Čas autonomije

(Peščanik.net)

Autonomija univerziteta utvrđena je međunarodnim dokumentom imenovanim Magna Charta Universitatum 1988, napisanim o 900-godišnjici bolonjskog univerziteta, neznatno dopunjenim 2020. Možemo tvrditi da danas vredi koliko i Povelja UN, dakle ništa, ako smo najzaguljeniji cinici ili srpski diktator - zna čovek, sedeo je u kući Povelje zakukuljen u srpsku zastavu. No bez obzira na današnje stanje stvari, ovakvi međunarodni dokumenti postoje i ne mogu se izbrisati, čak i ako se ne poštuju. Osnova autonomije univerziteta je četvorostruka, podrazumeva organizacijsku, finansijsku, akademsku slobodu i slobodu članova, odnosno zapošljavanja. Nigde se ne pominje zabrana bavljenja politikom, ali je jasno navedena nezavisnost od politike i finansija. Uostalom, na univerzitetu se uči politika, to je izvesno najbolji izvor raznih politika, itd., sve poznato i banalno. Univerziteti u Srbiji potpisali su dokument, reč je samo o državnim univerzitetima - u Novom Pazaru, Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Ti univerziteti obavezali su se da poštuju principe MCU, kao i država kojoj pripadaju. Sve četiri osnove slobode u autonomiji univerziteta kršene su u nedavnim upadima represivnih organa na univerzitet u Beogradu, a u prethodnoj godini i na svim ostalim univerzitetima, potpisnicima MCU. Prijava ovih kršenja - nadam se - podnesena je MCU.

Dodajmo malo istorije: u junu 1968. studenti su zauzeli Filozofski fakultet i druge fakultete u Beogradu. Filozofski je tada zauzimao samo Kapetan-Mišino zdanje, zajedno sa Rektoratom. Od tada pa sve do negde 1973, studenti su posle akcija u gradu (mirovni protesti protiv rata u Vijetnamu, Laosu, Kambodži, protiv posete Niksona, povremeno razbijanje izloga Američkog kulturnog centra, demonstriranje protiv suđenja studentskim vođama) bežali u dvorište Filozofskog, kamo policija nije ulazila. Dolazili su agenti, koje smo uglavnom poznavali. Autonomija univerziteta poštovana je - sem upada policajaca (tada milicajaca) u Likovnu akademiju, kojom prilikom je ispendrečena i jedna statua. Boravak i noćenje na fakultetima zahtevali su prilagođavanje prostora i unošenje raznih predmeta. Umnožavanje opasnih političkih tekstova obavljalo se na spravi zvanoj geštetner, bilo je i pisaćih mašina. Za vreme opsada obilazili smo zgradu Filozofskog, i u potkrovlju otkrili grafite iz druge polovine 19. veka, uglavnom opscene. Neke prostorije FOSS (fakultetski odbor Saveza studenata) dodelio je redakcijama časopisa: urednici satiričnog časopisa Frontisterion, među kojima sam bila, oslikao je sobu koju smo dobili. Na gornjim spratovima fakulteta bilo je i nekoliko stanara. Ukratko, studenti su se na fakultetu ponašali kao svoj na svome, bilo je klubova, održavane su izložbe, dvorište je čuvano, ponekad su ulazeći bili proveravani. Za vreme burne nedelje u junu 1968. veliki deo kulturno-umetničkog života grada odvijao se upravo u dvorištu Filozofskog fakulteta. Moglo bi se reći da je bilo mnogo više slobode i da je autonomija univerziteta bila načelno poštovana.

I tu smo, više od pola veka docnije, kod papirnih tanjira, poznatog oružja savremenog univerzitetskog terorizma. Vučimediji su dosegli vrhunac u opisima stvari koje su „nađene“, i koje sve, baš sve, spadaju u kategoriju interne organizacije univerziteta, neke od njih zahtevaju i opšti propisi bezbednosti javnih prostora. Teorije o „zapaljenju“ koje je dovelo do smrti spadaju u kategoriju „paljevina Rajhstaga“, sve dok nadležni organi konačno ne proizvedu obavezne dokumente, sa već popriličnim i odgovarajuće sumnjivim zakašnjenjem. Sve tehnike iz obdaništa upotrebljene su (nisam ja, ti si, on me je prvi šutnuo itd.), uključujući i majmunisanje zlobnog hrčka. Konačno, diktator je otvorio karte: on će svim silama pokušati da ne kandiduje, ali bliska propast čovečanstva kao i cele planete preti, pa će on poslušati orbanovce, vulinoide i ono nešto od pomirenja, poslednje marginalce čak i na diktatorovom otpadu i posledično ostati na vlasti najmanje do marta naredne godine. Pa ko preživi - smatra se da će u globalnoj kataklizmi najbolje proći bubašvabe. A građani ne treba ništa da brinu, jer će cene benzina biti stabilne još čitavih sedam dana, dok će se PRD(a)C iz Pinka pobrinuti za duhovno preživljavanje i najubitačnije oružje.

Ne da je teško ne pisati satiru, nemoguće je… i istovremeno praktično nemoguće je pisati satiru, jer je nedostižno brže piše sama diktatura. Čas autonomije zato nužno mora da uključi anatomiju fizičkog i psihičkog stanja žrtava, samog i celog građanskog tela, kako bi se izgradila prevencija, organizovala intervencija i ostvarila terapija. Jedan od primetnih simptoma ukazuje na krajnje opasno gubljenje sposobnosti smeha. Celokupna društvena i kulturna situacija vapije za proširivanjem prostora kreativnosti, radoznalosti - drugim rečima, za intimnim povezivanjem najšire, prevashodno urbane sfere sa akademskom. Zauzimanje univerziteta, upravo u novonastaloj fazi diktature u Srbiji, koja ubrzano traži načine betoniranja javnosti u celini, nužna je mera za očuvanje narodove svesti.

( Svetlana Slapšak )