormon koji prirodno pravimo u našem telu i koji nam pomaže da regulišemo naš nivo gladi.

I dok je GLP-1 prošao ekstenzivna ispitivanja na ljudima i ima dozvolu MHRA, britanskog kontrolora za lekove, postoji „sivo tržište“ za druge nove peptide.

Sivo tržište peptida obitava u središnjoj zoni zakona i regulative.

Oni nisu ilegalni za kupovinu, ali isto tako nisu odobreni za ljudsku upotrebu, tako da ne podležu kontrolama kvaliteta koje su standard u farmaceutskoj proizvodnji.

„Prisustvujemo savršenoj oluji“, objašnjava lekar opšte prakse Majk Mrozinski.

„Uspeh regulisanih lekova GLP-1 'normalizovao' je upotrebu igle, spustivši psihološku barijeru prema samo-ubrizgavanju.

„I ljudi gledaju transformativne rezultate farmaceutskih peptida i pogrešno pretpostavljaju da su svi peptidi po samoj svojoj suštini bezbedni.“

Društvene mreže su prepune reklama i snimaka influensera koji ubrizgavaju sebi razne smućkane smese peptida koje se prodaju isključivo u istraživačke svrhe.

Želite da pojačate mišićnu masu i ubrzate oporavak?

Neki tvrde da BPC 157 radi upravo to.

BPC 157 je sintetički peptid iz ljudskih želudačnih proteina.

Rane studije na životinjama sugerišu moguće uloge u zaceljivanju rana i zaštiti creva.

Imate potrebu za smanjenjem inflamacije u telu i poboljšanjem metaboličkog zdravlja?

Neki kažu da se isplati isprobati TB 500.

„Ljudi koji koriste ove proizvode, u suštini, postaju laboratorijski pacovi“, objašnjava Adam Tejlor, profesor anatomije na Univerzitetu u Lankasteru.

„Postoje neki podaci tamo napolju, ali u pre-kliničkim modelima. Suštinski su isprobani na životinjama, ali ne i na ljudima.“

On prati kako ovo tržište raste već više od godinu dana i razgovarao je sa ljudima koji su imali neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, dijareja, osipi i oticanje nogu.

Zabrinut je da na duge staze ljudi potencijalno rizikuju živote.

Uz nedostatak pozamašnog broja studija na ovim peptidima, on kaže da su mnogi od proizvoda koji se prodaju opasni, a neka istraživanja, koja su testirala nekoliko peptida prisutnih na tržištu, pokazuju da je 12 odsto njih imalo bakterijske endotoksine u sebi.

Bakterijski endotoksini, kaže on, mogu da vam „nanesu ozbiljnu štetu“.

U malim dozama mogu da izazovu temperaturu, zamor i bolove, ali u velikim količinama mogu da pokrenu stanja opasna po život kao što je septički šok.

Džek Sardžinson je odlučio da „nagomila peptide“ da bi mu pomogli da se oporavi od povrede leđa koju je zadobio u teretani.

Ovaj 24-godišnjak počeo je da ubrizgava sebi koktel peptida zvani „Vulverin“ u decembru prošle godine, a koji tvrdi da ima regenerativne moći baš kao Marvelov superheroj po kom je dobio ime.

U roku od dve nedelje, on tvrdi da je primetio „značajan oporavak“ bez „bukvalno ikakvih neželjenih dejstava“.

Pete nedelje, kaže on, „praktično nije osećao nikakav bol“ i mogao da je da radi stvari koje nije mogao „već neko duže vreme“.

Pre nego što je isprobao peptide, kaže da je posetio lekara opšte prakse koju mu je prepisao fizikalnu terapiju, ali mu uprkos prepisanom stalnom vežbanju nije bilo bolje.

Došlo je u tačku, kaže on, da mu je narušavalo svakodnevni život i počeo je da se oseća „istinski malodušno“.

„Znam da ova priča ima drugu stranu medalje“, kaže on.

„Isto tako, nekima ubrizgavanje lekova može da deluje prilično ekstremno, ali mislim da od kovida ljudi pronalaze razne načine da preuzmu kontrolu nad vlastitim zdravljem.

„Mislim da peptidi mogu biti korisni ako se koriste odgovorno.“

Kultura 'zamorčića'

U ovom stadijumu, upotreba neregulisanih petpida nije 'bio-hakovanje', već biološka kocka, upozorava doktor Mrozinski.

„Ako se ova kultura 'zamorčića' bude raširila, rizikujemo krizu javnog zdravlja sa 'misterioznim' hroničnim stanjima koje su izazvali ovi neregulisani peptidi koje tradicionalni medicinski sistem nije opremljen da leči.“

I dok se milioni objava o peptidima javljaju na svim društvenim mrežama, sve je veći broj klinika koje i same nude terapiju peptidima.

Doktor Sajed Omar Babar, specijalista i direktor klinike Hilend u Lesteru nudi terapiju peptidima – koristeći neregulisane peptide kao što su BPC-157 i TB-500 između mnogih drugih.

On veruje da je ovo „zlatno doba“ peptida i da će oni odigrati ogromnu ulogu u budućnosti zdravstva.

Ali zašto, pitam, ne postoje istraživanja zlatnog standarda na ljudima; ako su ovi peptidi toliko bezbedni i efikasni, zašto nisu postali licencirani lekovi?

On kaže da je to do finansiranja, da bi proizvod stigao od životinjskih studija preko ispitivanja na ljudima do potpuno licenciranog leka potrebne su godine i milijarde dolara.

Nije u interesu velikih farmaceutskih kompanija, objašnjava on, da finansiraju taj proces.

„Mnogi od peptida o kojima govorimo potpuno su prirodni - naša tela ih prave, stoga ih je taško patentirati.

„Oni moraju značajno da se razlikuju od njihovog prirodnog oblika - što je teško sa peptidima."

Bez patenta, kaže on, kompanije rizikuju da ulažu novac u proizvod sa malo finansijske zaštite.

Doktor Babar kaže da terapije peptidima koje nudi njegova klinika nadzire registrovani lekar, ali, zato što ovi proizvodi nemaju licencu i ne postoji „priručnik“ o tome kako ih koristiti, sve je na iskustvu i kliničarima kao što je on „koji uče jedni od drugih“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako su se menjale navike u kozmetici, od ručno pravljenih krema do TikToka
• Da li svi treba da uzimamo vitaminske suplemente
• Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna
• Kreatin: Suplement za mišićnu masu koji poboljšava moždane funkcije
• Svetski problem nedostatka gvožđa: Da li su suplementi rešenje

( BBC Serbian Svi članovi )