Fred Haus za BBC: "Vujošević nije htio da idemo lakšim putem - i bio je u pravu"

„On je imao sistem rada i to ili prihvatiš ili odeš"

2116 pregleda0 komentar(a)
Foto: CESAR RANGEL/AFP via Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Dok kiša jedne novembarske noći 2003. počinje da pada sve ozbiljnije i pretvara se u susnežicu, a vetar duva sve jače, na ulici u centru Beograda čovek koji šeta psa, gotovo iznenađeno, staje ispred visokog Afroamerikanca koji mu se učinio poznatim.

Kao da ga pita otkud on tu u gluvo doba noći - sigurno je bar sat posle ponoći.

Razgovor traje nekoliko minuta i svako odlazi na svoju stranu spremajući se za dan koji dolazi.

A taj dan je veliki za navijače košarkaškog kluba Partizan koji dočekuje zagrebačku Cibonu u Evroligi, najjačeg klupskog takmičenja u Evropi.

Ali važan je i za čoveka sa psom i njegovog sagovornika - trenera Duška Vujoševića i Amerikanca Frederika Hausa.

Otprilike tako je izgledao jedan od njihovih susreta, ne nužno pred tu utakmicu, jer sećanje bledi.

Međutim, baš na toj utakmici sa Cibonom - Haus je sa 39 poena zabeležio jednu od najboljih partija u novijoj istoriji crno-beli u Evroligi, a Partizan je savladao velikog rivala.

„Šetao bih gradom, jednom je bilo jedan ujutru i sretnem njega kako šeta psa. Nisam ni znao da živi dve ulice od mene.

„Pitao me šta radim ovako kasno napolju - rekao sam da sam nestrpljiv zbog utakmice, a dosta mi je bilo igranja video igara, pa sam izašao da šetam", priča Haus za BBC na srpskom.

Duško Vujošević, najtrofejniji trener u istoriji beogradskog Košarkaškog kluba Partizan, preminuo je 8. aprila u 66. godini posle duge borbe sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.

„Nisam znao šta se dešavalo, isključio sam se malo sa društvenih mreža, a onda mi je stigla poruka od prijatelja: 'Je l' si čuo da je Dule umro?'

„Mislio sam da je u pitanju loša šala", govori Haus.

Težak početak u Partizanu

San momka iz Kajlina, grada u srcu Teksasa, zaljubljenog u košarku, bio je da jednog dana zaigra u NBA ligi.

Ali, posle igranja za koledž tim Univerziteta Južna Juta, Haus je prvo profesionalno iskustvo u karijeri imao u Beogradu, baš u dresu Partizana čiji dres je obukao u leto 2002.

Početak je, priseća se, bio baš težak.

„Na prvom treningu samo je jedan čovek znao engleski - pomoćni trener Aleksandar Džikić.

„Pomislio sam - ovo će biti teško, ali sam bio svestan da moram da se prilagodim i naučim jezik i kulturu ako želim da uspem", objašnjava Amerikanac.

Od Vujoševića, kojem je to bio običaj u odnosu sa igračima, na poklon je dobio knjigu - o istoriji Beograda i kaže da je iz nje naučio neke od prvih reči srpskog.

Pošto trofejni stručnjak nije govorio engleski, Haus je morao da pronađe način kako da komunucira sa Vujoševićem u situacijama kada su se stvari odvijale brzo na terenu, a pomoćnik Džikić nije stizao da prevodi.

„Dule i ja smo komunicirali čitanjem sa usana i rukama.

„Prvi utisak mi je bio: 'Čoveče, on je lud, stalno viče, trebalo je da odem u neki atletski klub'.

„Nisam verovao da može da se ovoliko trči u košarkaškoj ekipi", opisuje.

Vremenom su stvari „legle" i Vujošević je Hausu postao „poput oca i mentora".

Amerikanac je počeo da igra sve bolje.

Kako je umesto NBA izabrao Beograd?

Haus je u dresu Partizana osvojio dve titule prvaka tadašnje SR Jugoslavije, pa državne zajednice Srbije i Crne Gore, a Amerikanac je atraktivnim zakucavanjima i prodorima osvojio srca navijača crno-belih.

Treninzi u tom i takvom Partizanu važili su za izuzetno naporne, igrači su nekada pričali da su čak teži od utakmica.

Ali Haus kaže da se navikao i da je Vujošević od igrača „očekivao mnogo i nije hteo da idemo lakšim putem".

„On je imao sistem rada i to ili prihvatiš ili odeš", jasan je Haus.

Pored toga što je igračima poklanjao knjige, trener je držao do discipline van terena i znao je da ih kontroliše gde i sa kim izlaze.

To nije bio slučaj sa Hausom koji je tada sa 25 godina bio među iskusnijima i kaže da je sa ocem vojnikom, koji je održavao disciplinu u kući, „naučio da stariji vode računa da mlađi ne upadaju u probleme".

