Tramp: 'Mogu da uradim sa Kubom šta hoću' - istorija odnosa Amerike i Kube

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da veruje da će „imati tu čast da zauzme Kubu“ istog dana kad je ova zemlja doživela pad nacionalne električna mreže kao posledica što je Amerika nedavno pooštrila naftni embargo ovoj zemlji.

Upitan od novinara na šta je tačno mislio, Tramp je rekao da veruje da „može da uradi sa njom šta god želi.“.

„Želite li da znate istinu? Kuba je veoma oslabljena zemlja u ovom trenutku", dodao je.

U neobičnom obraćanju javnosti prošle nedelje, kubanski predsednik Miguel Dijaz Kanel otkrio je da njegova vlada pregovora sa Amerikom kako bi se pronašlo rešenje za prevazilaženje napetosti u odnosima dve zemlje.

Rekao je da nikakvo gorivo nije ušlo na Kubu već tri meseca zbog američke blokade, dovevši postojeću energetsku krizu na ostrvu u kritičnu tačku.

Kuba se godinama suočava sa čestim nestancima struje, a kritičari kažu da je to zbog lošeg stanja i održavanja električne mreže, izveštava BBC Mundo.

Kuba se u ogromnoj meri oslanjala na uvoz goriva, pogotovo iz Venecuele, sve dok te pošiljke nisu bile prekinute posle američkog zarobljavanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura početkom januara.

Bavimo se razlozima iza blokade i zašto bi Kuba mogla biti sledeća zemlja na Trampovom nišanu posle zarobljavanja Madura.

Da li je Kuba 'spremna da padne'?

Ova ostrvska zemlja, udaljena svega 145 kilometara južno od američke savezne države Floride, od ranih 1960-ih je pod američkim sankcijama, kad je trijumfovala socijalistička revolucija Fidela Kastra.

Posle zarobljavanja Madura, Tramp je rekao da vojna intervencija nije nužna na Kubi zato što je ona „spremna da padne“ sama.

Američki državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata, odavno poziva na smenu režima na Kubi.

„Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih zabrinut, makar malo“, rekao je Rubio posle zarobljavanja Madura.

Takvi komentari i njegova kombinovana uloga državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost postavljaju pitanje koliko će jako on uspeti da utiče na Trampov sledeći potez.

• 'Havana je prazna, kao da je sve mrtvo': Kuba u velikoj krizi
• Kriza na Kubi: Demonstranti opljačkali i uništili prostorije Komunističke partije
• „Nasilje izmiče kontroli": Kriminal u porastu na ulicama Kube

Bivši kubanski ambasador u Evropskoj uniji Karlos Alzugaraj rekao je za BBC Svetski servis početkom godine da će se Kuba pripremati za američku intervenciju, ali da to ne znači da oni očekuju da se i desi.

„Mnogi Kubanci mog godišta nisu zapravo veoma zabrinuti“, rekao je on.

Kubanci žele promene, naročito iz ekonomskog ugla, ali ne žele „da im one budu nametnute od spolja“, kaže on.

„Rešićemo to nekako, ali ovo nije pravi način“, dodao je on.

„Niko na Kubi nije toliko naivan da misli da će američka intervencija rešiti naše probleme.“

Bilo je govora i o tome da li će Kina ili Rusija možda uskočiti da pomognu, ali se generalno to smatra vrlo malo verovatnim.

Kakav je život trenutno na Kubi?

Ovaj američki potez usledio je u vreme sve težih uslova života na karispkom ostrvu i posle stalnih Trampovih pretnji.

Zemlja prolazi kroz neprestana najavljena isključenja struja, navevši Kubance da se muče bez pouzdane električne energije.

Zaplena sankcionisanih venecuelanskih naftnih tankera od Trampove administracije pogoršala je kubansku krizu sa gorivom i strujom.

Tramp je zapretio i carinama zemljama koje šalju naftu Kubi, rekavši da bi to trebalo da ubrza „pad“ Kube, jer Venecuela više ne šalje naftu ili novac njenom dugogodišnjem savezniku.

Situacija je dodatno pogoršana hroničnim problemima sa proizvodnjom električne energije zbog nestašice u proizvodnji, zastarelih termoelektrana i nedostatka strane valute za pristup gorivu na međunarodnom tržištu.

Vlada iz Havane je za ove poteškoće okrivila američki ekonomski embargo uveden Kubi još 1960-ih, kad je Kastro nacionalizovao firme, među kojima su bile i američke kompanije.

Ljudi su sada primorani da kuvaju na uglju i drvima za potpalu dok prolaze kroz najgoru štednju goriva decenijama unazad, izveštava BBC Mundo.

„Mnogi ljudi kuvaju na ovaj način danima zato što električni lonac ne može da se koristi bez struje, a ostalo je vrlo malo gasa“, rekla je prošlog meseca za BBC Elizabet Kontreras, stanovnica Havane.

