Misija Artemis Dva uspješna, ali najteži dio tek slijedi

Misija Artemis Dva uspešno je poslala četiri astronauta u obletanje dalje strane Meseca.

Posle deset dana bezbedno ih je vratila kući.

Letelica Orion imala je zadivljujući učinak, a slike astronauta oduševile su čitavu novu generaciju kad su u pitanju mogućnosti svemirskog putovanja.

Da li ovo znači da će deca ushićena misijom dočekati da žive i rade na Mesecu za njihovog životnog veka?

Možda čak da odu do Marsa, kao što Artemisov program obećava?

Deluje nepristojno reći, ali obleteti Mesec bilo je relativno lako.

Teži deo tek predstoji.

Odgovor je dakle „možda, a možda i ne“.

Kad su Nil Armstrong i Baz Oldrin postali prvi ljudi koji su sleteli na Mesec u julu 1969. godine, mnogi su pretpostavili da je to samo početak i da će ljudi uskoro živeti i raditi u svemiru.

Do toga nije došlo zato što program Apolo nije nastao iz ljubavi prema istraživanju, već iz Hladnog rata, da bi pokazao nadmoć Sjedinjenih Američkih država u odnosu na Sovjetski Savez.

Taj podvig je postignut Armstrongovim „malim korakom“ sa njegovog lunarnog sletača i posao je bio obavljen.

Samo nekoliko godina pošto je postavio američku zastavu na mesečevu površinu, brojke televizijskih gledalaca za naredne misije drastično su opale i buduće misije Apolo su bile otkazane.

Pogledajte video: Tri zanimljiva trenutka tokom putovanja posade misije Artemis Dva do Meseca

Ovaj put je definisana ambicija Američke svemirske agencije (NASA) drugačija.

Planove za jedno lunarno sletanje sa posadom godišnje, počev od 2028. gdoine, sa petom misijom Artemis, planiranom kasnije iste godine, izradio je Džared Ajzekmen, administrator.

Ta misija će obeležiti početak onoga što NASA naziva vlastitom 'Mesečevom bazom'.

Zvuči kao naučna fantastika, ali ovo su reči ozbiljnog svemirskog igrača koji se poziva na naučnu činjenicu: „Ekonomija Meseca će se razvijati“.

To mi govori Jozef Ašbaher, generalni direktor Evropske svemirske agencije (ESA).

„Biće potrebno vreme da se postave razni elementi, ali će se ona razviti", dodao je.

Ali kao što je komandant Apola 13 slavno izjavio kad se njegova svemirska letelica pokvarila na putu do Meseca: „Hjustone, imamo problem...“

Pogledajte trenutak sletanja posade Artemisa Dva

Problem sa sletačem

Da bi astronautske čizme uopšte kročile na mesečevu površinu, NASA-i je potreban sletač.

Američka svemirska agencija zadužila je dve privatne kompanije da ih sagrade.

Reč je o Spejs Iksu Ilona Maska, čija će lunarna verzija njegove rakete Staršip biti duga 35 metara, i Blu oridžin Džefa Bezosa.

Njegova letelica Blu mun mark 2 kompaktnija, ali jednako ambiciozna.

Obe mnogo kasne u odnosu na raspored.

Kancelarija generalnog inspektora NASA-e je jasno ukazala o čemu se tu radi u izveštaju objavljenom 10. marta.

Lunarna raketa Staršip Spejs Iksa kasni najmanje dve godine za prvobitnim rokom isporuke, a očekuje se još kašnjenja.

Blu mon Blu oridžina kasni najmanje osam meseci, sa najmanje polovinom problema istaknutih u pregledu nacrta iz 2024. godine još nerešenom više od godinu dana kasnije.

Ovi sletači se mnogo razlikuju od kompaktnih modula Igl koji su doveli Armstronga i Oldrina na površinu 1969. godine.

Bili su veliki tek toliko da prevezu dvojicu ljudi da pokupe uzorke stena i vrate se.

Novi sletači moraju da ponesu značajne količine infrastrukture: opremu, rovere pod pritiskom i rane komponente baze.

Nošenje te količine mase zahteva ogromne zalihe pogonskog goriva, mnogo više nego što se može lansirati jednom raketom.

Program Artemis planira da pohrani svo to pogonsko gorivo u skladište, koje će orbitirati oko Zemlje, a koristiće ga više od 10 različitih letova tankera, lansiranih u redovnim intervalima tokom više meseci.

Plan deluje elegantno, ali je đavolski težak.

Održavanje superhladnog tečnog kiseonika i metana stabilnim u svemirskom vakuumu, a potom njihovo prebacivanje između svemirskih letelica, jedan je od najzahtevnijih inženjerskih izazova u programu.

„Sa stanovišta fizike, to ima smisla“, kaže Simeon Barber, svemirski naučnik sa Otvorenog univerziteta.