Posle prve sezone u Partizanu, u leto 2003. Haus se našao u delikatnoj situaciji jer mu se otvorila mogućnost da ostvari san - odlazak u NBA.

„Imao sam izbor - da odem u Vašington Vizardse ili da se vratim u Partizan.

„Izabrao sam Partizan, jer sam želeo da pokušam da osvojim Evroligu", kaže.

Na žalost navijača Partizana, Haus sa crno-belima nije osvojio trofej u najboljem evropskom takmičenju, ali je pružao i neke partije za pamćenje.

Bilo je to u vreme kada su američki košarkaši u srpskim klubovima još bili retki, pa se može reći da je Haus, zajedno sa košarkašima kao što su Redži Frimen (FMP Železnik) i Džejms Skuni Pen (Crvena zvezda) otvorili vrata.

Dve utakmice Haus pamti i danas, iako je prošlo više od dve decenije.

„Igrali protiv FMP-a i njihov trener Vlade Đurović je rekao da ne umem da šutiram, što mi je Dule preneo.

„Dodao je: 'Idi sad šutiraj koliko hoćeš puta, pokaži mu'", kaže Haus.

Seća se i da je Partizan pobedio tu utakmicu, što nije bio slučaj sa drugim mečom koji naročito pamti.

Ubacio je Amerikanac 41 poen protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa 'Radivoja Koraća', ali je njegov tim izgubio.

„Trener je na tajm-autu rekao: 'Znam da je Haus u elementu, ali neko mora da uskoči da mu pomogne'.

„Nije hteo da 'izgorim'", dodaje.

Bilo je i situacija kada su ulazili u raspravu tokom utakmice, pa ga je trener crno-belih poslao u svlačionicu pre vremena.

„Igrali smo protiv Vojvodine, bio je tamo momak sa tetovažom (Milan Gurović, prim. aut) i čuo sam da je najbolji u ligi", seća se Haus.

Toliko je Amerikanac žarko želeo da mu pokaže da je on bolji da ga je Vujošević izveo zbog preterane agresivnosti na terenu.

„Poslao me u svlačionicu, a ja sam mu rekao da se vraćam u Ameriku", priseća se Haus.

Situacija se sredila kada mu je Haus par dana kasnije objasnio da „nije želeo da pokaže nepoštovanje" i da je zahvalan što mu je dao šansu na evropskoj košarkaškoj pozornici.

ANDREJ ISAKOVIC / AFP via Getty Images

Život posle Partizana

Pošto je napustio Beograd, Hausa je košarkaši put vodio kroz Litvaniju, Španiju, Rusiju, Ukrajinu i - Kosovo, čiju nezavinost Srbija ne priznaje.

Karijeru je završio u dresu kosovske Peći krajem 2013, a zbog toga je imao raspravu sa pojedinim navijačima Partizana.

„Dobijao sam na Fejsbuku poruka u stilu 'nećemo te više voleti više, šta si to uradio'".

Kaže da pre potpisa za klub sa Kosova nije znao za istoriju sukoba Srba i Albanaca, niti za NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999.

Vojna operacija Severnoatlanskog saveza počela je 24. marta 1999. godine, a povod za intervenciju bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije.

„Kao momak nisam gledao televiziju, samo sport i škola su mi bili važni. Politika me nije zanimala.

„Bilo mi je važno da se borim i da pomognem mojoj porodici da preživi", ističe.

Sada, 13 godina kasnije, kaže da ne bi opet potpisao ugovor sa ekipom Peći, ali je tada to bila jedina ponuda.

„Igrao sam pola sezone na Kosovu, napustio sam klub jer nisu plaćali.

„Ja sam moj posao uradio, oni njihov nisu i to je bio kraj", kaže Haus.

Priče o povratku u Partizan i Majk Tajson

Kao košarkaš drugih klubova, Haus nikada nije došao u situaciju da mu protivnik budu ni Vujošević, ni Partizan.

„Da se to desilo bilo bi i dobro i loše. Dobro jer bih ga video, a loše jer bi i on i ja imali zadatak da pobedimo...

„Neko bi morao da izgubi, a to ne bih bio ja", smejući se kaže Haus, koga ni danas ne napušta pobednički mentalitet.

Godinama posle 2004. navijači su ga priželjkivali nazad u Partizanu, ali ta mogućnost se samo jednom pojavila i nije bila previše ozbiljna.

Za mnoge bivše košarkaše i navijače Partizana, ali i ne samo ovog kluba, Vujošević je bio više od trenera.

„Osećao sam se kao (čuveni bokser) Majk Tajson i nisam imao pojma o životu.

„Dule je bio moj Kas D'Amato, čovek koji je od Majka napravio svetskog šampiona", sa setom u glasu završio je Haus.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk