Jeftini indijski ljekovi za mršavljenje u borbi protiv gojaznosti

Indija bi uskoro mogla da postane mnogo mršavija, bar u teoriji.

Patent za semaglutid, molekul koji stoji iza popularnih lekova za mršavljenje, kao što su vegovi i ozempik danskog proizvođača Novo Nordiska, nedavno je istekao u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

To omogava indijskim farmaceutskim kompanijama da izdaju jeftinije kopije ili generičke lekove, pokrećuči rast konkurencije koja bi mogla da snizi cenu za više od polovine i rapidno da proširi dostupnost za ljude u Indiji, ali na kraju i u drugim zemljama.

Investiciona banka Džefris nazvala ju je potencijalnim „trenutkom magične pilule“ za Indiju, predvidevši da bi tržište semaglutida moglo dostići vrednost od čak milijardu dolara kod kuće uz pravilno određivanje cene i primenu.

Analitičari očekuju da na tržište u roku od nekoliko meseci izađe pedesetak generičkih lekova brendiranih kao semaglutid, što je poznati obrazac u indijskoj žestoko konkurentnoj farmaceutskoj industriji.

Kad je leku za dijabetes sitagliptinu istekao patent 2022. godine, oko 30 brendiranih verzija pojavilo se za mesec dana i skoro 100 za godinu dana.

Indijska farmaceutska industrija, trenutno vredna oko 60 milijardi dolara, očekuje se da se udvostruči do 2030. godine.

Njen veći deo zasnovan je na generičkim lekovima, što je proizvodna sila koja sada sprema teren za žestoku konkurenciju oko semaglutida.

Ono što je do sada bila skupocena injekcija uglavnom dostupna samo imućnim pacijentima uskoro bi mogla da postane mnogo rasprostranjenija.

Prvobitno osmišljeni za lečenje dijabetesa, ovi lekovi sada se hvale kao revolucionarni za gubitak kilograma, nudeći rezultate sa kojima je moglo da se meri malo prethodnih metoda lečenja.

Semaglutid pripada klasi lekova poznatih kao receptori agonista GLP-1, koji oponašaju hormon što reguliše apetit i šećer u krvi.

Pojačavši lučenje insulina u krv i usporivši pražnjenje stomaka, ovi lekovi čine da se ljudi osećaju siti ranije i da ostanu siti duže.

Prvobitno namenjeni dijabetesu, ovi lekovi su postali neki od najtraženijih metoda lečenja za mršavljenje na svetu.

• Serena Vilijams i lekovi za mršavljenje: 'Morala sam da probam nešto drugačije'
• Lekovi za mršavljenje možda mogu da poboljšaju zdravlje
• Alarm: Više od 50 odsto odraslih u svetu do 2050. biće gojazno ili prekomerne težine

Nekoliko indijskih proizvođača lekova već je spremno da se baci na posao.

Prema Šitalu Sapaleu, potpredsedniku istraživačke firme Farmarek, velike firme kao što su Cipla, San Farma, Dr. Redis Laboratoris, Biokon, Natko, Zajdus i Menkajnd Farma već pripremaju brendirane generičke lekove, a mnogi drugi uslediće ubrzo posle njih.

Očekuje se da će cene drastično opasti.

Trenutni troškovi mesečnog lečenja su visoki: ozempik se obično prodaje za od 8.800 do 11.000 rupija (95 do 119 američkih dolara), dok vegovi može da košta od 10.000 do 16.000 rupija (108 do 173 dolara).

Sapale očekuje da će generička konkurencija to spustiti na otprilike od 3.000 do 5.000 rupija (36 do 54 američkih dolara) mesečno.

Niže cene bi mogle potpuno da preobrate tržište.

Indijski sektor lekova protiv gojaznosti, koji pokriva i injekcije i oralne lekove, već je u rapidnom porastu, sa otprilike 16 miliona dolara iz 2021. godine na skoro 100 miliona, prema Farmareku.

Potražnja se ubrzala posle puštanja u promet ribelsusa 2022. godine, prve oralne verzije semaglutida.

Ova navala odslikava širu promenu u zdravlju.

