'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata

BBC na ruskom

Od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, iranske snage redovno lansiraju dronove i rakete na susedne zemlje, pogotovo prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima i njihovom ključnom poslovnom sedištu, Dubaiju.

Godinama su gradske vlasti Dubaija negovale imidž bezbednog međunarodnog poslovnog i turističkog centra.

Sada dronovi redovno lete u Dubai, a slike kultnih zgrada koje gore kruže internetom.

Ruski servis BBC-ja pokušao je da analizira posledice rata na Bliskom istoku po imidž i privredu Dubaija.

Uništena oaza

Mlada žena plave kose prilazi prozoru sa pogledom na nebodere Dubaija.

„Živiš u Dubaiju, zar se ne plašiš?“, pojavljuje se rečenica u njenoj video objavi na Instagramu.

„Ne, jer znam ko nas štiti“, pojavljuje se sledeći natpis.

Video je 1. marta objavila influenserka iz Dubaija, Gabrijela Magaljaes, dan posle prvog napada Irana na UAE, kao odgovor na izraelsko-američke udare na Teheran i druge iranske gradove.

„Dubai je sinonim za otpornost. Za nekoliko dana, sve će se vratiti u normalu. Dubai uvek ide napred“, napisala je uz video.

„Iran uništava imidž Dubaija kao utočišta za investicije i luksuzni život“, počeli su da pišu zapadni mediji pošto su iranski dronovi pogodili najpoznatiji emirat UAE, zatvorivši njegov aerodrom i ostavivši hiljade turista na cedilu.

Gabrijela nije bila jedina koja je požurila da brani imidž Dubaija na društvenim mrežama po početku granatiranja - Instagram je bio preplavljen stotinama video snimaka sa sličnim komentarima.

Postoje, međutim, i drugi video snimci, na primer, onaj od 8. marta: dron leti iznad plaže u Dubaiju, a borbeni avion pokušava da ga obori, dok se ljudi sunčaju pored mora.

Prošlo je tri nedelje od početka rata, a Dubai, posebno aerodromski i lučki delovi grada, i dalje se suočava sa redovnim napadima dronovima.

Iranski napadi na Dubai postali su prava noćna mora za emirat, jer je njegov imidž izgrađen na tome da je oaza u turbulentnom regionu.

Influeseri su glavna vojska odbrane ovog imidža, a vlasti su izdale upozorenje da objave koje štete „nacionalnom jedinstvu ili ugledu države“ mogu da rezultiraju novčanim kaznama ili čak zatvorom.

Više od 90 odsto stanovnika Dubaija su stranci.

Ujedinjeni Arapski Emirati su namerno privukli strane biznismene, influensere i tehnološke stručnjake - samo u Dubaiju živi oko 50.000 influensera, prema podacima CNN-a.

Zemlja nudi strancima minimalne poreze, program viza i boravka, toplo vreme i luksuzne nebodere sa tržnim centrima.

Posle iranskih napada, „čudo Dubaija“ ugroženo je neadgovarajućom bezbednošću.

Prvog dana, dronovi su pogodili aerodrom u Dubaiju, zaustavivši njegovo poslovanje kao jednog od najvećih svetskih vazdušnih čvorišta, kao i luksuzne hotele, pa čak i Palm Džumeiru, veštačko ostrvo u obliku palme i prepoznatljivu znamenitost grada.

Pogledajte video: Dim iznad aerodroma u Dubaiju posle iranskog napada

'Čudo Dubaija'

Sredinom 20. veka, u Dubaiju su otkrivena naftna polja, a privreda emirata je procvetala zahvaljujući njima.

Ali do kraja 20. veka, strategija Dubaija se promenila i počeo je da neguje imidž kao poslovnog centra i globalne turističke destinacije.

Pojavili su se odgovarajući projekti: sredinom 1980-ih osnovana je avio-kompanija Emirati, a počela je i izgradnja veštačkih ostrva i nebodera.

Za razliku od susednog Abu Dabija, koji drži oko 90 odsto rezervi nafte UAE, Dubai od nafte zarađuje samo dva odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP).

Dubai godišnje poseti 20 miliona turista u proseku, a turistički sektor donosi približno 30 milijardi dolara godišnje.

Avio-čvorište Dubai i Emirati generišu približno 30-40 milijardi dolara.

U Dubaiju je i najveća luka na Bliskom istoku, Džebel Ali.

Pet godina zaredom, Ujedinjeni Arapski Emirati su lider na jednoj od svetskih rang lista po obimu stranih direktnih investicija, uzimajući u obzir veličinu ekonomije.

Kao rezultat toga, Dubai se sada doživljava kao poslovni centar koji povezuje Istok i Zapad.

Međutim, čak i pre rata, pojavila se zabrinutost oko dugoročne održivosti ovog modela - Dubai prvenstveno zavisi od stranih investicija, turizma i trgovine.

Blumberg piše da Dubai zaostaje za drugim velikim tržištima, koja rastu zahvaljujući tehnološkim kompanijama, kojih je malo.

Stalni rast cena nekretnina u Dubaiju mogao bi se smatrati „ekonomskim balonom“, upozorila je prošle godine velika švajcarska banka UBS.

Nekretnine u Dubaiju se često kupuju radi investicije, što podiže cene.

Međutim, rizik od balona na tržištu nekretnina i dalje nije toliko visok kao u Tokiju ili Majamiju.

Mana luksuznog načina života u Dubaiju je ogromna nejednakost unutar stanovništva.

Dubai je takozvano dvoslojno društvo.

Na jednoj strani su lokalni stanovnici, poslovni ljudi iz inostranstva, investitori, uticajni ljudi i turisti.

Na drugoj su milioni migranata iz siromašnih zemalja od kojih zavisi funkcionisanje grada.

Radnici migranti se često suočavaju sa kršenjem ljudskih prava i teškim uslovima rada, napominje organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch).

Privredni i psihološki gubici Dubaija

Turizam je bio glavna meta rata u UAE.

Hiljade turista iz celog sveta ostalo je zarobljeno u Emiratima i drugim zemljama Perijskog zaliva, lokalni aerodromi su bili zatvoreni, a potražnja za daljim putovanjima u ove zemlje je naglo opala.

UAE i Katar su objavili da će pokriti troškove smeštaja i hrane za zaglavljene turiste, ali tačan iznos još nije poznat.

Od početka iranskih napada, desetine hiljada turista i stanovnika su pobegle iz Dubaija, ali tačan broj takođe nije poznat.

Samo u prvoj nedelji sukoba, u Dubaiju je otkazano 80.000 rezervacija.

Rad aerodroma u Dubaiju, jednog od najvećih svetskih vazduhoplovnih čvorišta, takođe je poremećen: povremeno je otvoren i obavlja znatno manje letova nego ranije.

Pogledajte i ovaj video: Evakuacija kućnih ljubimaca iz Emirata

Dubai je bio posebno popularan među azijskim investitorima, ali sada oni razmatraju premeštanje njihove imovine van grada i na druga mesta, pisao je Rojters.

Prvog dana napada, dva investitora iz Indije pokušala su da prebace više od 200.000 dolara u Singapur, ali to nisu mogli da urade zbog pada bankarskih sistema tog dana, izvestila je britanska novinska agencija.

Nekoliko finansijskih kompanija je prijavilo da su primile poruke od njihovih glavnih klijenata u kojima se od njih traži da premeste imovinu iz Dubaija u Singapur, Hongkong i druge međunarodne finansijske centre.

Tržište nekretnina, jedna od ključnih investicionih prilika u UAE, takođe bi moglo biti ozbiljno narušeno.

U prvih 10 dana rata, indeks nekretnina u Dubaiju pao je za 20 odsto na nivo iz prethodne godine.

Ali čak i pre iranskih udara, analitičari su bili zabrinuti da bi prodaja nekretnina u Dubaiju mogla da nadmaši rast stanovništva emirata, izveštava Rojters.

Strano interesovanje za nekretnine u Dubaiju biće ključno za budućnost teritorije - iranski udari došli su u osetljivom trenutku promena na tržištu.

Strani mediji napominju da su nedavni događaji naneli težak udarac i ekonomiji Dubaija i njegovom imidžu kao „nove vrste globalne metropole“.