„Komšije se međusobno pomažu u ovo doba nesigurnosti“, dodala je 68-godišnja penzionerka.

Plan koji je najavila kubanska vlada za štednju obuhvata uvođenje sledovanja goriva, njegovo korišćenje samo za ključne privredne delatnosti i usluge, kao i stavljanje prioriteta na rad na daljinu i prelazak na hibridne časove na univerzitetima.

Veze Venecuele i Kube

Ove dve zemlje dele viziju državnog socijalizma i podržavaju jedna drugu otkako je bivši venecuelanski predsednik Ugo Čavez došao na vlast 1999. godine.

Venecuela je slala Kubi subvencionisanu sirovu naftu, a zauzvrat joj je Kuba obezbeđivala zdravstvene, prosvetne i sportske radnike, ali i vojnike i obaveštajce.

Oko 32 pripadnika kubanskih oružanih snaga ubijeno je u američkoj operaciji u Venecueli, od kojih se za mnoge veruje da su bili deo Madurovog najužeg obezbeđenja.

I dok je tačan broj teško utvrditi, veruje se da je Venecuela slala oko 35.000 barela nafte Kubi dnevno, što je navodno oko 30 odsto ukupne kubanske nafte.

To je i oko pet puta više od količine koju dobija od Rusije, još jednog od glavnih energetskih partnera i dugogodišnjeg saveznika.

Amerika i Kuba - kratak istorijat

Kontrasta radi, Kuba i Amerika imaju istorijat neprijateljskih odnosa.

U Kubanskoj revoluciji, Kastro je svrgnuo sa vlasti tadašnjeg kubanskog predsednika Fulgensija Batistu 1959. godine.

Batista je uživao podršku američke vlade, a odnosi između dve zemlje počeli su da se kvare nakon što je svrgnut.

Kastro je povećao porez na američki uvoz i sklopio trgovinski sporazum sa tadašnjim Sovjetskim Savezom.

SAD su u odgovor na to prekinule diplomatske veze sa Havanom i uvele trgovinski embargo koji traje do današnjih dana.

Amerika je 1961. izvela invaziju u Zalivu svinja, u kojoj je 1.400 ljudi, uglavnom kubanskih izgnanika koje je obučila američka Centralna informativna agencija (CIA), pokušalo da svrgne Kastra.

Kubanska vojska ih je porazila za tri dana.

Godinu dana kasnije, 1962, tadašnji američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi saopštio je da je na snagu stupio potpuni trgovinski embargo za Kubu.

Kasnije iste godine odigrala se Kubanska raketna kriza.

Amerika je otkrila da je Kuba dozvolila Sovjetskom Savezu da izgradi baze sa nuklearnim raketama na ostrvu i, kao posledica toga, svet je balansirao na ivici nuklearnog rata čitavih 13 dana.

Kenedi i SSSR su postigli sporazum prema kojem su američke nuklearne rakete povučene iz Turske, a sovjetsko oružje sa Kube.

Odnosi su počeli da otopljavaju dok je Barak Obama bio američki predsednik.

On je popustio ograničenja za putovanja i kretanje novca, i uklonio Kubu sa američke liste državnih sponzora terorizma, na koju je bila stavljena 1982. godine.

Pogledajte video: Odnosi Amerike i Rusije - od saveznika do neprijatelja

https://www.youtube.com/watch?v=nlK7rI4cfSo

Obe zemlje su ponovo otvorile ambasade i 2016. godine Obama je posetio Kubu, postavši prvi aktivni američki predsednik koji je to učinio još od 1928. godine.

Godinu dana kasnije, Tramp je ponovo uveo ograničenja za američka putovanja na Kubu, ali je rekao da neće prekinuti diplomatske odnose.

Kasnije iste godine, Amerika je povukla većinu zaposlenih iz ambasade nakon što su diplomate i obaveštajno osoblje počeli da imaju zdravstvenih problema.

Amerika je 2021. godine vratila Kubu na spisak državnih sponzora terorizma, a najavljeno je još sankcija od tadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena posle protesta u Havani.

Godinu dana kasnije, on je popustio neke od njih i izjavio da će ponovo skinuti Kubu sa terorističke liste.

Međutim, Tramp je poništio tu odluku prvog dana povratka na dužnost u januaru 2025. i potom uveo još strože sankcije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako je invazija u Zalivu svinja počela i propala
• Kako se Kastro naljutio na jugoslovenskog novinara i kako su se izmirili
• Kako je Kubanska revolucija potresla svet, ali šta danas Kubanci misle o njoj
• Šta puč iz 1950. u Gvatemali otkriva o Trampovoj politici prema Venecueli, Grenlandu i Iranu
• „Havanski sindrom“, agenti CIA i misterija mikrotalasa
• Fernando i „vize koje život znače": Zašto je Kubancima bilo važno da mogu da dođu u Srbiju

( BBC Serbian Svi članovi )