Indija već ima više od 77 miliona ljudi sa dijabetesom tipa-2 i jedno od najvećih stanovništava na svetu sa gojaznim odraslim osobama.

Gradski način života, ishrana prepuna ugljenih hidrata i sedelačke navike pomogle su da dođe do porasta oba ova stanja.

Što se tiče doktora, jeftiniji lekovi GLP-1 uskoro bi mogli da im pruže moćnu novu alatku za lečenje.

Lekovi za mršavljenje takođe počinju da izlaze iz okvira klinika za endokrinologiju.

Kardiolozi ih koriste da pomognu pacijentima da se reše viška kilograma pre zahvata kao što su angioplastija, ortopedski hirurzi da se smanji opterećenje zglobova pre operacije kolena, a pulmolozi za lečenje stanja kao što je opstruktivna apneja u snu.

Mufazal Lakdavala, barijatrijski hirurg iz Mumbaja, kaže da bi ovi lekovi mogli dramatično da prošire lečenje za indijsku masovnu populaciju pacijenata sa dijabetesom i gojaznošću.

Sve donedavno, napominje on, pristup je bio ograničen: lekovi GLP-1 koji se ubrizgavaju bili su skupi i teško su se nabavljali, dok je oralni lek ribelsus bio jedina naširoko dostupna opcija.

„Sjajno je što će oni postati jeftiniji tako da će više dijabetičara i gojaznih osoba u indijskom stanovništvu moći da im ima pristup“, kaže on.

Ali upozorava: „Kvalitet lekova koji se prave ovde mora biti veoma strogo regulisan.“

To upozorenje odražava širu realnost u vezi sa indijskom farmaceutskom industrijom - svetskom silom kad su u pitanju jeftini generički lekovi.

Ova zemlja je najveći snabdevač generičkim lekovima na svetu, proizvodeći otprilike 60.000 brendova u više od 60 terapeutskih kategorija i čineći oko 20 odsto svetskog snabdevanja generičkim lekovima.

Njena reputacija kao „svetske apoteke“ uglavnom se oslanja na njenu sposobnost da pretvara skupe lekove u dostupne proizvode za masovno tržište.

Najslavniji primer pojavio se pre dve decenije, kad su indijske firme pomogle da se smanji cena antiretroviralnih lekova za HIV, dramatično proširivši lečenje širom Afrike i zemalja u razvoju.

Danas Indija snabdeva lekovima više od 200 zemalja, pokrivajući više od polovine afričke potražnje za generičkim lekovima, oko 40 odsto generičkih lekova koji se koriste u Americi i otprilike četvrtinu lekova u Velikoj Britaniji.

„Izvozni potencijal indijskih generičkih lekova za mršavljenje je ogroman“, kaže Namit Džoši, predsednik Indijskog saveta za promociju farmaceutskog izvoza.

„Samo američko tržište može da poraste na 10 milijardi dolara u roku od nekoliko godina kako stope gojaznosti budu diktirale potražnju.“

To će biti pozamašni doprinos indijskoj farmaceutskoj industriji: izvoz generičkih lekova zemlje trenutno iznosi ukupno 30,46 milijardi dolara, a SAD su već njeno najveće tržište.

A opet je entuzijazam među lekarima i dalje ograničen oprezom.

Lekovi GLP-1 su moćni, ali nisu sasvim bez rizika.

Neželjena dejstva mogu da obuhvate mučninu, povraćanje i probleme sa varenjem; ređe komplikacije su kamen u žuči i pankreatitis.

Rapidni gubitak težine bez adekvatnog unosa proteina ili vežbe takođe može da dovede do gubitka mišića.

Doktori kažu da mnogi pacijenti ne razumeju ulogu ovih lekova.

Neki očekuju dramatični gubitak kilograma već u roku od nekoliko nedelja, pod uticajem pomame na društvenim mrežama i podrške slavnih.

Dijabetolog iz Mumbaja Raul Bakši kaže da uspeh zavisi ne samo od leka već i od „odabira pravog pacijenta“.

Doktori gledaju dalje od Indeksa telesne mase (BMI) - osnovne mere težine u odnosu na visinu - do srodnijih stanja kao što su dijabetes ili visok holesterol.