„Dubai nije izgrađen za rat“, primećuje Njujork tajms.

Zašto Iran napada zemlje Persijskog zaliva?

Iran napada i druge zemlje Zaliva, poput Saudijske Arabije, Bahreina, Kuvajta, Katara i i Omana.

Uprkos teritorijalnoj blizini, Iran nikada nije imao preterano prijateljske odnose ni sa jednom od zemalja Persijskog zaliva.

Saudijska Arabija i Bahrein su oprezni prema Iranu zbog istorijskih teritorijalnih sporova, dok su ostale zemlje pokušavale da vode pragmatičnu i opreznu diplomatiju.

Američke vojne baze nalaze se u skoro svakoj zemlji u regionu.

U Kataru je, na primer, najveća američka baza na Bliskom istoku, sa kapacitetom da primi do 10.000 vojnika, a u Bahreinu je američka pomorska baza.

Zemlje Zaliva kupuju oružje od SAD, sarađuju sa Vašingtonom u oblasti energetike i bezbednosti i razmenjuju investicije.

Ove veze su se posebno ojačale od kako se Donald Tramp vratio u Belu kuću januara 2025.

Katar, koji je godinama gradio imidž kao bezbedno i moderno poslovno središte, suočava se sa istim problemima kao i Dubai.

Prvog dana napada, Katar je objavio da otkazuje ili odlaže sve javne događaje i aktivnosti - u isto vreme kada katarske kompanije i vladine organizacije organizuju tradicionalne međunarodne događaje uoči Ramazana.

Iran ne ograničava napade na vojne baze - udara i na hotele, aerodrome i gasnu infrastrukturu.

Dok su sistemi protivvazdušne odbrane bili u stanju da se nose sa iranskim raketama, napade dronovima je postalo teže presreti, analizira Alison Majnor iz Atlantskog saveta.

Iran je pokrenuo napade na zemlje Persijskog zaliva upravo da bi ih destabilizovao, smatra Endru Tomas, analitičar za Bliski istok na australijskom univerzitetu Dikin.

„Ako napadi na Iran budu nastavljeni, relativni mir i prosperitet koji uživa Persijski zaliv će se završiti.

„Iran se nada da će njegovi susedi ovo posmatrati kao rat koji su izabrali Izrael i Amerika i u koji su uvučeni.

„Tada će države Zaliva biti primorane da ili udvostruče svoje napore da ojačaju svoj savez sa SAD ili da rade na deeskalaciji sukoba“, smatra on.

Možda je to razlog što su glavni iranski udari prvih dana rata bili usmereni upravo na UAE, a posebno na Dubai, napominje CNN.

„Percepcija je ključna. Fotografije požara ispred hotela Dubai International privući će pažnju celog sveta.“

Zalivske države bi zaista mogle da razmotre slabljenje veza sa Sjedinjenim Državama, posebno ako se ovaj rat bude odugovlačio mesecima i pogodio njihove privrede, prema američkom istraživaču Dejvidu Mednikofu.

Istaknuti biznismeni iz UAE već su počeli da kritikuju Trampa zbog pokretanja rata, napominje Blumberg.

„Ko vam je dao pravo da uvučete naš region u rat sa Iranom? Na osnovu čega ste doneli ovu opasnu odluku?“, napisao je Halaf Al Habtur, uticajni arapski milijarder, na mreži Iksu.

Još jedan lokalni biznismen, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je Blumbergu da su lokalni privrednici zabrinuti za poslovnu budućnost ako rat bude trajao duže od mesec dana.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan ranije se izvinio se susednim zemljama zbog napada i izjavio da ih Iran više neće napadati ako američki udari na Iran ne budu pokrenuti sa njihove teritorije.

Ipak, rakete i dronovi i dalje lete ka zemljama Zaliva.

Od 28. februara, najmanje 12 ljudi je poginulo, a više od 100 je ranjeno u napadima u zemljama Persijskog zaliva.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Kako putnički avioni lete tokom rata
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
• Rusija cilja diplomatsku i ekonomsku dobit od rata na Bliskom istoku: BBC urednik

( BBC Serbian Svi članovi )