Ali on ističe da je lansiranje Artemisa Dva bilo odloženo dvaput ove godine, pre nego što je na kraju uzleteo, baš zbog problema sa točenjem goriva.

„Ako je to teško uraditi na lansirnoj rampi, onda će biti mnogo teže izvesti u orbiti“, kaže on.

Sledeća misija Artemisa, Artemis Tri, osmišljena je da testira kako kapsula sa posadom Orion pristaje u Zemljinoj orbiti sa jednim ili oba sletača.

Zakazana je za sredinu 2027. godine.

Imajući u vidu da Staršip još nije izveo u potpunosti uspešan orbitalni let, a da je raketa Blu oridižina Nju Glen izvela samo dva lansiranja, ovaj cilj deluje kao, kako to Barber kaže, „veoma zahtevan prohtev“.

• Zbog čega svi žele na Mesec i ko vodi u novoj svemirskoj trci
• Može li bilo ko 'posedovati' Mesec
• Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca

Nova svemirska trka

NASA je zadržala vlastiti cilj do 2028. godine da Artemis prvi put sleti na Mesec delom iz političkih razloga.

Sada je u skladu sa obnovljenom svemirskom politikom Donalda Trampa, američkog predsednika koja zahteva da se SAD vrate na mesečevu površinu pre 2028. godine.

Taj rok potpada pod njegov aktuelni predsednički mandat, a koji bi trebalo da se završi te godine.

Nezavisni analitičari ne veruju da je taj cilj realističan.

Ali Kongres je podržao taj datum milijardama dolara novca poreskih obveznika, delimično i što se na horizontu pojavio novi konkurent.

Uspon Kine u 21. veku kao ekonomske i vojne supersile doveo je isto tako do ubrzanja njenih svemirskih sposobnosti.

Peking sada ima definisan cilj spuštanja astronauta na Mesec do oko 2030. godine.

Ako se vremenski raspored Artemisa pomeri, kao što mnogi očekuju da će se desiti, Kina bi mogla da prva stigne do Meseca.

Njen pristup je jednostavniji.

Koristi dve rakete, odvojeni modul sa posadom i sletač, i izbegava složenost točenja goriva u oribiti iz američkog plana.

Pogledajte video o trci Amerike i Kine do Meseca

'Idemo na Mars': Daleko san

Iza Meseca leži Mars.

Mask je više puta govorio o slanju ljudi na Crvenu planetu pre isteka ove decenije.

Mnogi stručnjaci veruju da je verovatnije da to bude najranije 2040-tih.

Samo putovanje, u trajanju od sedam do devet meseci, kroz žestoku radijaciju i bez mogućnosti spasavanja, predstavlja izazove koji nadmašuju bilo šta potrebno za sletanje na Mesec.

Marsova retka atmosfera čini spuštanje kompletne svemirske letelice sa posadom, a potom njeno ponovno uzletanje, nepojmivo komplikovanim problemom.

Artemis Dva je vratio svemirski let sa ljudskom posadom na dnevni red.

Privatne kompanije grade užurbano rakete i sletače.

Evropa aktivno raspravlja o tome koliko duboko ona treba da se angažuje.

Dok sam se vozio po Kenedijevom svemirskom centru posle lansiranja misije Artemis, bio sam zadivljen novim zgradama koje je podigao Blu oridžin i drugima koje gradi Spejs Iks.

Reč je o infrastrukturama privatnog sektora ugneždenim blizu vladine agencije koja je nekada slala astronaute na Mesec.

Čak i ako se vremenski raspored pomeri, ovo novo partnerstvo deluje kao da se nešto posebno dešava na obali Floride, a NASA je već povratile deo stare slave.

Pogled iz svemira menja sve, rekao je jednom Aleksander Gerst, astronaut Evropske svemirske agencije (ESA) Ašbaheru, posle povratka sa Međunarodne svemirske stanice.

Gerst je rekao šefu ESA da bi voleo da svih osam milijardi ljudi sa Zemlje može da odleti u svemir samo jednom i vidi ono što je on ugledao: malu, krhku, prelepu planetu, o kojoj se vrsta koja ima sreće što živi na njoj ne stara ni približno dovoljno.

„To bi stvorilo veoma drugačiji život na Zemlji", kaže Ašbaher.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Pun krug': Kako se posada Artemisa Dva vratila na Zemlju
• 'Nijedan čovek do sada ovo nije video': Artemis Dva otišao najdalje od Zemlje u istoriji
• Da li je Artemis Dva pokazao da bi čovek ponovo mogao da sleti na Mesec
• 'Gde su zvezde i koje boje je Mesec': Šest neosnovanih sumnji o misiji Artemis Dva
• Stene na Marsu kao dokaz da je tamo moglo da bude života
• Prvi put otkrivena munja na Marsu, kažu naučnici

( BBC Serbian Svi članovi )