Spremno 10,6 miliona za pomoć privredi: Kreditno-garantni fond uskoro operativan, najavljen izbor direktora

Vlada je početkom februara imenovala Upravni odbor Kreditno-garantnog fonda i pokrenula izbor izvršnog direktora, a očekuje se da Fond uskoro postane operativan i sa planiranih 10,6 miliona eura iz tekuće budžetske rezerve počne da pomaže malim i srednjim preduzećima da lakše dođu do kredita.

Zakon o Kreditno-garantnom fndu je usvojen do kraja jula 2025. godine. Fond je osnovan da pomogne firmama koje teško dolaze do kredita tako što će država kroz izdavanje garancija preuzeti dio rizika i olakšati im zaduživanje kod banaka.

Partner Vlade na ovom projektu je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja “Vijestima” je zvanično saopšteno da je od dana usvajanja zakona sprovedena procedura i imenovan Upravni odbor, da će konkurs za izvršnog direktora biti raspisan u narednim danima, te da je započeto uspostavljanje operativnog i informacionog sistema Fonda, kao i aktivnosti na otvaranju računa i stavljanju već obezbijeđenih sredstava u funkciju.

Kako su naveli, Vlada je 5. februara imenovala članove Upravnog odbora - Anđelu Gajević (predstavnicu Ministarstva ekonomskog razvoja), Adrijanu Stevanović (predstavnicu Ministarstva finansija, kao i tri nezavisni člana, Zorana Martinovskog, Vjosa Balaja i Katarinu Đulić.

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja su kazali da je izbor nezavisnih članova Upravnog odbora sprovela posebna komisija formirana odlukama Vlade, uz učešće predstavnika resora ekonomije i finansija, ali i međunarodnih partnera, među kojima je bila i Evropska banka za obnovu i razvoj, dok je Ministarstvo bilo zaduženo za objavu javnog poziva.

“Za nezavisne članove izabrani su kandidati koji, pored ispunjavanja osnovnih uslova javnog poziva, posjeduju dugogodišnje relevantno iskustvo u oblastima bankarstva, poslovnog prava, kao i računovodstva i revizije, čime se dodatno jača stručnost i kredibilitet Fonda. Na konstitutivnoj sjednici, Upravni odbor je za predsjednika izabrao Zorana Martinovskog i time započeo rad, uključujući aktivnosti na pripremi javnog poziva za izbor izvršnog direktora Kreditno-garantnog fonda, koji će biti raspisan u narednim danima. Sredstva u iznosu od 10,6 miliona eura planirana su Zakonom o budžetu za 2026. godinu u okviru tekuće budžetske rezerve i biće transferisana na žiro-račun Fonda nakon njegovog otvaranja, pri čemu je postupak otvaranja računa trenutno u toku”, kazali su u resoru kojim rukovodi potpredsjednik Vlade i ministar Nik Đeljošaj.

Iz Ministarstva su istakli da očekuju da Kreditno-garantni fond postane operativan po okončanju neophodnih procedura, uključujući izbor izvršnog direktora i uspostavljanje punog funkcionalnog okvira za rad, što podrazumjeva i uspostavljane informacionog sistema za izdavanje garancija.

“Sredstva Fonda namijenjena su pružanju podrške njegovoj osnovnoj djelatnosti izdavanju garancija za kredite. Fond će obezbjeđivati pokriće do 50% iznosa kredita odobrenih korisnicima koji u postojećim tržišnim uslovima imaju otežan pristup finansiranju, čime se podstiče njihova kreditna sposobnost i olakšava pristup izvorima finansiranja. Garantni potencijal Fonda biće plasiran kroz sistem limita dodijeljenih finansijskim institucijama koje zaključe ugovor sa Fondom. Visina limita određivaće se u skladu sa veličinom i strukturom kreditnog portfolija pojedinačne institucije, čime se obezbjeđuje uravnotežena i efikasna raspodjela podrške prema privredi”, kazali su u Ministarstvu.

Fond će definisati ciljne grupe preduzeća i sektore djelatnosti kod kojih je prepoznat ograničen pristup finansiranju, ali neće učestvovati u donošenju pojedinačnih kreditnih odluka niti će, kako su pojasnili, uticati na poslovnu politiku finansijskih institucija.

“Banke zadržavaju punu autonomiju u procjeni kreditnog rizika i odobravanju kredita, dok je uloga Fonda da kroz izdavanje garancija podstakne povećanje kreditne aktivnosti i pruži dodatnu podršku privredi u skladu sa ostalim programima podrške. Poseban fokus biće usmjeren na podršku ciljnim grupama koje su prepoznate kao rizičnije, poput start-up preduzeća, mladih i žena u biznisu kojima je pristup finansiranju do sada bio otežan. Na ovaj način Fond doprinosi smanjenju kreditnog rizika za banke i otvara prostor za finansiranje segmenata koje banke inače teže podržavaju”, kazali su u Ministarstvu ekonomskog razvoja.

Podsticaj kreditiranju malih i srednjih firmi

Iz Ministarstva su naveli da zakon predstavlja pravnu osnovu za uspostavljanje Kreditno-garantnog fonda kao jednog od najvažnijih razvojnih instrumenata za unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

“Naša ekonomija u velikoj mjeri počiva na MSP sektoru (mala i srednja preduzeća), ali upravo taj sektor često ima ograničen pristup finansiranju zbog nedostatka adekvatnog kolaterala i strožih uslova kreditiranja. Kroz ovaj mehanizam država preuzima dio rizika, dok bankama i drugim finansijskim institucijama otvara prostor za snažniju kreditnu podršku, posebno MSP”, objasnili su u Ministarstvu.

Dalje su naveli da Fond daje garancije za dio kredita, čime se smanjuje potreba za visokim kolateralima i olakšava pristup finansiranju, posebno malim i srednjim preduzećima. Na taj način banke dobijaju veću sigurnost da plasiraju sredstva, dok privrednici dobijaju brže, povoljnije i dostupnije kredite za investicije.

“Na taj način, kroz aktiviranje kreditnog potencijala komercijalnih finansijskih institucija, nastoji se privredi obezbijediti stabilan, povoljan i predvidiv pristup finansiranju, podstičući investicije i jačajući konkurentnost domaće privrede, što doprinosi održivom ekonomskom rastu i novim radnim mjestima”, kazali su u Ministarstvu.

Fond će obezbjeđivati pokriće do 50% iznosa kredita odobrenih korisnicima koji u postojećim tržišnim uslovima imaju otežan pristup finansiranju, čime se podstiče njihova kreditna sposobnost i olakšava pristup izvorima finansiranja.

( Marija Mirjačić )