EU razmatra akcije kako bi Hormuški moreuz mogao da bude otvoren, traži objašnjenja od SAD

Evropska unija traži veću stratešku jasnoću o planovima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela za Iran, kao i procjenu kada bi sukob mogao da se završi, dok razmatra da li da pošalje brodove kako bi pomogla jačanje bezbjednosti u Persijskom zalivu.

„U našem je interesu da Ormuski moreuz ostane otvoren i zato razgovaramo i o tome šta možemo da učinimo u tom pogledu sa evropske strane“, rekla je danas Kaja Kalas, šefica spoljne politike EU, uoči sastanka ministara vanjskih poslova 27 država članica EU u Briselu.

Predsjednik SAD Donald Tramp zatražio je od saveznika – uključujući Francusku, Kinu, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju – da pomognu u obezbjeđivanju moreuza za svjetski brodski saobraćaj.

Kalas je rekla da bi EU mogla svoju pomorsku misiju Operacija Aspides u Crvenom moru da proširi do Persijskog zaliva, ili da formira „koaliciju voljnih“ sa državama članicama EU koje bi na ad hok osnovi doprinijele vojnim kapacitetima.

Rat u Iranu, izazvan vazdušnim napadima Izraela i SAD 28. februara, podigao je cijene energije širom svijeta, pri čemu je cijena sirove nafte marke Brent porasla za više od 40 odsto. Međutim, sukob je poremetio i širi globalni lanac snabdijevanja, utičući na sve – od farmaceutskih proizvoda iz Indije, poluprovodnika iz Azije, do proizvoda dobijenih od nafte, poput đubriva, koji dolaze sa Bliskog istoka.

Teretni brodovi su zaglavljeni u Zalivu ili prave mnogo duži zaobilazni put oko južnog rta Afrike. Avioni koji prevoze teret sa Bliskog istoka su prizemljeni. Što rat duže traje, veća je vjerovatnoća da će doći do nestašica i rasta cijena širokog spektra robe.

Francuska je saopštila da sarađuje sa drugim zemljama – predsjednik Emanuel Makron pomenuo je partnere u Evropi, Indiji i Aziji – na mogućoj međunarodnoj misiji pratnje brodova kroz moreuz, ali je naglasila da to može biti sprovedeno tek kada „okolnosti dozvole“, odnosno kada se borbe smire.

Visoki francuski zvaničnici, govoreći nezvanično o tekućim razgovorima, naveli su da su Holandija, Italija i Grčka pokazale interesovanje, kao i da bi Španija mogla na neki način biti uključena.

Van Evropske unije, Velika Britanija bi takođe mogla biti dio takve inicijative ukoliko bude imala raspoložive kapacitete, rekli su zvaničnici. Kao mogući model za pomorsku misiju u Persijskom zalivu pomenuta je i operacija Aspides u Crvenom moru.

Njemački ministar vanjskih poslova Johan Vadeful rekao je da će biti važno da SAD i Izrael definišu „kada smatraju da su dostignuti vojni ciljevi njihovog raspoređivanja“.

Prije sastanka sa kolegama iz EU u Briselu, rekao je da je „potrebno više jasnoće“ od SAD i Izraela.

Vadeful je ocijenio da je iranska vlada značajna opasnost za region, slobodu plovidbe i globalnu ekonomiju i da „ta opasnost definitivno ne smije da se nastavi“. Rekao je i da će podržati sankcije protiv „onih koji su odgovorni za blokiranje Ormuskog moreuza“, a to je Iran.

Kada se razjasne ciljevi SAD i Izraela, Vadeful je rekao da će doći vrijeme da se pređe u fazu definisanja „bezbjednosne arhitekture za cio region“. Dodao je da će to podrazumijevati i razgovore sa Iranom.

Ministar vanjskih poslova Luksemburga Gzavije Betel rekao je da EU nije obavezana ni na kakvu vojnu akciju.

„Činjenica je da za sada EU nije direktno dio situacije. Zato moramo da odlučimo da li ćemo biti dio ili ne. To je važna odluka“, rekao je Betel.

Operacija Aspides formirana je kako bi se spriječili napadi somalijskih pirata i jemenskih pobunjenika Huti, koje podržava Iran, na brodove u Crvenom moru. Te oružane grupe za sada se nisu pridružile aktuelnom sukobu.

Kompanija Saudi Aramco upravlja mrežom cjevovoda koja zaobilazi Ormuski moreuz kako bi isporučivala naftu do lučkog grada Janbu na Crvenom moru.

„Ako želimo bezbjednost u ovom regionu, najlakše bi bilo da već koristimo operaciju koju imamo u regionu i možda je malo prilagodimo“, rekla je Kalas. „Pominje se i koalicija voljnih u tom pogledu, ali moramo da vidimo šta bi moglo biti najbrže rješenje za obezbjeđivanje ovog prolaza kroz Ormuski moreuz. Kao što vidite, to nije lako“, dodala je.

EU je zabrinuta i zbog mogućnosti izbijanja izbjegličke krize u Iranu ako se rat nastavi.

„Iako se za sada sukob nije pretvorio u neposredne migracione tokove ka EU, nejasno je šta donosi budućnost i to zahtijeva punu mobilizaciju svih alata migracione diplomatije koji su nam na raspolaganju“, rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u saopštenju u nedjelju.

Estonski ministar vanjskih poslova Margus Cahkna rekao je da njegova zemlja snažno podržava SAD, ali da mora „da zna kakvi su planovi u regionu Bliskog istoka“.

On je rekao da saveznici SAD u Evropi žele da razumiju Trampove „strateške ciljeve“. „Kakav će biti plan?“, upitao je.

( BETA )