Diplomatija visokih uloga: Kako je Pakistan postao domaćin pregovora Amerike i Irana

Iranski pregovarači imaju „dobre namjere“, ali „ne vjeruju“ SAD, poručio je njihov predvodnik Muhamed Bager Galibaf

1592 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC / Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Umer Nangiana i Sara Hasan, BBC Njuz Urdu, Islamabad

Dok Pakistan slavi sopstvenu ulogu u postizanju sporazuma o primirju između Amerike i Irana, njegove vođe su se danima pripremale da postanu domaćini mirovnih pregovora.

Njihov početak je zakazan za 11. april u glavnom gradu zemlje, Islamabadu, a u državi je proglašen dvodnevni praznik.

Džeja Di Vensa, američkog potpredsednika, dočekao je pakistanski ministar spoljnih poslova, nekoliko sati pošto su njegove kolege iz Tehera sletele u Pakistan.

Iranski pregovarači imaju „dobre namere“, ali „ne veruju“ SAD, poručio je njihov predvodnik Muhamed Bager Galibaf.

Dok se ishod ovog diplomatskog susreta nestrpljivo iščekuje, u Pakistanu je sve spremno.

Ulice su utihnule kada je na njih razmešteno 10.000 policajaca i pripadnika snaga bezbednosti.

Zemlje iz čitavog sveta su nestrpljive da dočekaju kraj borbi i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, vitalne arterije kroz koju je pre rata prolazilo oko 20 odsto svetskog prometa nafte.

Ali oni su visoki i za Pakistan na druge načine.

Ova južnoazijska zemlja će se suočiti sa potencijalnim „košmarnim scenarijem“ ako pregovori propadnu i ako bude uvučena u borbe sa susedom Iranom.

Ovo bi moglo da se desi, jer je Pakistan 2025. potpisao pakt uzajamne odbrane sa Saudijskom Arabijom.

Islamabad je u međuvremenu „jasno stavio do znanja da će ispuniti vlastitu obavezu preuzetu prema Saudijcima“, kaže Abdul Basit, stručnjak za Južnu Aziju na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru.

Posledično „tri granice Pakistana mogle bi da postanu žarišta“, objašnjava Basit, govoreći o napetostima Pakistana sa drugim susedima, Avganistanom i Indijom.

„A Pakistan se bori protiv dve punokrvne pobune u dve od četiri pokrajine. To ne može sebi da priušti", dodaje.

A opet se ponos i uzbuđenje šire pakistanskim društvenim mrežama, sa različitim mimovima koji postaju viralni.

„To je pobeda u smislu da nijedna druga zemlja na svetu nije uspela da posreduje u nastanku primirja i da smo se našli na ivici moguće katastrofe. Pakistan je to sprečio“, kaže Basit.

Uspeh je preko potreban zemlji koja je pretrpela godine političkih nemira, krhke privrede koja se pre samo dve godine našla na ivici neizmirenja duga i žestokog rivaliteta sa Indijom.

Kako je, dakle, Pakistan izveo ovaj podvig?

Getty Images

Trampov podvig

Pakistan je u jedinstvenom položaju jer mu istovremeno veruju SAD, Iran i zalivske zemlje.

Proces pomirenja predvodi šef pakistanske vojske Asim Munir, kog američki predsednik Donald Tramp naziva njegovim „omiljenim feldmaršalom“, prema Mušahidu Huseinu Sajedu, senatoru i članu vladajuće stranke Pakistanska muslimanska liga.

Munir je verovatno najmoćniji čovek u Pakistanu, zemlji u kojoj je vojska oduvek imala predominantnu ulogu u politici.

Ubrzo posle početka Trampovog drugog mandata, Munir je počeo da gradi odnose sa američkim predsednikom i doneo mu „dve rane pobede“, kaže Maliha Lodi, bivša pakistanska ambasadorka u SAD i Ujedinjenim nacijama.

Feldmaršal, koji je postupio na osnovu obaveštajnih podataka dobijenih od Centralno-obaveštajne agencije (CIA), predao je navodno organizatora bombardovanja aerodroma u Kabulu 2021. godine dok su se Amerikanci evakuisali iz Avganistana.

U samoubilačkom napadu ubijeno je najmanje 170 Avganistanca i 13 američkih vojnika.

„Tramp je bio toliko zahvalan da je pomenuo situaciju u prvom obraćanju Kongresu“, kaže Lodi.

Druga pobeda, kaže Lodi, bio je „način na koji mu je Pakistan dao do znanja da je odigrao ključnu ulogu u sprečavanju šireg rata sa Indijom“.

Pakistan je jedna od malobrojnih zemalja koja je nominovala Trampa za Nobelovu nagradu za mir, za kojom on odavno žudi.