Životni stil je podjednako važan: ako je ishrana pacijenta nezdrava, sam lek možda neće biti dovoljan.

Pacijenti se često javljaju tražeći brzo rešenje.

„Ljudi dolaze želeći da izgube 10 kilograma za tri meseca“, kaže Bakši.

Rapidno mršavljenje može da ima i loših strana.

Ako je prebrzo i pacijenti izgube mast iz lica, vrata, ruku i butina, mogu da izgledaju krhko.

„Postepeno mršavljenje, spora eskalacija doze i naglasak na unosu proteina, vežbama i treningu snage ključni su za zdravije ishode“, kaže Bakši.

Drugi izazov je da mršavljenje može da prestane čim prestanu da se uzimaju lekovi.

Apetit može da se vrati jače dok se telo opire gubljenju masti.

„Ako zaustavite lekove, vrati se neutoljiva glad“, kaže Bakši.

Postoji zabrinutost i oko zloupotrebe kako cena bude padala.

Lekari prijavljuju da pacijentima treneri iz teretane, klinike za lepotu ili dijetetičari prepisuju visoke doze, a da nemaju stručnost to da rade.

Onlajn apoteke ponekad šalju lek nakon vrlo površnih konsultacija.

Kozmetičari već reklamiraju „pakete“ rapidnog mršavljenja za venčanja ili društvene događaje.

Takva praksa mogla bi da se proširi kad jeftiniji generički lekovi postanu naširoko dostupni.

„Veći pristup jeftinim lekovima znači veću šansu za zloupotrebu“, kaže Baumik Kamdar, pulmolog iz Mumbaja.

„Pristup zahteva veću odgovornost i strožu regulaciju. Oprezno sam optimističan u vezi sa ovim lekovima.“

To upozorenje uklapa se u zabrinutost Lakdavale u vezi sa proizvodnim standardima.

„Ovo su veoma korisni lekovi“, kaže on.

„Ne želimo nuspojave koje proističu iz lekova lošeg kvaliteta i da sam molekul izbije na loš glas.“

Vlada pokušava da ublaži pomamu.

U savetu izdatom prošle nedelje, indijsko regulatorno telo za lekove upozorilo je farmaceutske kompanije da ne promovišu lekove na recept za mršavljenje kao što su GLP-1 direktno mušterijama.

Reklame koje obećavaju dramatične rezultate ili umanjuje potrebu za dijetom i vežbom mogu se nazvati obmanjujućim, tvrde zvaničnici, ističući da takvi lekovi smeju da se koriste samo pod lekarskim nadzorom.

Za regulatore i lekare podjednako, dolazeći meseci stoga mogu da pokažu da li Indija može da pronađe pravu meru između dostupnosti i nadzora.

Bakši kaže da on lično moli pacijente da poboljšaju stil života i ishranu pre nego što im prepiše lekove za gubitak kilograma.

Čak i tad, oni prvo prelaze na ishranu sa više proteina uz pomoć dijetetičara, kaže on.

Trenutni dokazi ukazuju na to da bi lekovi možda morali da se uzimaju na duže staze.

Ali mnogi pacijenti dolaze tražeći „brzo rešenje pošto pogledaju snimke na Instagramu“, što vrši dodatni pritisak na doktore.

A opet, nagrade umeju da budu poprilične.

Lek koji je nekada koštao desetine hiljada rupija mesečno može da postane dostupan milionim, a možda, na kraju, čak i pacijentima daleko van Indije.

„Zapravo dopisujem na receptima za mnoge pacijente: dođite mi posle 20. marta kad cene bude pale“, kaže Bakši.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koji su rizici korišćenja nosivih uređaja za merenje šećera u krvi
• Ozempik bi mogao da uspori starenje, tvrdi se u novom istraživanju
• Vakcine za mršavljenje: Povratak na staro četiri puta brže nego posle dijete
• Zašto u Srbiji nema uvek leka za dijabetes
• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana
• Farmaceutska kompanija koja proizvodi lek za mršavljenje postala najvrednija u Evropi
• U svetu ima više gojazne nego pothranjene dece: UNICEF

( BBC Serbian Svi članovi )