„Ne zaboravite da Tramp nije izvlačio preveliku radost iz carinskog rata koji je objavio praktično svakoj zemlji na svetu. I zato mu je bilo preko potrebno ono što je dobio od Pakistana", dodaje.

Pakistan je obećao i pristup njegovim kritičnim mineralima, koje SAD doživljavaju kao interes od značaja za nacionalnu bezbednost.

U septembru 2025. godine, pakistanska organizacija Frontijer vorks, najveća rudarska kompanija kritičnih minerala u zemlji koja radi pod vojskom, potpisala je sporazum o ulaganju vredan 500 miliona dolara sa američkom kompanijom.

Ceremonija je održana u Premijerskoj kući, čemu je prisustvovao Munir.

Pakistan je u januaru potpisao sporazum sa ogrankom Vorld liberti fajnenšelsom, preduzećem za kriptovalute čiji su suosnivač Tramp i njegova porodica.

Ono će potencijalno integrisati stejbilkoin u sistem digitalnog plaćanja zemlje, što je dodatno pojačalo veze zemlje sa Trampovim kružokom.

'Principijelan stav'

Ove bliske veze nisu sprečile Pakistan da zvanično osudi prve američko-izraelske napade na Iran.

Ali kad je Iran bombardovao naftna polja Saudijske Arabije, njegovog vojnog saveznika i Pakistan je izdao oštro saopštenje protiv Irana.

Bio je uzdržan 7. aprila prilikom glasanja za rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja je pozvala države na koordinisane napore za otvaranje Ormuskog moreuza.

Sajed ju je nazvao „jednostranom“, jer rešenje nije pominjalo da su Amerika i Izrael napali prvi.

Ovaj „principijelni stav“ i „izbalansirani pristup“ pomogao je u ojačavanju poverenja Irana i drugih zalivskih zemalja, kaže Sajed.

Sa tim zemljama je Šehbaz Šarif, premijer, odigrao ključnu ulogu u pregovorima, kaže bivši sekretar spoljnih poslova Pakistana Adžzaz Čaudri.

U proteklih pet nedelja, Šarif i njegov zamenik, ministar spoljnih poslova Išak Dar, razgovarali su sa više od desetine svetskih lidera i viših zvaničnika u Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, ključnim evropskim prestonicama, Turskoj, Egiptu zalivskim državama kao što su Saudijska Arabija i Katar.

U danu kad je saopšteno primirje, Šarif je rekao da je imao „topao i sadržajan razgovor“ sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, koji je „potvrdio iransko učešće u predstojećim pregovorima i izrazio divljenje prema pakistanskim naporima“.

Čini se da je tom prilikom Šarif uspeo da iskoristi pakistanske dugogodišnje dobre odnose sa Iranom.

EPA/Shutterstock

Dve zemlje dele granicu od 920 kilometara sa Iranom i sarađuju decenijama kao posledica toga, kaže Asif Durani, bivši pakistanski ambasador u Iranu

Dele i brige zbog militanata i „nestabilnog“ Avganistana.

„Proteklih pet decenija, suočavali smo se sa nestabilnošću u našim zemljama u obliku izbeglica“, kaže Durani.

Ne sme se potceniti uloga koju je religija igrala u sticanju poverenja i veza.

Iako je Pakistan zemlja sa većinskim sunitskim stanovništvom, ima jedno od najvećih šiitskih stanovništava na svetu.

Svake godine hiljade Pakistanaca putuje u Iran, najveću šiitsku zemlju, na hodočašće.

Da li će se napori Pakistana završiti obećanim mirovnim pregovorima?

Primirje je pod sve većim pritiskom.

„Naredna faza, postizanje sveobuhvatnog sporazuma, teška je, a Pakistan bi trebalo da nastavi sa omogućavanjem ovog procesa“, kaže Čaudri.

Pogledajte video o izraelskim napadima na Liban

Izrael „već pokušava da podrije primirje sprovodeći žestok napad na Liban“, kaže Lodi.

U izraelskim napadima 8. aprila poginulo je više od 300 ljudi u Libanu, a Izrael kaže da iransko primirje ne obuhvata Liban.

„Među zvaničnicima u Pakistanu vlada velika zabrinutost i na tom polju, odgovornost i teret je na Trampu da zauzda Izrael“, dodaje ona.

Pakistan je već „odigrao ulogu“ u dovođenju do mira, kaže Durani.

„Kad ste posrednik, medijator ili moderator, vaš posao je da dovedete konja do izvora.

„Ne možete da ga naterate da pije. Na stranama je da iskoriste tu priliku koju im je omogućio Pakistan", zaključuje.

Dodatno izveštavanje: Stiven Hoks i Grejs Coi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk